Moderna energetska politika je definisana kao strateški prioritet, koji je određen strategijom razvoja zemlje, prenosi sajt serbia-energy.eu
Energetika je strateško sredstvo svake zemlje i sigurnost države zavisi od njene stabilnosti. Državni cilj je orijentisan u pravcu zadovoljenja ukupnih strateških energetskih potreba u svim operativnim uslovima. Danas, više nego ikad ranije, ukazuje se potreba za razvijanjem sveobuhvatne naučne i praktične metodološke percepcije svih formi rizika i pretnji, eliminacije posledica nakon njihove pojave i načina njihove prevencije.
Savremena praksa, donekle ipak zapostavljena u Srbiji, primenjuje pristupe koji ukazuju na neke aspekte energetske bezbednosti, rizika, pretnji i globalne izloženosti sveta i svake države. Primeri dobre prakse ukljucuju komponente sistema, koje nakon ljudske reakcije, kreiraju sklad energetsko-tehnološkog procesa visokog rizika s jedne strane, i bezbednosnih rizika i pretnji s druge strane.
Ciljevi u energetici uspostavljaju se u saradnji sa političkim, ekonomskim i industrijskim ciljevima zemlje. Faktori koji određuju energetsku politiku zemlje su njene potrebe za energetskim resursima i interesi za posedovanje vlasništva nad stabilnim izvorima za dobijanje energije.
Energetika je okosnica sigurnosti i funkcionisanja zemlje u svim uslovima. Svi industrijski procesi i svi segmenti života zavise od energetike.
Sigurnost zemlje je bazirana, pored politike, diplomatije, vojne sile i tehnologije, na nivou energetskih mogućnosti zemlje i na nivou dostupnih izvora energije.
Infrastruktura u Srbiji je bazirana na proizvodnji, transportu i distribuciji električne energije, proizvodnji uglja, nafte i naftnih derivata, proizvodnji i transportu prirodnog i tečnog gasa, što u kombinaciji sa proizvodnim kapacitetima, predstavlja okvir ekonomske i političke moći zemlje.
Energetska infrastruktura, kao što su naftovodi, gasovodi, termoelektrane, elektro-distributivni kapaciteti, dalekovodi, podstanice, raspoređena je duž cele zemlje, dok su njihovi procesi i tehnologije kompeleksni i osetljivi na veliki broj rizika.
Dvadeset prvi vek ne ostavlja puno prostora da rizici i pretnje u sektoru energetike ne budu prepoznati, sprečeni ili stavljeni pod kontrolu u najkraćem vremenskom periodu i sa minimalnim posledicima. Ovo znači da moramo biti jedan korak ispred mogućih rizika i pretnji sa spremnim merama prevencije i otklanjanja posledica rizika.
S obzirom da je u Srbiji energetski sektor sa svim drugim tehničkim sistemima primalac dve trećine budžetskih sredstava, oni imaju sopstvene potrebe za energetskim resursima, resursima generalno i sirovinama, koji se stiču u procesu nabavki. Praksa je u tenderskim procedurama pokazala je postojanje velikog broja zloupotreba. Korupcija, mito, pokloni i usluge su najčešće forme zlupotreba.
Procenjuje se da oblast nabavki predstavlja oko 15 procenata svetskog BDP-a, što je vrednost od nekoliko milijardi dolara. Takođe, procenjuje se da oko 10 do 20 procenata ugovorene vrednosti nabavki prisvoje korumpirani pojedinci.
Ako je regulativa u energetskom sektoru praćena aplikacijom znanja, kompetencija i korporativne kulture, moguće je realizovati misiju i viziju energetskog razvoja, politike i bezbednosti na svim nivoima države i društva. To je stalan zadatak koji bi trebao da obezbedi razvoj i funkcionisanje energetike i njene sigurnosti na svim nivoima, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
