Rumunija je sredinom leta postala neto uvoznik električne energije, što je apsolutna novina na nacionalnom energetskom tržištu, uz dvostruko veći uvoz u poređenju sa izvozom. Pored toga, uvozna cena po jedinici (MWh) značajno je viša od izvozne, pa je tako trgovina električnom energijom doprinela produbljenju trgovinskog deficita Rumunije: 58 miliona leva (12 miliona evra), u minusu, za samo mesec dana.
Rumunija je tokom jula, po prvi put za najmanje prethodnih deset godina, od kada su dostupni javni podaci, postala neto uvoznik električne energije, prema Transelektriki. Dublja analiza situacije moguća je tek sada, nakon objavljivanja izveštaja regulatorne agencije ANRE o nadzoru tržištu za ovaj mesec.
Rumunija je u ovom periodu godine tradicionalno izvoznik električne energije, ali u julu ove godine izvoz pada, a uvoz je drastično povećan.
Rumunski proizvođači električne energije izvezli su samo 217 GWh, što je manje od polovine u odnosu na jul prošle godine (522 GWh), pa čak i u poređenju sa prethodnim mesecom ove godine (557 GWh u junu 2019. godine).
Interesantno je da mali udeo u izvozu imaju transakcije na spot tržištu (dan unapred tržište – DAM, putem koga je Rumunija kaplovana sa tržištima Mađarske, Slovačke i Češke) – samo 21 GWh, odnosno manje od 10% od ukupnog izvoza.
Situacija je suprotna kada se posmatra uvoz, koji je u julu 2019. godine dostigao 402 GWh, što predstavlja udeo od 8,9% u ukupnoj nacionalnoj potrošnji električne energije u julu.
Uvoz je više od četiri puta veći nego pre godinu dana (92 GWh u julu 2018. godine) i skoro tri puta veći nego prethodnog meseca (135 GWh u junu 2019. godine). Pri tome, više od polovine uvoza (214 GWh) realizovano je na DAM, odnosno spot tržištu, što je signal da u Rumuniji postoji manjak električne energije, a ne problem sa cenama.
Uvoz sa kaplovanih spot tržišta povećan je čak sto puta u odnosu na jul 2018. godine (kada je iznosio samo 2 GWh). U odnosu na prethodni mesec, jun 2019. godine, kvantitativni rast uvoza iznosio je 2,5 puta (u poređenju sa 83 GWh).
Najveći problem, međutim, predstavlja to što je uz dvostruko veći iznos uvoza u odnosu na izoz, Rumunija izvozila jeftinu, a uvozila skupu električnu energiju.
Prema podacima ANRE, prosečna izvozna cenu od 236 leva (49,7 evra) po MWh, viša je za 22% nego pre godinu dana (40,76 evra u julu 2018. godine) i za 34% viša u poređenju sa junom ove godine (36,86 evra), a izvozna cena na kaplovanom DAM tržištu bila je još bolja: 269 leva (56,65 evra) po MWh, ali uz mali iznos transakcija na ovom tržištu, samo 21 GWh.
S druge strane, prosečna cena uvoza je ipak viša od izvozne: 270 leva (56,86 evra) po MWh, dakle viša za 14%.
To znači da su uvozno/izvozne transakcije sa električnom energijom doprinele trgovinskom deficitu zemlje: u letnjim mesecima uvoz električne energije je bio dvostruko veći u odnosu na uvoz, a cena uvezene električne energije bila je za 14% viša od izvozne.
Jednostavnim proračunom, to rezultira uvozom od 109 miliona leva (23 miliona evra), samo u julu. Prihodi od izvoza iznosili su samo 51 milion leva (10,7 miliona evra). Dakle, trgovinski deficit u energetskim transakcijama iznosi 58 miliona leva (12,2 miliona evra), za samo mesec dana.
Izvor: economica.net
