Srbija nema obavezu da do 2023. godine zatvori ni jednu termoelektranu zbog ekoloških razloga, a Elektroprivreda Srbije (EPS) već sprovodi niz projekata kojima će rad termo kapaciteta biti usaglašen sa evropskim direktivama, rečeno je Tanjugu u EPS-u.
U skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ), pre 2023. godine ne postoji obaveza gašenja termo blokova koji nisu usklađeni sa Direktivom o velikim ložištima, koja to predviđa, ističu u EPS-u.
Srbija, kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope bila je u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima do kraja 2017. godine, kojom je predviđeno obavezno usaglašavanje rada termoelektrana sa graničnim vrednostima emisija gasova definisanim tom direktivom.
Državama potpisnicama Ugovora o EZ je, međutim, krajem 2013. godine, na Ministarskom savetu EZ, data mogućnost postepenog usaglašavanja sa tom direktivom do kraja 2023. godine.
To usklađivanje će se vršiti kroz Nacionalni plan za smanjenje emisija, čija izrada je u toku, kažu u EPS-u.
Mogućnost postepenog usaglašavanja sa tom direktivom omogućena je i kroz primenu takozvanog “optout” mehanizma, koji predviđa rad postrojenja u trajanju od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. godine, bez usaglašavanja sa graničnim vrednostima emisija.
U EPS-u ističu da su već realizovali niz projekata i da su neki od njih u toku, u vezi sa smanjenjem emisija praškastih materija, azotnih oksida i sumpor dioksida iz termoelektrana.
Elektrofilteri su ugrađeni na 13 termo blokova EPS-a zbog smanjenja emisije praškastih materija, a u toku je realizacija elektrofiltera na još jednom bloku.
Kada je reč o azotnim oksidima, denitrifikacija je urađena na tri bloka, dok će u narednom periodu biti realizovana i na preostalih pet blokova snage veće od 300 megavata (MW).
U oblasti smanjenja sumpornih oksida, započeti su projekti na dva bloka u termoelektrani Kostolac B, dok je na ostalih šest blokova snage veće od 300 MNj to planirano u narednom periodu.
U međuvremenu započeti su projekti TE Kostolac B3 od 350 MW, koji će biti u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama, kao i projekti iz obnovljivih izvora, kao što su male hidroelektrane, solarne i vetro elektrane.
Prema istraživanju Fondacije “Mreža za promene jugoistočne Evrope”, u zemljama Balkanskog regiona trebalo bi, zbog zastarelosti i nezadovoljavanja standarda Evropske unije, da se obnovi ili zatvori 13 termoelektrana.
U Srbiji bi, kako su naveli, trebalo obnoviti ili zatvoriti pet termoelektrana, a u periodu od 2025. do 2030. na meti su TE “Morava”, “Kostolac”, “Nikola Tesla” i “Kolubara”, dok je u TE “Kosovo” rok za zatvaranje tri bloka 2020. godina, a za preostala dva 2025. godina.
Izvor; Dnevnik
