Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje energetskog siromaštva i zaštita ranjivih potrošača, stabilnost, konkurentnost i ekonomska funkcionalnost energetskog sektora, kvalitetno snabdevanje potrošača svim vrstama energije, korišćenje obnovljivih izvora i poboljšanje energetske efikasnosti – ovo su samo neki od ciljeva predviđeni novom makedonskom strategijom energetskog razvoja do 2040. godine, koju je pripremio Centar za energiju i održivi razvoj pri Makodonskoj akademiji nauka i umetnosti, MANU.
Strategija implemetnira trenutna kretanja u svetu, prilagođena energetskim mogućnostima i resursima države. Prema izjavama zvaničnika Vlade, energetske potrebe građana će biti zadovoljene, a cene neće biti značajno povećane.
Strategija predviđa tri scenarija – referentni, scenario energetske tranzicije i zeleni scenario. Od toga je najpovoljniji, prema rečima zamenika premijera za ekonomska pitanja Koča Anguševa, referentni scenario, ali se i druga dva scenarija moraju razmotriti.
„U narednih 20 godina predviđene su investicije do 17 milijardi evra. Ta sredstva država ne može sama da obezbedi i zato svi treba da budemo svesni da energija treba da pređe u okvir privatnih ulaganja i javno-privatna partnerstva, da bude generator stranih i domaćih investicija, jer ako država rešava probleme zaduživanjem to nije kratkoročno rešenje, već dugoročni problem. Zbog toga naša ekonomija treba da bude otvorena za ulaganja u energiju“ rekao je Angušev na predstavljanju strategije u MANU.
Prema rečima ministra ekonomije Krešnika Bektešija, u poslednje dve i po godine napravljeni su značajni koraci u energetskom sektoru, zahvaljujući čemu je zemlja postala lider u sprovođenju reformi energetskog sektora.
„Sekretarijat Energetske zajednice nada se da će Vlada početi sa sprovođenjem zelenog scenarija“, rekao je u video poruci direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
Energetska strategija trebalo je da bude usvojena do 2015. godine. U planu se navodi da će električna energija i dizel i dalje imati najveći udeo u finalnoj potrošnji energije (55-60%). U sva tri scenarija, električna energija i dizel imaće ključnu ulogu u ispunjavanju potreba za energijom. Pored toga, očekuje se da prirodni gas i obnovljivi izvori energije (OIE) postanu pristupačniji za krajnju potrošnju, navodi se u strategiji.
Takođe, planirano je da se udeo OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji energije poveća u svim scenarijima, dostižući 35-45% u 2040. godini.
Resursi uglja su iscrpljeni
Kao što je naglašeno u srednjoročnoj strategiji, resursi uglja za termoelektranu Bitolj bliže se iscrpljivanju. Za snabdevanje TE Bitolj koriste se rudnici Suvodol i Brod Gneotino. S obzirom na procenjene rezerve iskoristivog uglja iz 2014. godine i godišnji kapacitet proizvodnje, procenjuje se da preostali proizvodni kapacitet iznosi 16 godina za rudnik Suvodol i 11,5 godina za Brod Gneotino.
„S obzirom na projektovanu prosečnu godišnju potrošnju uglja u termoelektrani Bitolj, procenjuje se da su preostale rezerve u toj oblasti dovoljne za još 15,4 godina. Prema petogodišnjem investicionom planu ELEM-a, od 2018. do 2022. godine, puštanje u pogon novog rudnika Živojno moglo bi povećati snabdevanje ugljem TE Bitolj za još 10,6 godina“, navodi se u strategiji.
TE Oslomej suočava se sa izazovima sigurnog snabdevanja ugljem. TE Oslomej se snabdeva isključivo iz rudnika Oslomej, koji je gotovo iscrpljen, kaže se u strategiji.
Kasni se sa smanjenjem emisija
Većina zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji, uključujući Makedoniju, nije ispunila postavljene ciljeve za smanjenje emisija iz elektrana na fosilna goriva, što je deo zajedničke politike za standardizaciju tržišta energije, u skladu sa sa pravilima EU. U izveštaju Evropske energetske zajednice, koji obuhvata 19 država članica EU, Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana, navodi se da Makedonija nije poštovala planirano ograničenje emisija sumpor-dioksida i prašine.
Izvor: novamakedonija.com.mk
