Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra, odgovaraju iz Elektroprivrede Srbije na podatke koje je nedavno u javnosti plasirala nevladina organizacija CEKOR.
Odgovorno tvrdimo da je istraživanje Centra za ekologiju iz Subotice o ceni proizvodnje električne energije iz uglja potpuno netačno i neutemeljeno, odgovaraju iz Elektroprivrede Srbije na podatke koje je nedavno u javnosti plasirala nevladina organizacija CEKOR.
Moramo da pitamo kako je moguće da studiju koju je platio CEKOR niko nije video niti se igde može naći, kažu u EPS-u za Politiku.
Dakle, ili je nepostojeća ili je potpuno paušalno i neprofesionalno urađena da bi se zadovoljile ideje CEKOR-a.
Istina je da jedan megavat-sat proizveden u termoelektranama EPS -u košta 35,77 evra i to je dokazivo podacima EPS-a. Nikako ne da košta 71 evro, kako tvrdi CEKOR.
Svi troškovi proizvodnje uračunati su u cenu EPS-a. Ovo nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke, laički tumači izveštaje EPS-a i daje tendenciozne zaključke koji dovode u zabludu građane Srbije, navodi se u odgovoru EPS-a dostavljenom Politici.
Mrežarina nije u nadležnosti EPS-a
Jedino iz izjava i saopštenje CEKOR-a možemo da pretpostavimo da su u proračunu plaćene studije ubacili i troškove drugih energetskih kompanija, kao što je Elektrodistribucija Srbije. Na taj način došli su do potpuno besmislenih podataka. Na primer, mrežarina u ukupnoj ceni električne energije čini više od 32 odsto, odnosno to su troškovi za prenos struje, koji nije u nadležnosti EPS, i nisu povezani sa cenom proizvodnje.
Da je cena proizvodnje u termoelektranama zaista tolika kako tvrdi CEKOR, EPS bi u prethodnim godinama beležio enormne gubitke. Od 2017. godine EPS ima samo pozitivne finansijske rezultate, što može da se proveri i u zvaničnim izveštajima. Dobit je ostvarena bez ijedne subvencije države, te nije baš jasno na koje subvencije aludira CEKOR i nikada ih ne navodi. Pozitivni rezultat EPS-a postignut je iako je cena električne energije za garantovano snabdevanje među najnižim u Evropi.
Podaci Eurostata
Po metodologiji Eurostata cena za tipskog potrošača sa troškovima mrežarine u Srbiji u 2020. godini je 5,64 evro centi po kilovatčasu, dok je u zemljama u okruženju iznosila u Hrvatskoj 10,12 evro centi po kilovat časova, Crnoj Gori 8,34, BiH 7,21, a u Nemačkoj 14,30, Italiji 13,82…
Ne postoji nijedna činjenica koja dokazuje kredibilnost informacija iz navodne studije CEKOR-a. To potvrđuje i da se na pogrešno proračunatu cenu proizvodnje struje iz uglja dodaju i nekakvi troškovi po drugim osnovama, bez ikakvog izvora na osnovu kojih su utvrđeni.
CEKOR se zalaže za uvoz
CEKOR ne nudi nijedno rešenje kako sačuvati energetsku nezavisnost Srbije i zanemaruje potencijal Srbije i to što skoro 70 odsto struje dobijamo iz uglja. Ekolozi iz Subotice zanemaruju da je energija vode, sunca, vetra i biomase skuplja od kilovat-sata iz termoelektrana. Da ne može u potpunosti da zameni struju iz uglja.
Građani treba da znaju i da su netačni podaci koje iznose i za obnovljive izvore energije. Prema Podacima Međunarodne agencije za energiju za 2020. godinu u slučaju Mađarske, koja nam je teritorijalno najbliža, proizvodna cena za solarne elektrane uz faktor kapaciteta 14 odsto (što odgovara efektivnom broju sati rada od 1.220 na punoj snazi i diskontnu stopu od 3 %) je oko 75 dolara odnosno 65 evra po megavat satu, odnosno 105 dolara ili 90 evra uz diskontnu stopu od 7 %.
Kampanja u interesu trgovaca – protiv građana Srbije
Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra.
A pitanje je i da li postoje tehnički kapaciteti za toliki uvoz struje. Tada bi ruke trljali samo trgovci strujom, a krajnji ceh bi platili građani i privreda kroz veću cenu električne energije. Sve to bi dovelo do toga da Srbija energetski zavisi od stranih kompanija, iako ima sopstvene energetske resurse.
Izvor; Energija Balkana
