Reorganizacija EPS-a nije slučajnost niti incident, to je proces koji je počeo pre nekoliko godina razdvajanjem distributera, proizvođača i svega onoga što je obavezno, a aktuelno restrukturiranje je nastavak.
Energetika ima značajno mesto u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji i pored poljoprivrede, životne sredine, transporta i regionalne saradnje, jedno je od poglavlja na kojima je poseban akcenat tokom procesa pregovora – kaže u razgovoru za „EPS Energiju“ Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Naša sagovornica smatra da je energetska bezbednost jedan od ključnih ciljeva koje svaka država mora postići, a Srbija je pažljivo pratila sve šta se dešava u Evropskoj uniji na razvoju energetske politike i stvaranja energetske unije. Ona ističe i da je Srbija već 10 godina deo Energetske zajednice Jugoistočne Evrope i da već dugo primenjuje evropske obaveze u energetici.
Koliko je energetika odmakla u prilagođavanju?
Energetika je jedno od ključnih poglavlja i veoma smo dobri u ovoj oblasti. Postoji dobar nivo usklađenosti i to je rezultat dosadašnjeg rada i sprovođenja obaveza prema Sporazumu o Energetskoj zajednici. Sa planom restrukturiranja, odnosno razdvajanja delatnosti u oblasti gasa, usvajanjem Strategije energetike, Zakonom o energetici imamo značajan napredak u ovoj oblasti. Možemo se pohvaliti i to će se videti u Godišnjem izveštaju o napretku. U junu smo imali pododbor za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i govorilo se o energetici. Evropska komisija je veoma zadovoljna učinjenim napretkom i to će pisati u Godišnjem izveštaju koji će biti predstavljen početkom oktobra. Bilo nam je poznato da će poglavlje 15, zajedno sa poglavljem 21, u delu transevropske mreže u oblasti energetike, biti poglavlja u procesu pristupanja koja zavređuju značajnu pažnju. Prateći iskustva drugih, posebno Crne Gore, znali smo da je reč o poglavljima u kojima postoje merila za otvaranje.
Sada čekamo objavljivanje izveštaja našeg stanja koji radi Evropska komisija i na osnovu prethodnih iskustava očekujemo dva merila za otvaranje ovog poglavlja. Prvo je restrukturiranje, odnosno razdvajanje distributivne delatnosti u oblasti energetike. U oblasti električne energije, „Elektroprivreda Srbije“ je to ranije završila. Preostalo je razdvajanje u „Srbijagasu“, što je bila obaveza i prema Energetskoj zajednici. Drugo merilo se odnosi na obavezne rezerve nafte, jer svaka država članica mora imati obavezne rezerve nafte. U prvom momentu su zadovoljavajuće rezerve za 45 dana bez dotoka sirove nafte, a u kasnijim fazama se taj broj dana povećava do dva meseca. Srbija već sada radi na ispunjavanju ta dva merila. Sa Energetskom zajednicom dogovoren je plan restrukturiranja „Srbijagasa“, koji je usvojila i Vlada Srbija. Ministarstvo energetike je još u junu predstavilo plan izgradnje obaveznog skladišta nafte, i to je u već dužem periodu predmet rada ministarstva energetike.
Zakon o energetici je prilagođen propisima EZ, ali koliko se može primeniti u praksi?
Zakon je relativno lako napisati. Sagleda se situacija, prilagode iskustva i napiše tekst zakona, ali veoma često može doći do problema u implementaciji. U fazi kada se otvore pregovori o članstvu u bilo kom od poglavlja, pa tako i u oblasti energetike, Evropsku uniju manje zanima koliko imamo zakona, jer ne bismo do te tačke došli da ih nemamo, više ih zanima sprovođenje u praksi – da dokažemo da smo po tom zakonu postupili. Meri se praksa, odnosno rezultati svega onoga što je predviđeno, a ne broj usvojenih zakona.
Pre dva meseca EPS je organizovan na drugačiji način. Umesto nekadašnjih 14 privrednih subjekata sada posluju tri.
Koliko se to uklapa u standarde EU i koliko je EPS na dobrom putu da izgleda kao slične evropske kompanije?
Reorganizacija EPS-a nije slučajnost niti incident, to je proces koji je počeo pre nekoliko godina razdvajanjem distributera, proizvođača i svega onoga što je obavezno po pravilima EU, a aktuelno restrukturiranje je nastavak. To je način kako da efikasnije funkcioniše veliko preduzeće. Evropska unija nije ta koja definiše kako će izgledati energetske kompanije, već podržava način za koji se država opredelila. Veoma je važno održavati stalnu komunikaciju sa predstavnicima Evropske zajednice i sa ljudima iz Direktorata za energetiku.
EPS je svakako jedan od najvažnijih učesnika u primeni svih evropskih direktiva, ima veoma mnogo obaveza ne samo u oblasti energetike nego i zaštite životne sredine. Šta su tu najvažniji zadaci?
Ne mogu se razdvojeno posmatrati energetika i zaštita životne sredine. I Sporazum o Energetskoj zajednici ih posmatra na celovit način. Tokom pregovora o članstvu sa EU, uz dobru argumentaciju moći ćemo da ono što je dogovoreno sa Energetskom zajednicom uzmemo kao osnovu za pregovore o članstvu. Bitno je da neke od velikih direktiva u oblasti zaštite životne sredine, kao što su direktiva o velikim ložištima, direktiva o vazduhu, direktiva o vodama, ne nanesu previše štete građanima. Ne proizvođačima, nego nama kao krajnjim potrošačima. Jer će se svi ti troškovi videti u ceni struje, koju ćemo dobiti kroz račune.
U pregovorima sa Energetskom zajednicom rok za primenu direktive o velikim ložištima je pomeren. Zašto je to važno?
Time se pokazuje da imaju razumevanje da su primene direktiva veoma teške ne samo za nas već i za zemlje EU. Ove godine ističe prelazni rok za zatvaranje postrojenja za proizvodnju koksa u Poljskoj i prelazak na čistije izvore energije. Poljska, kako sami kažu, ima ozbiljnih problema da svoje obaveze ispune. I zbog toga će imati značajnih problema sa EU. Šta to za nas znači? To znači da kada budemo tražili prelazni period, moramo dobro da ga obrazložimo. Nećemo reći treba nam deset godina i tačka, već ćemo obrazložiti šta radimo godinu po godinu da bi smo dostigli standarad EU.
Koliko smo kao zemlja u toj oblasti zaštite životne sredine napredovali, posebno u industriji?
Pravno veoma, jer smo uskladili i prihvatili standarde, možda i suviše brzo, ali ostaje pitanje implementacije, odnosno mogućnosti da to zaista bude i sprovedeno. Ipak, treba podići i svest običnog čoveka o zaštiti životne sredine. U EU je to jedno od veoma važnih pitanja. Jer zaštita životne sredine ne poznaje granice. Nema toga što će zaustaviti ozbiljnu energetsku havariju. Dim ne možete zaustaviti, on će preći granicu. Učenje o potrebi zaštite životne sredine i veze sa energetikom su veoma važni.
Projekti zaštite životne sredine veoma su skupi. Kako ih finansirati?
Nisu finansije jedini problem. Značajan problem su lokalne samouprave, odnosno dozvole, brzina u odgovaranju, korupcija. To su prepreke za mnoge projekte, pa i one u oblasti zaštite životne sredine. Ali jedina velika, ozbiljna sredstva za projekte dolaze iz Evropske unije. Prema prvim procenama u planu za usklađivanje, za zaštitu životne sredine potrebno je skoro 11 milijardi evra. Znamo već sada da ni to neće biti dovoljno za potpuno usklađivanje, i ta sredstva ne možemo da dobijemo bez jasnih i preciznih projekata, koje možemo sprovoditi samo ako to radi centralna i lokalna samouprava i, naravno, oni koji su korisnici projekta. Prvi najveći izvor sredstava je EU, sada je to IPA, a u budućnosti su to strukturni fondovi kada postanemo članica Evropske unije. Imamo i domaća sredstva iz budžeta i iz Zelenog fonda, odnosno Fonda za zaštitu životne sredine. Važno je da shvatimo da usklađivanje u oblasti životne sredine nije trošak, nego investicije. Reč je o ozbiljnoj industriji, cirkularnoj ekonomiji koja se bazira na reciklaži, kao i energetskoj efikasnosti koja zapravo može da donese sredstva.
Kako vi ocenjujete same korake „Elektroprivrede Srbije“ i energetike Srbije u oblasti zaštite životne sredine, obnovljivih izvora, samog prilagođavanja, da li je EPS uhvatio korak?
Da, i tu zbora nema. U prethodnih godinu dana urađeno je mnogo, od Strategije do Zakona o energetici, planova restrukturiranja. Kada postoji jasna rešenost šta je cilj, mnogo se može uraditi. To treba potencirati. Ne zavisi sve od političkih odluka, mnogo zavisi od volje i rešenosti ljudi da rade.
Imamo li ljude koji će sve to da sprovedu?
Imamo, ali nažalost, takva vrsta iskustava i znanja su vrlo interesantna za privatni sektor. Država se ne može boriti sa privatnim sektorom kada je reč o nadoknadama za dobro kvalifikovane ljude. Za sada radimo na značaju i važnosti entuzijazma za ovaj proces i to zadržava ljude. Ali u narednim fazama ili ćemo ih izgubiti ili ćemo naći načina da ih zadržimo, posebno kroz reformu državne uprave. Ne govorim nužno o većim platama, nego o boljim pozicijama, bržem napredovanju, boljoj obuci, o vezivanju za državnu upravu.
Bez razdvajanja
Zašto je energetska efikasnost oblast u kojoj smo najlošiji?
Potpuno smo zanemarili energetsku efikasnost. Premijer Aleksandar Vučić takođe je govorio da je to jedna od oblasti u kojoj možemo napredovati i nadam se da će ga svi ozbiljno shvatiti. Značajno je što proces pregovora o pristupanju ne razdvaja energetsku efikasnost i reciklažu, kao ni obnovljive izvore energije.
Izvor: EPS Energija
