Uprkos tome što je mnogo vode ušlo na kop „Drmno”, već 2. avgusta pokrenuta je proizvodnja uglja i osigurano je snabdevanje ugljem kostolačkih TE. Promenićemo koncepciju kako bi vodosabirnik mogao da bude mnogo veći da može da primi veću akumulaciju i instaliraćemo najmanje tri puta jače pumpe
Privredno društvo „Termoelektrane-kopovi Kostolac” odolelo je majskim poplavama i tada su uspešno odbranjeni kop „Drmno” i termoelektrane. Nezapamćeno nevreme i velike padavine na kraju jula ostavili su, međutim, posledice na rad ovog PD. Dragan Jovanović, direktor PD „TE-KO Kostolac”, kaže u razgovoru za naš list da tek predstoji borba u saniranju posledica, a uskoro će se znati i kolika je šteta pričinjena na kopu „Drmno”, koji je od 23. jula u vanrednom režimu rada. Dovoljno je reći da je za nekoliko dana palo više od 230 litara kiše po kvadratnom metru. Uprkos tome što je mnogo vode ušlo na kop „Drmno”, Jovanović ističe da je već 2. avgusta pokrenuta proizvodnja uglja i osigurano je snabdevanje ugljem kostolačkih TE.
Koliko je vremena potrebno da se sve vrati u normalno stanje?
Problem je što su dva bagera trenutno van proizvodnje zbog vode, ali najgore je što su transporteri potopljeni. Na neki način uradili smo privremeni sistem povezavši skraćeni ugljeni sistem sa transportom na prvom BTO sistemu, i time obezbedili dalji protok prema termoelektranama. To je omogućilo pokretanje proizvodnje uglja samo dva dana od poplave 31. jula. Bilo je bitno zaustaviti trošenje uglja sa deponija. Nije problem samo izvući vodu, već je voda nanela peska, zemlje i to su nanosi i mulj.
Kako sprečiti u budućnosti ovakve događaje?
Moraćemo da promenimo koncepciju rada kopa. Bilo je kiše i do sada, ali sasvim drugog intenziteta. Sistem površinskog odvodnjavanja je poznat. Na dnu kopa je vodosabirnik, bazen u koji se vode slivaju, a uz pomoć crpne stanice i pumpi voda se izbacuje napolje. Međutim, sada se pokazalo da je to nedovoljno. Ovakve padavine u kratkom vremenskom periodu od nekoliko sati, gde se slilo više od 200 litara vode po metru kvadratnom u kop, a pumpe koje su instalirane na odvodnjavanju ne mogu da savladaju takve vodotokove, i sada se deo kopa praktično pretvorio u taj vodosabirnik. Promenićemo koncepciju kako bi vodosabirnik mogao da bude mnogo veći da može da primi veću akumulaciju i instaliraćemo najmanje tri puta jače pumpe.
PD „TE-KO Kostolac” pokazalo se kao jedno od najorganizovanijih tokom poplava. Da li je bilo presudno to što ste na vreme donosili neke odluke šta treba da se radi?
Jeste. Prvu pisanu naredbu objavio sam 30. aprila, jer je tog dana Hidrometeorološki zavod objavio crveno upozorenje da se očekuju padavine u dužem trajanju i intenziteta većeg od 100 litara po kvadratnom metru. Pomislili smo čak i da je greška, ali smo sve pripremili za slučaj velikih padavina. Ugalj na kopu „Drmno” kopa se skoro 100 metara ispod nivoa Dunava i u stalnoj smo opasnosti od voda, kako podzemnih, tako i površinskih. Nisam mogao da očekujem da će Mlava da se pretvori u pravu bujicu. Nije nas ugrožavala sama reka, već bujica koja se širila u širokom frontu. Ali, uspeli smo na kraju. Mnogo su nam pomogli iz Sektora za vanredne situacije i MUP, jer, objektivno, nemamo mnogo iskustva i nismo stručnjaci iz vodoprivrede. U udarnoj noći napravljeno je nekoliko kilometara nasipa. Bilo je angažovano 50 kamiona i sva raspoloživa mehanizacija, napunjeno je više od 30.000 džakova sa peskom i postavljeno po nasipima. Veliku pomoć pružili su vojska i građani.
Tokom poplava sve su oči bile uprte u „Kostolac”. Koliko je bilo teško izdržati tu vrstu pritiska?
Radili smo sve vreme sa svim kapacitetima. Čak i u trenutku kada je bio potopljen transporter, dva dana vozili smo ugalj kamionima.
Pre poplava, u „Kostolcu” se desila havarija na transformatoru, kako ste se s tim izborili?
Dva bloka od po 350 megavata u „Kostolcu” nikada pre nisu radila punom snagom i svi pomoćni sistemi radili su na nižem nivou. Kada je pre dve godine blok B 2 dobio punu snagu od 350 megavata i kada smo blok B 1 doveli do granice mogućeg od 330 megavata, svi elementi u sistemu počeli su da rade u napregnutom stanju. Tako su počele da se pokazuju i sve slabe tačke. Trafo je jedna od takvih pojava, a nije i jedina. Ali je možda najveća, jer se bez trafoa ne može. Transformator je težak 250 tona i zahteva posebnu organizaciju transporta. Sada transformator dobro radi, ali nije dobro ni to što je toliko stajao u „Kolubari”. Sve smo ispitali i rezultati su dobri.
U toku su revitalizacije, završen je remont bloka B 2, a krenulo se na A 1. Kako idu ti poslovi?
Na B 2 urađeni su samo najnužniji poslovi, najviše zbog zamene trafoa. Blok A 1 je morao da uđe u remont jer na njemu godinama odlažemo otvaranje turbine. To je blok od 100 megavata, a važan je jer se njime greje Požarevac. Sada je sva pažnja na revitalizaciji bloka B 1.
Kako ide taj posao?
Za sada dobro. To je veliki i složen posao i prvi put ga radimo sa kineskim partnerima. Isporuke opreme su iz Kine, a učestvuju i domaća preduzeća. Teško je sve sinhronizovati, jer je Kinezima kao nosiocima i izvođačima stalo da njihov deo ide brzo. Uveren sam da će ovaj blok biti na mreži, kako je i planirano, 1. decembra.
Tako bi TE „Kostolac B” konačno radila punom snagom?
Da, trebalo bi da imamo dva bloka koji će raditi sa po 355 megavata. I ekološke mere bi bile završene i bila bi stavljena tačka na zagađenje. Projekat odsumporavanja, koji je takođe deo kineskog kredita, započet je i sledeće godine bi trebalo da bude završen.
U kojoj je sada fazi projekat odsumporavanja?
Projekat odsumporavanja je sada u fazi izrade pripremnih radova. To su, u stvari, građevinski radovi, postavljanje fundamenata za apsorbere i dimnjak. Oprema se radi u Kini i tu je značajno zakašnjenje, delom zbog kašnjenja projekta od Kineza, delom je do naših procedura, dobijanja dozvola i saglasnosti.
Iz tog kredita ostali su luka i železnička pruga. Šta je sa tim?
Železnica je došla do stepena da možemo da objavimo javni poziv. Najveći problem je bilo dobijanje građevinske dozvole koju još nismo dobili, ali imamo lokacijsku dozvolu i sprovedena je eksproprijacija. Na sastanku vladine Radne grupe koja prati realizaciju prve faze treba da se dogovorimo oko načina objavljivanja. Za projekat luke ima pomaka u poslednja dva meseca, inače je bila totalna blokada. Projekat se „šetao” oko Agencije za luke koja je formirana i nije proradila, tako da nije imao ko da da saglasnost. Procedura je vrlo komplikovana, ali sada je pokrenuta sa mrtve tačke.
Što se tiče nastavka saradnje s Kinezima, gde smo tu?
Mi smo odradili skoro sve. S kineskom kompanijom potpisali smo komercijalni ugovor, precizirali smo tehniku, finansijske vrednosti i sve elemente, i opšte i posebne. Ministarstvo finansija je podnelo aplikaciju za kredit i uskoro bi trebalo da dobijemo predlog sporazuma o zaduženju. Oko ovog projekta nema dileme – mora da se radi, jer ako u narednih 10 godina ne budemo sagradili 1.000 megavata, u velikom smo problemu.
Šta je sa istraživanjima za Zapadno polje?
Preliminarna istraživanja pokazuju da ima oko 400 miliona tona uglja, prilično eksploatibilnog. Dodatni kvalitet je što u tom gornjem delu otkrivke ima dobrog šljunka, koji ima svoju komercijalnu cenu. Važno je što na potezu između Morave i Dunava nema nikakvih ozbiljnih infrastruktura, već svega nekoliko naselja i poljoprivredno zemljište. To je dobra polazna pozicija – dve reke, cela infrastruktura i mogao bi da se izgradi blok velike snage 800 megavata. Ne možemo odustati od lignita, jer ceo svet i dalje gradi elektrane na lignit. Nemamo treće resurse, već samo vodu i lignit.
Hoće li gradnja bloka B 3 početi u 2015. godini?
Da, trebalo bi.
Rezultati za 2013. godinu bili su veoma dobri. Kakva su očekivanja za ovu godinu, s obzirom na sve što nas je zadesilo?
Prema izveštaju Agencije za privredne registre, PD „TE-KO Kostolac” je deveta firma u Srbiji po ostvarenoj dobiti koja je dostigla više od tri milijarde dinara. To je najbolji pokazatelj. „Kostolac”, međutim, vuče veliki kumulativni gubitak, kao i ceo EPS. Za 2014. godinu nisam siguran da ćemo ponoviti ovakav rezultat, jer u strukturi bilansa učestvuju i fiksni troškovi na koje nemamo uticaja.
Koliko će proizvodnja da bude manja, ako imamo u vidu sve okolnosti?
Ovog momenta, ne računajući potisnutu energiju, blizu smo ostvarenja od 98 odsto, ali teško da možemo napraviti 100 odsto od plana.
Star smo kolektiv
Očekuje se da oko 300 radnika ove godine ode u penziju. Da li se već sada oseća taj odlazak i kako ćete rešiti taj problem, s obzirom na zabranu zapošljavanja?
To je veliki problem, jer od kada je uvedena zabrana, obustavljena su sva zapošljavanja. Dodatni problem je što je Sindikat još proletos potpisao sporazum sa Vladom Srbije po kojem je 209 radnika trebalo da pređe u stalni radni odnos i to su radnici koji rade po principu privremeno-povremenih poslova. Taj sporazum još nije realizovan i ti radnici rade po ugovorima na određeno vreme. Pojačan je odlazak ljudi u penziju. Manje je ljudi u odnosu na sistematizaciju, veliki je broj zdravstveno izmorenih ljudi i invalida. Veliki problem su radnici objektivno narušenog zdravlja, koji nemaju rešenja o invalidnosti. Oni ne mogu da rade, a potrebno je angažovati ljude po nekom drugom osnovu. Star smo kolektiv.
Manje povreda
Kakva je situacija na polju zdravlja i bezbednosti na radu?
Ranije se jako malo davalo na zdravlje i bezbednost na radu. U 2006. godini bilo je 146 povreda na radu, a sada, od početka godine ih ima 10. Nije ni to malo, ali odnos je mnogo manji nego pre. To se postiglo i sankcijama. Jer se kažnjava svako ko ne nosi zaštitnu opremu. Pri svakoj povredi sada se ispituju okolnosti, pa i odgovornost povređenog ako nije nosio zaštitnu opremu.
Izvor; KWH
