Vest da je na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno bogato ležište zlata, ponovo je pokrenula pitanje koliko je naša zemlja bogata ovim plemenitim metalom, ali i da li domaća privreda i građani mogu imati korist od njegovog otkrića s obzirom da iskopavanja sprovode strane kompanije. Da li potencijalno otkriće zlatne žile obećava i zlatni standard meštanima?
Ministarka energetike Dubravka Đedović saopštila je da dosadašnji rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju da je moguće proizvesti čist koncentrat ovog plemenitog metala, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto. Ona je rekla da ovo potencijalno ležište daje dodatnu vrednost ležištima koja su već detektovana na projektu Timok kod Žagubice, koji realizuje kanadska kompanija Dundee Precious Metals INC, koja se bavi istraživanjem zlata u Srbiji.
Đedović je izjavila da su potencijalne rezerve značajne sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije.
“Ono što treba napomenuti, jeste da je projekat u fazi istraživanja, da je potrebno kroz nova istraživanja potvrditi ove dobre rezultate, a nakon toga izraditi elaborat kojim će se izvršiti verifikacija resursa i rezervi”, poručila je Đedović.
Stručnjaci kažu da će prava količina rezervi i svi detalji biti poznati kada kompanija završi i odbrani elaborat pred republičkom Komisijom za overu rezervi mineralnih sirovina. Kompanija je trenutno u fazi procene koji je tehnološki postupak najoptimalniji za dobijanje što veće količine zlata iz rude, a kada to definišu, onda će odrediti i kako će obavljati eksploataciju ležišta.
U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da trenutno u Srbiji 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja zlata, a da su najznačajnija nalazišta zlata u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova i Čukaru Peki.
“Imamo dovoljno zlata za višedecenijsku eksploataciju”
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Rade Jelenković je izjavio za Euronews Srbija da naša zemlja nije najbogatija po tome u Evropi, ali da ne odstupa značajno od količine zlata u susednim državama, odnosno Rumuniji i Bugarskoj. Međutim, gledajući površinu i broj stanovnika, Jelenković smatra da možemo reći da imamo dovoljno zlata za višedecenijsku eksploataciju.
“Kada se govori o ukupnoj količini zlata u Srbiji, treba praviti razliku između ukupnih mineralnih i rudnih resursa zlata, odnosno onog njihovog dela za koji je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost. Ukupni mineralni resursi zlata su u Srbiji veoma značajni – iznose oko 600 tona zlata u metalu, dok su rudne rezerve značajno manje i ne prelaze 250 tona. To znači da su potrebna dodatna istraživanja i ulaganja u nove tehnologije”, naglasio je Jelenković.
Govoreći o tome šta Srbija dobija od pronađenog zlata s obzirom na to da je ono “u rukama stranaca”, Jelenković je istakao da je, prema Ustavu, mineralno bogatstvo vlasništvo naroda, a ne stranih kompanija i da firme koje eksploatišu to bogatstvo moraju da plaćaju rudnu rentu.
“U slučaju zlata je to pet odsto od neto povraćaja iz topionice, od čega je oko 40 prihod lokalne zajednice, a 60 odsto prihod Republike”, navodi Jelenković.
Predsednik Srbije rekao je da bi Beograd mogao od Kine da kupuje zlato po povoljnijim cenama, a taj potez Jelenković komentariše kao pitanje strateškog opredeljenja države ka povećanju mineralnih sirovina.
“Znanja svakako imamo, mnogi od naših geologa su zaposleni u stranim kompanijama i nalaze se na rukovodećim položajima često kao menadžeri istraživanja. Primene novih tehnologija u istraživanju takođe nisu problem – imamo jako kvalitetne institucije poput fakulteta u Boru i Beogradu, kao i institute poput onih u Zemunu, Boru… Poseban problem je što su geološka istraživanja jako skupa, i zahtevaju velike resurse, nekada i više desetina miliona evra”, kaže Jelenković.
Pritom, dodaje, istraživanja su jako duga i rezultat je najvećem broju slučajeva negativan, jer ima velikih rizika.
“S druge strane, korist koja se ostvaruje iz nekog nalazišta je ogromna i to je osnovni interes strane kompanije koja se bavi istraživanjima u nekoj zemlji”, ističe Jelenković.
Govoreći o tome da li je dobro što je rudnik u Boru privatizovan, sagovornik Euronews Srbije naglašava da to zahteva dublju ekonomsku analizu.
“Činjenica je da država u tom trenutku nije imala dovoljno sredstava da se sama bavi istraživanjima, i s obzirom na spoljni dug, verujem da je ovo bilo jedino prihvatljivo rešenje”, zaključio je Jelenković.
Zlato dobro za budžet Bora
Već na ulazu u Bor nalaze se jasni simboli koji govore da je u pitanju rudarski grad. Ta tradicija ovde je duža od veka, a kako kažu u tom gradu, dolaskom kineske kompanije Ziđin mnogo toga se promenilo. Za četiri godine, od gubitaša do rudnika u kojem je prosečna plata veća od 100.000 dinara. Višestruko je uvećan i budžet grada dok je istovremeno smanjena nezaposlenost. Takođe, mladi ne odlaze, a mnogi su se i doselili.
“Imate dobar privredni ambijent, privredni rast, dobre plate, i mladi ljudi vide sigurnost i potrebu da ostanu u gradu kao što je Bor. Mi smo u poslednje tri godine izgradili 130 kilometara novih vodovoda, skoro 170 kilometara novih puteva… gradimo i novi sportski centar, kao i akva park”, kaže za Euronews Srbija gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić.
Saša Trifunović, novinar i urednik portala “Ist media” smatra da je Bor privilegovan, jer ima budžet kao ostalih sedam gradova u istočnoj Srbiji.
“Kako se raspolaže tim budžetom, to je drugo pitanje, da li ima nešto prioritetnije od onoga što se radi, verovatno da (ima)”, dodaje Trifunović.
Sudeći po anketi Euronews Srbije, neki meštani Bora smatraju da je rudnik pre svega doneo boljitak onima koji su u njemu zaposleni ili mladima u tom gradu, mada ima i onih koji ne vide nikakve benefite samog rudnika.
Veća proizvodnja donela je i veće zagađenje, pa je Bor prethodnih godina bio na vrhu liste najzagađenih gradova. Danas se, kažu, i to menja.
“Grade se novi sistemi za preradu i kvalitet vazduha, vode, a grad će uvesti 168 novih mernih stanica i voditi računa o kvalitetu životne sredine”, navodi Milikić.
Meštani Krivelja ne vide dobre strane rudnika
Zvonko Damnjanović iz udruženja “Građani za prirodu” kaže, međutim, da je topionica srušena i da se gradi nova, kao i da “očekuju da, prema projektu i studiji uticaja u čijoj analizi su učestvovali, bude nešto najsavremenije i da uđe u granice dozvoljenih emisija”.
I dok u gradu uveravaju da je razvoj rudnika doneo više koristi, u okolini Bora je druga priča. Meštani sela Krivelj, na obodu četiri površinska kopa, kažu da im je rudnik, koji se nekontrolisano širi, doneo samo štetu.
Prema njihovim navodima, suočavaju se sa “prašinom, miniranjem i potresima”, a neki navode i da je “zemljište zagađeno, pa skoro ništa ne uberu uprkos tome što se muče i sade”. Meštani Krivelja navode i da se od 2015. godine pravi prostorni plan, ali da još nije napravljen.
Nadležni kažu da plan postoji i da je određena lokacija na koju će selo, za najviše pet godina, biti izmešteno. Do tada, mnogi su se iselili. Oni koji su ostali, svakodnevno strahuju za bezbednost, prenosi Euronews.
