V.d. direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković kazao je da je to preduzeće u 2023. godini ostvarilo rekordnu dobit od 820 miliona evra. To su izuzetno dobri rezultati, imajući u vidu da je gubitak te kompanije tokom 2022. bio čak 630 miliona evra.
Veliki problemi u poslovanju EPS su počeli sredinom decembra 2021. kada je došlo do prekida rada termocentrala TENT A i TENT B usled lošeg kvaliteta uglja.
Da bi se kako-tako stabilizovala proizvodnja struje iz uglja (koja inače obezbeđuje oko dv trećine potreba Srbije za strujom) trebalo je skoro godinu dana.
Domaćeg (kvalitetnog) lignita ni danas nema dovoljno; EPS je prinuđen da i dalje uvozi ugalj iz Indonezije i drugih destinacija.
Pored toga, usled dugotrajne suše, 2022. godine bila je izuzetno loša hidrologija pa je proizvodnja struje u hidrocentralama bila značajno ispod planirane.
Nedostatak struje iz domaćih izvora EPS je morao da pokrije uvozom struje, koja je zbog energetske krize 2022. bila izuzetno skupa.
Za megavat-sat iz uvoza EPS je plaćao u proseku 248 evra, a tu struju je prodavao po prosečnoj ceni od 71,5 evra (cena bez akcize i PDV).
Zato nije ni čudo da je, u uslovima kada nije bilo dovoljno domaće struje, EPS imao ogroman gubitak te godine.
Posle sušne 2022. godine, „vremenske prilike su pogovale EPS-u“; prošle godine EPS usled izuzetno povoljne hidrologije skoro uopšte nije uvozio struju, već je imao i dovoljno struje za izvoz.
Hidroelektrane su tako proizvele 34 odsto više struje nego 2022. godine, odnosno 12 odsto više od prosečne godišnje proizvodnje, a učešće hidro-energije u ukupnoj proizvodnji dostiglo je 36 odsto.
Doduše, treba reći da je struja izvezena po ceni koja je bila ispod 100 evra/MWh, što je znatno ispod cene koju je EPS plaćao 2022. za uvoz struje.
Inače, proizvodnja struje u hidrocentralama ima ubedljivo najniže troškove za EPS; svaki kilovat proizveden u hidrocentralama ima proizvodne troškove koji su nekoliko puta manji od kilovata iz termocentrala na ugalj i gas. Zato dobra hidrologija „puni džepove“ EPS-a.
Ništa bez poskupljenja
Ipak, velikog profita EPS-a ne bi bilo da nije došlo do velikog poskupljenja struje za potrošače. Za industrijske potrošače, cena struje u Srbiji je od maja 2023. bila 110 evra po MWh; tokom 2021. cena struje za njih je bila 50-55 evra/MWh.
Pored toga, u 2023. godini struja je tri puta za po osam odsto poskupela za stanovništvo, a pre toga poskupela je za 6,5 procenata u septembru 2022. Kumulativno, proteklih 16 meseci struja za stanovništvo poskupela je 34,2 odsto.
U avgustu 2022. godine za 83 odsto je povećana i naknada za obnovljive izvore energije koja takođe pripada EPS-u (za razliku od akcize i PDV-a koji su državni prihod), koju plaćaju i stanovništvo i privreda; samo po tom osnovu računi za stanovništvo su uvećani za desetak procenata.
Tokom 2020. godine prihodi EPS od prodaje struje bili su oko 235 milijardi dinara, 2021. bili su oko 295 milijardi dinara (prvenstveno usled odlične hidrologije te godine), da bi 2022. bili 353 milijarde dinara.
Samo u prvih devet meseci ove godine EPS je prihodovao 378 milijardi dinara; EPS je prema planu poslovanja očekivao da će do kraja godine ostvariti preko 489 milijardi dinara, ali će, usled odlične hidrologije, ukupan prihod biti verovatno preko 530 milijardi dinara.
Za protekle tri godine, prihodi EPS-a su više nego duplirani; taj rezultat je ostvaren usled velikog poskupljenja struje i povoljne hidrologije, iako i dalje EPS mora da uvozi (skupo) ne tako male količine uglja.
Da ponovimo, cena struje za privredu je više nego udvostručena u protekle dve godine, cena struje za građane je porasla skoro 50 odsto kada se uračuna i povećanje naknade za obnovljive izvore.
Zato i ne čudi što je EPS ostvario rekordnu dobit od 820 miliona evra, iako nisu otvoreni nikakvi novi kapaciteti niti je došlo do ozbiljnije racionalizacije poslovanja odnosno smanjenja troškova.
izvor: Nova ekonomija
