„Ne možete očekivati da prodajemo gas za džabe”, upozorio je Aleksej Miler, nakon objave da Gasprom Ukrajini povećava cenu gasa za 44 odsto.
I, dok je zvanični Kijev trpeljivo odreagovao na ovu dramatičnu vest iz Gasproma, Brisel se istim povodom podigao na noge, dok je Vašington upozorio da „energenti ne treba da se koriste kao oružje”.
Ukrajina, koja je energetski apsolutno zavisna od Rusije, pre novembarske krize je gas iz susedstva plaćala oko 400 američkih dolara za 1.000 kubnih metara.„Gasprom je nakon odluke Janukoviča da ne potpiše trgovinski sporazum sa EU oborio cenu gasa na 268,5 dolara, s tim da se ovaj dogovor kvartalno preispituje, piše Politika.
Najnovija odluka Gasproma usledila je nakon preporuke MMF-a Kijevu da – u cilju dobijanja između 14 i 18 milijardi dolara kredita od Breton Vuds institucije – od 1. maja podigne cenu gasa u javnoj potrošnji za 50 odsto.
„Nova cena gasa od 385,5 dolara je potpuno očekivana”, ocenio je u utorak Andrej Kobolev, novi šef Naftogaza, državne energetske kompanije Ukrajine, koja – prema podacima američke CIA – inače troši oko 53,16 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. I, dok se Kobolev sprema na put u Moskvu radi pregovora o daljem snabdevanju ruskim gasom, predstavnici Evropske unije već su se u Briselu susreli sa šefom Gasproma.
Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku, i Frank-Valter Štajnmajer, nemački ministar inostranih poslova, po hitnom postupku ugostili su Milera, kome je do pre neki dan iz Brisela prećeno da će se naći na listi „sankcionisanih osoba” zbog pripajanja Krima Rusiji.
„Veliki broj pitanja koja se tiču bilateralne saradnje”, zvanično je naslovljen dnevni red sastanka, za koji Rojters ističe da nije precizirano kada se tačno desio. Iza saopštenja da su obe strane izrazile želju za zadržavanjem „uzajamno dobrih odnosa”, vođen je u stvari opsežan razgovor o „pitanju bezbednosti isporuka ruskog gasa u Evropu”.
Interes Evropljana za žurni razgovor sa Milerom, kao i njihova zabrinutost, u kontekstu nove cene gasa za Ukrajinu očigledni su. Sa jedne strane, EU iz Rusije nabavlja trećinu gasa na domaćem tržištu: polovina od te količine doprema se preko Ukrajine gde je u međuvremenu za 10 odsto podignuta cena tranzita strateške sirovine.
Sa druge strane, datum objave odluke Gasproma o rekordnom povećanju cene gasa Ukrajini više je nego simboličan.
Naime, 1. april je po pravilu termin kada u Ukrajini počinje punjenje podzemnih skladišta gasom. Ubrizgavanje gasa u ta skladišta u Ukrajini već godinama je delikatna tema, ističu agencije.
Kontinuirani tranzit ruskog gasa ka Evropi zavisi, naime, od nivoa sirovine pohranjene u ukrajinskim skladištima, što je 18 članica EU osetilo na svojoj koži 2009. godine zbog ondašnjeg spora Moskve i Kijeva oko visine „energetskog duga”.
Evropljane ovog proleća ne brine toliko što je ruski premijer Dmitrij Medvedev zapretio da će od Kijeva tražiti povraćaj svih dosadašnjih subvencija. Brisel više strepi od činjenice da je Gasprom još ranije utvrdio da količina ruskog gasa u podzemnim skladištima u Ukrajini treba da bude 19 milijardi kubnih metara da bi se obezbedio kontinuirani tranzit sirovine za isporuke Evropi.
Avaj, trenutno se u ukrajinskim skladištima nalazi samo 7,2 milijarde kubnih metara gasa! Tranzit ruskog gasa Evropi preko Ukrajine u ovom trenutku više je nego pod znakom pitanja. Naime, uz važeće cene ruskog gasa za Ukrajinu za punjenje skladišta u toj zemlji biće potrebno obezbediti između 3,6 i 4,6 milijardi američkih dolara, prenose ruske agencije.
Ko će taj novac obezbediti i odakle?
Američki državni sekretar Džon Keri apelovao je u sredu, na sastanku Saveta za energetiku SAD i EU, da „energenti ne treba da se koriste kao oružje”. Kerijev apel usledio je nakon što je Gasprom osetno podigao cenu gasa za Ukrajinu, a američki Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Kijevu.
Prva tranša kredita MMF-a Kijevu, u očekivanoj visini od oko tri milijarde dolara, bi, prema najavama, mogla da bude isplaćena tokom aprila.
Najnovijim potezom Gasproma, dalje punjenje ukrajinskih skladišta ruskim gasom i neprekinuti tranzit te sirovine za Evropu zavisiće od pragmatičnosti druge strane.
Izvor Politika
