Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSamo termokapaciteti mogu...

Samo termokapaciteti mogu da spasu evropski elektroenergetski sistem

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Zbog prebrzog potpunog gašenja termokapaciteta, nacionalni elektroenergetski sistemi u Evropi neće biti u stanju da ih nadomeste zamenskim baznim kapacitetima. Problem sa sigurnošću snabdevanja električnom energijom će se vrlo brzo preseliti iz najpre ostrvskih evropskih država I u države kontinentalne Evrope. A tokom 2033. godine prema Scenariju B, u kojem se gasi više termokapaciteta nego u posmatranom Scenariju A, u ozbiljne probleme ulaze sistemi Nemačke, Belgije, Srbije, Mađarske, Češke, Holandije, Poljske, BiH… Biće ugrožena energetska bezbednost cele Evrope.

Evropska asocijacija operatora elektroenergetskih sistema (ENTSO-E) nešto pred Novu godinu objavila je svoj izveštaj o rezultatima analiza vezanih za procenu adekvatnosti elektroenergetskih resursa u Evropi u narednih deset godina.

Prema ENTSO-E izveštaju ERAA – European Resource Adequacy Assessment, odnosno, Evropskoj proceni adekvatnosti elektroenergetskih resursa, većina sistema u Evropi ulazi u narednim godinama, neminovno, u problem sa sigurnošću snabdevanja usled gašenja baznih proizvodnih kapaciteta, konkretno, termoelektrana, kao i zbog prebrze integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE). Naime, već 2025. godine predviđaju određene probleme vezane za napajanje potrošača električnom energijom u Evropi, a već 2033. godine viđeni su ozbiljni problemi u funkcionisanju većine evropskih elektroenergetskih sistema – iz istih razloga.

Pogubna pomodarska zelena tranzicija

U Republici Srbiji se po ekonomskom simulacionom modelu, koji je korišćen u simulacijama ENTSO-E, gasi izmedju 600 i 1400 MW (u zavisnosti od viđene godine i simulacionog scenarija) proizvodnih kapaciteta u termoelektranama na ugalj. Trenutno u centralnoj Srbiji je sada ukupno nešto više od 5000MW termokapaciteta u pogonu. Ono što je veoma bitno, prilikom tog simulacionog gašenja termoelektrana, od svega 600 do 1400 MW, parametri sigurnosti snabdevanja elektroenergetskog sistema Republike Srbije padaju drastično.

Uostalom, potpuno isto se dešava i većini elektroenergetskih sistema u kontinentalnoj Evropi. Zaključak je nedvosmislen, Evropa se, prosto, isuviše brzo odriče baznih elektrana – bez adekvatnih zamenskih baznih kapaciteta. Čini to u želji da zadovolji zahteve pomodarskih, polupismenih zeleno-neoliberalnih političkih vetrova, koji podstiču trend zvani zelena tranzicija.

Iskustvo Nemačke pokazuje opasnost zbog gašenja TE

Sve je veoma prosto, ako se stvari prikažu onakvim kakve jesu.

Izveštaj Evropske asocijacije operatora elektroenergetskih sistema nedvosmisleno pokazuje da se pouzdanost i sigurnost snabdevanja jasno smanjuju u narednih 10 godina u većini evropskih elektroenergetskih sistema.

Matematičke simulacije su, naime, predvidele da će bazni kapaciteti za proizvodnju električne energije, koji su u svim evropskim sistemima nosioci sigurnosti snabdevanja nacionalnih elektroenergetskih sistema, usled negativnih ekonomskih efekata – nametnutih dodatnim veštački generisanim nametima vezanim za emisiju CO2, biti primorani da prerano budu potpuno ugašeni. Do toga će doći zbog ekonomske neisplativosti većeg broja termoagreata, pokazuju simulacioni modeli. A to će dalje, zbog manjka vremena da se izgrade odgovarajući zamenski bazni kapaciteti (naravno, ako i to uopšte ta i takva ekonometrija opravda uopšte), dovesti do značajnog smanjenja pouzdanosti rada elektroeneretskih sistema u Evropi. Rezultat je katastrofalan: ozbiljno će biti narušeni sigurnost snabdevanja domaćinstava i privrede dovoljnim količinama kvalitetne električne energije već u narednih pet do deset godina.

Ovo što se danas već dešava nemačkom elektroenergetskom sistemu preneće se na većinu elektroenergetskih sistema u Evropi. I to vrlo brzo – prema ovim procenama. Bitna razlika je što danas Nemačka ima odakle da uveze električnu energiju, ne pitajući za cenu… A kada većina evropskih elektroenergetskih sistema dođe u slični status, energije više neće biti nigde na evropskom kontinentu.

Pogubna orijentacija na varijabilne OIE

U analizi ENTSO-E su posmatrana dva simulaciona scenarija, koja se razlikuju u nivou termokapaciteta koji su u tim simulacijama u potpunosti ugašeni do 2025., 2028., 2030., odnosno do 2033. godine. U Srbiji je u simulacijama u narednih 10 godina gašeno 600 MW u kapacitetima termoaregata (Scenario A), odnosno, 1400 MW (Scenario B).

Ukupni rezultati za čitavu Evropu su poražavajući za sledbenike trenutno aktuelne energetske politike iz Brisela i Berlina. Reč je o politici koja izuzetno podržava tzv. zelenu agendu, koja diktira ubrzanu tranziciju na varijabilne obnovljive izvore energije na tlu Evrope, kao i potpuno suludo napuštanje baznih kapaciteta ogledanih u termoelektranama na ugalj, ili u nuklearniim termoelektranama.

Biće ugrožena energetska bezbednost cele Evrope

Za nas koji se bavimo planiranjem rada i razvoja elektroenergetskog sistema ovo nije nikakvo iznenađenje. Štaviše, sve je očekivano. A ono što je loše je to što je u analizama uzet jasno optimističan plan ulazaka u pogon novih, zamenskih termokapaciteta na gas ili nuklearnih elektrana. Dakle, realno, stanje u evropskom elektroenergetskom sistemu biće još gore od situacije predstavljene u ovim scenarijima. A ona, ponavljam, već izgleda veoma loše.

Sigurnost snabdevanja u ovoj studiji procenjivana je na osnovu LOLE – Loss Of Load Expectation, odnosno LOLD – Loss of Load Duration, pokazatelja koji nam daju prognozirane vrednosti vremena u kojem vaš nacionalni elektroenergetski sistem nije u mogućnosti da napoji sve svoje potrošače električnom energijom (čak ni uvozom skupe električne energije).

U simulacijama rađenim na podacima dostavljenim za 2025. godinu, pomenuti LOLE pokazatelj u svim sistemima u kontinentalnoj Evropi pokazuju relativno zadovoljavajućih manje od 2h, osim u Španiji, gde je vrednost 5h. U problemu su evropske ostrvske države, gde je sigurnost snabdevanja izuzetno slaba: Velika Britanija, Irska, Severna Irska, Malta… Ove ostrvske države rešavaju problem sigurnosti snabdevanja povezivanjem sa kontinentalnom Evropom podvodnim kablovima.

Problem sigurnosti snabdevanja se do 2033. jasno seli u kontinentalnu Evropu, gde zbog prebrzog potpunog gašenja termokapaciteta, nacionalni elektroenergetski sistemi neće biti u stanju da ih nadomeste zamenskim baznim kapacitetima, zbog čega će doći do izraženih problema sa sigurnošću snabdevanja. Tako u 2033. godini u Scenariju B, u kojem se gasi više termokapaciteta nego u posmatranom Scenariju A, u ozbiljne probleme ulaze sistemi Nemačke, Belgije, Srbije, Mađarske, Češke, Holandije, Poljske, BiH… Biće ugrožena energetska bezbednost cele Evrope.

Mora se hitno delovati

Ovo su za sada samo simulacije, rađene od strane referentne evropske asocijacije ENTSO-E. Simulacije koje nam pokazuju do čega može dovesti i najmanje nepromišljeno napuštanje baznih termokapaciteta bez gradnje novih zamenskih baznih termokapaciteta za proizvodnju električne energije.

Jasno je kao dan šta nam je činiti, kako ove simualcije ne bi ugledale svetlost dana u praksi u našem regionu i u našoj Srbiji. Da zaključim: Samo termoelektrana elektroenergetski sistem spašava. I u Srbiji i u Evropi, to treba da zna, da ima na umu svaki misleći stanovnik Evrope i sveta.

Izvor: Energija Balkana

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Proizvodnja električne energije dostigla 10,4 TWh u prva dva meseca

Proizvodnja električne energije u Rumuniji u prva dva meseca 2024. godine dostigla je 10,44 TWh, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Proizvodnja u termoelektranama smanjena...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice od 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira da izda u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 miliona evra. Reč je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 evra s...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 46 i 77 evra/MWh u 15. nedelji

U 15. nedelji cene električne energije u Evropi porasle su u odnosu na prethodnu nedelju u proseku za 25 odsto, zbog povećanja prosečne cene gasa i prava na emisiju CO2. U regionu JIE, cena struje na berzama je porasla na gotovo svim tržištima, osim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!