Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Energetski bilans...

Srbija: Energetski bilans predviđa proizvodnju struje od 40,6 TWh u 2024.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Podaci iz Energetskog bilansa za tekuću godinu, koji usvaja Vlada Srbije, neminovno ukazuju na činjenicu da naša zemlja sve više postaje zavisna od uvoza struje, ali i uglja iz koga se inače proizvodi najviše električne energije iz domaćih izvora, navodi stručna javnost.

Energetski bilans za 2024. godinu planira da će ukupna raspoloživa energija u ovoj godini iznositi 17,057 miliona tona ekvivalenata nafte, što je za četiri odsto više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2023. godini.

Udeo potrebne količine primarne energije koja će biti obezbeđena iz domaće proizvodnje je 58 odsto, dok će 42 odsto doći iz neto uvoza.

Shodno tome procenjeno je da u ovoj godini uvoz naftih derivata bude veći za 22 odsto u odnosu na onaj iz prošle, kao i da je potrebno da se uveze šest odsto više gasa.

S obzirom na to da će domaća proizvodnja nafte pokriti 20 odsto potreba za “crnim zlatom” u Srbiji, predviđen je uvoz nafte za devet odsto niži nego prethodne godine.

Kada je pak reč o uglju plan je da se u tekućoj godini uveze 5,5 miliona tona, odnosno 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023. Inaće, procenjeni uvoz uglja u minuloj godini bio je 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od uvoza u 2022. godini (2,8 miliona tona).

Procenjuje se da će bruto proizvodnja električne energije u 2024. biti u iznosu od 40.585 gigavat – sati.

To je za procentni poen više u odnosu na procenjenu proizvodnju u prošloj godini. Planirano je da najviše struje bude proizvedeno u termoelektranama 25.894 GWh ili 64 odsto, dok će hidroelektrane obezbediti 10.504 GWh ili 25,9 odsto. Vetroelektrane će doprineti energetskom bilansu sa 1.309 Gwh, a solarne sa 129 GWh, od kojih 15 GWh stiže od kupaca-proizvođača.

Šta kaže energetski bilans za 2024. kad je reč o uvozu energenata? 2

Ukupno proizvedene količine struje u Srbiji ipak neće biti dovoljne za potrebe domaćih potrošača pa se planira uvoz električne energije u iznosu od 6.401 Gwh, odnosno za 19 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini.

Kada je pak reč o izvozu, sa tranzitom, on je planiran na iznos od 8.050 GWh u 2024. što je za deset odsto više nego 2023. godine.

Gubici prenosa i distribucije u 2024. godini procenjeni su na 4.008 GWh, što je za dva odsto više nego godinu dana ranije.

Između ostalog, predviđeno je povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije kada je reč o solarnoj i energiji vetra. Energetskim bilansom za 2024. procenjeno je korišćenje energije sunca od 129 GWh, što je za 207 odsto više u odnosu na očekivanja iz 2023. godini.

U slučaju biogasa rast korišćenja se procenjuje na oko 41 odsto, dok je planirano korišćenje energije vetra u 2024. godini 1.309 GWh, što je za 28 odsto više nego prošle godine. Jedina oblast gde se planira ista proizvodnja kao u 2023. godini je geotermalna energija.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da Energetski bilans predviđa uvoz prilično velikih količina struje i uglja što je alarmantan znak da je proizvodnja iz domaćih izvora sve manje sposobna da podmiri potrebe potrošača.

„Ako se analiziraju podaci iz Energetskog bilansa za 2024. godinu jasno se da uočiti da će u tekućoj u odnosu na 2022. godinu uvoz uglja biti veći za 85 odsto.

To je pokazatelj da sa domaćom proizvodnjom nešto nije u redu, odnosno da je ona sve manja.

Razlog za tako nešto su nedovoljne količine uglja na našim kopovima kao i da se otkrivka radi na pogrešnim mestima.

Shodno tome potrebno ga je uvoziti u većoj meri, a to svakako košta“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je predviđeni uvoz struje za ovu godinu enormno visok, ali i da će koliko će struje biti uvezeno u narednoj zimskoj sezoni zavisiti uveliko od toga da li će ona biti blaga kao aktuelna ili prošla ili pak ne.

„Otprilike 20 odsto struje se svojevremeno uvozilo u kriznom periodu kada se Srbija zbog lošeg upravljanja EPS-om i nedovoljne proizvodnje kako struje tako i uglja suočila sa kolapsom elektroenergetskog sistema. To je pokazatelj da se ne proizvodi dovoljno električne energije u domaćim postrojenjima što zbog povećanja konzuma zbog rasta aktivnosti privrede kao i pritisaka iz Evropske unije da se zatvore pojedine zastarele termoelektrane u Srbiji. To je svakako problem, u prvom redu finansijski, jer EPS mora da uvozi struju kako bi podmirio manjkove. Koliki je to trošak može se proceniti ako se konstatuje da je struja proizvedena u Srbiji dva puta jeftinija od one koja se uveze“, navodi Gavrilović.

On konstatuje da se može zaključiti da Srbija kada je reč o struji i uglju sve više postaje zavisna i da se to može promeniti samo bržim razvojem obnovljivih izvora energije.

„Taj proces teče veoma sporo i veliki broj projekata još uvek nije sproveden zbog uglavnom papiroloških stvari“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Da li će pasti cene struje za privredu?

Skoro celokupna privreda u Srbiji električnu energiju plaća 120 evra po megavat-satu, što je znatno skuplje nego što su trenutne cene na tržištu. Sve njih snabdeva Elektroprivreda Srbije po ceni koju je propisala Vlada Srbije. Ta cena važi do 30....

Zapadni Balkan: Potrebno je brzo ukljčivanje regiona u sistem trgovine emisijama

Veće investicije i brzo uključivanje Zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama jedini je efikasan način za izbacivanje uglja iz energetskog sektora u regionu, ocenio je briselski Centar za evropske političke studije. Sadašnja politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranično...

JIE: Cene električne energije kretale su se između 61 i 82 evra po MWh u 8. nedelji

U 8 nedelji 2024. godine, na polovini tržišta u regionu JIE cena struje na berzama je pala, kao posledica nižih temperatura, nižih cena gasa i smanjene potražnje za električnom energijom. Na ostalim tržištima cena je porasla. Turska, Grčka, Rumunija i Bugarska zabeležile...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!