Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Elektroprivreda Srbije...

Srbija: Elektroprivreda Srbije pred izazovom zbog troskova ekoloske modernizacije termoelektrana u skladu sa EU propisima

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Srbija do kraja 2015 godine mora da dostavi plan za Nacionalnu Redukciju Emisija NERP kojim ce se projektovati rad termoelektrana u sastavu Elektroprivrede Srbije. Istovremeno ce ovaj plan uticati na odluke o obimu investicija u postojece TE kako bi se ispunile sve obaveze koje proisticu iz paketa ekoloskih direktiva EU. Srpska energetika je pred velikim izazovom imajuci u vidu visinu potrebnih sredstava. Ostaje otvoreno pitanje da li ce se EPS obavezati na modernizaciju TE u domenu zastite zivotne sredine ili ce ici na opciju smanjenja radnih sati u TE koja ce neminovno uticati na smanjenje kolicine domace struje sto dalje moze uticati na povecanje obima uvoza.

Kada se odobri lista izuzetaka ( opt out rezim), ova postrojenja će dobiti odobrenje da rade najviše 20.000 operativnih sati u periodu između 1. januara 2018. godine i 31. decembra 2023. Nakon isteka roka, ili potrošenih broja sati, postrojenja će morati ili da se zatvore ili da nastave da rade po striktinijim vrednostima za emisije u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama. Ministarski savet moraće da odobri listu postrojenja za izuzeća na sastanku 2016. godine. Od 1. januara 2028. godine postrojenja za sagorevanje moraće da ispune još striktnije standarde Direktive o industrijskim emisijama objasnio je Janez Kopac direktor Energetske Zajednice.

U vašem izveštaju se navodi da EPS treba da razdvoji delatnosti. Kakva je situacija u tom pogledu?

Razdvajanje delatnosti u EPS-u ima više aspekata. Prvo je pravno razdvajanje, znači da EPS proizvodna firma napravi EPS trgovačku firmu, ili obrnuto, da su to dva pravna entiteta, i to je već davno urađeno. Po Trećem energetskom paketu mora doći i do funkcionalnog razdvajanja, što znači da firma majka nema uticaja na svakodnevne odluke firme ćerke i ubrnuto, jer se kroz poslovne odluke vezane za energetsku infrastrukturu može uticati na događaje na tržištu. To još nije urađeno u EPS-u.

Nedavno je na jednom skupu rečeno da je EPS i to uspešno završio…

Funkcionalno razdvajanje između ostalog zahteva i imenovanje osobe sa imenom i prezimenom koja je zadužena za nadgledanje stvarne razdvojenosti u svakodnevnom poslovanju. To još nisu uradili.

U vašem izveštaju se navodi da bi Srbija mogla biti pozvana da promeni plan za obnovljive izvore energije jer nije na putu da ispuni ciljeve za 2020. Koji su razlozi za to, i koji su naredni koraci?

Izveštaj o obnovljivim izvorima energije, odnosno o stanju na tom području u državama članicama, pokazuje da su Srbija i Moldavija najudaljenije od predviđenog napretka. Srbija je, donekle i zbog hidroloških razmera, pala i ispod polazne godine, tako da će definitivno imati probleme da postigne cilj za 2020. godinu.

Direktiva nalaže državama članicama da, u slučaju da im taj prelazni izveštaj pokazuje da nisu na putu, osmisle nove mere, koje bi brže dovele do ispunjenja obaveza. Sekretarijat bi je mogao pozvati, ali nećemo to još učiniti, prvo Srbija sama mora da razmisli o tome.

Da li bi Srbija mogla da ima probleme zbog toga što je predlog Strategije razvoja energetike u velikoj meri i dalje zasnovana na lignitu?

Što se Energetske zajednice tiče ne, pošto smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte nije deo našeg pravnog okvira. Ali pošto Srbija pregovara ulazak u EU, a EU je veoma orijentisana prema smanjenju ovih gasova, moraće sa Evropskom komisijom da raščisti ove stvari.

Da li imate informacije o Nacionalnom planu Srbije za smanjenje emisija (NERP) i izuzećima za postrojenja obuhvaćena Direktivom o velikim ložištima?

Rok za podnošenje NERP-a Sekretarijatu je 31. decembar 2015, i obavešteni smo da je u Srbiji u toku priprema takvog dokumenta. Njegov sadržaj će međutim biti poznat tek nakon tog roka, a Sekretarijat će imati 9 meseci da pruži komentare članicama Energetske zajednice koje su podneli NERP.

Isti rok važi i za listu postrojenja koja će biti privremeno izuzeta od obaveza, s tim što je ovde 31. decembar rok za pisanu izjavu operatera postrojenja. Kada se odobri, ova postrojenja će dobiti  odobrenje da rade najviše 20.000 operativnih sati u periodu između 1. januara 2018. godine i 31. decembra 2023. Nakon isteka roka, ili potrošenih broja sati, postrojenja će morati ili da se zatvore ili da nastave da rade po striktinijim vrednostima za emisije u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama. Ministarski savet moraće da odobri listu postrojenja za izuzeća na sastanku 2016. godine.

Od 1. januara 2028. godine postrojenja za sagorevanje moraće da ispune još striktnije standarde Direktive o industrijskim emisijama.

Kako će se finansirati ta unapređenja?

Finansiranje neophodnih investicija zaista je izazov. Istraživanje koje je sproveo Skeretarijat 2013. godine predvidelo je troškove za prilagođavanje između 640 i 711 miliona evra u Srbiji. Treba imati u vidu ipak da je procenjena korist 25 puta veća od troškova u Srbiji, i skoro 20 puta u proseku u svim članicama Energetske zajednice.

Budući da je jasno da će celo društvo imati koristi od primene tih mera kroz unapređeno zdravstvo i životnu sredinu, što se već vidi iz iskustva članica EU, trebalo bi pozvati opštu javnost da doprinese tim ulaganjima, ili kroz uključivanje spoljnih troškova u cenu struje, kroz ekološku taksu ili druge domaće finansijske instrumente.

Sekretarijat je u bliskom kontaktu sa telima EU, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim investitorima da ih uključi u rešavanje ovog pitanja.

Delovi intervjua preuzeti sa Euroactiv.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Slovenija se i dalje oslanja na ruski gas

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da se Slovenija i dalje oslanja na ruski gas koji se uvozi preko Austrije, prenosi Seebiz. „Slovenija je preduzela mere za jačanje alternativnih snabdevanja prirodnim gasom, ali se u stvarnosti i dalje oslanja...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!