Očekuje se da će proizvodnja električne energije iz hidroelektrana u Sloveniji značajno pasti usled suše i izuzetno niskih vodostaja koji pogađaju postrojenja na rekama Dravi, Soči i donjoj Savi.
Kompanija Holding Slovenske elektrarne (HSE) očekuje da će proizvodnja u julu iz ovih rečnih sistema biti 39% niža nego u julu 2025. godine i približno 52% ispod petogodišnjeg mesečnog proseka.
Pogoršanje hidroloških uslova usledilo je nakon relativno snažnog juna, kada je proizvodnja iz hidroelektrana bila 4% veća u odnosu na isti period prethodne godine. Nakon toga su se uslovi na rekama brzo pogoršali, jer su padavine ostale ograničene, dok su visoke temperature povećale isparavanje vode.
Tokom prve polovine 2026. godine, proizvodnja iz hidroelektrana kojima upravlja HSE bila je 31% niža nego u istom periodu 2025. godine i 38% ispod petogodišnjeg proseka. Podaci pokazuju da slabiji rezultat u julu nije posledica izolovanog mesečnog poremećaja, već deo šireg hidrološkog deficita.
Do kraja jula, protoci na rekama Dravi, Savi, Soči i većini drugih velikih vodotokova bili su blizu najnižih nivoa zabeleženih za taj mesec tokom prethodne decenije. Novi talas vrućina, koji bi mogao da traje najmanje deset dana, mogao bi dodatno smanjiti protoke.
Niža proizvodnja iz hidroelektrana slabi uobičajeno fleksibilnu proizvodnu poziciju Slovenije i povećava njenu zavisnost od uvoza električne energije. Istovremeno se smanjuje raspoloživa dispečabilna proizvodnja iz obnovljivih izvora na regionalnom tržištu koje se već suočava sa slabom hidrološkom situacijom u Srbiji i problemima sa rashladnom vodom duž Dunava.
Finansijski uticaj na HSE zavisiće od pokrivenosti kroz ugovore o zaštiti od cenovnog rizika (hedžing), troškova uvoza i rezultata trgovinskog portfolija kompanije. Hidrološki gubici posebno su skupi kada se poklope sa visokim regionalnim večernjim cenama električne energije, jer kompanija gubi proizvodnju upravo u satima kada bi fleksibilni hidro kapaciteti inače ostvarivali najveću tržišnu vrednost.
