Rumunija priprema hitno bagerovanje, ispuštanje vode iz akumulacija i privremene mere upravljanja vodnim resursima kako bi obnovila odgovarajuće uslove za hlađenje Nuklearne elektrane Černavoda, gde su izuzetno nizak vodostaj Dunava i nedovoljne količine vode doveli do obustave rada oba reaktora.
Elektrana je, prema izveštaju, van pogona od 13. avgusta, nakon što je nivo vode pao ispod potrebnog za njen sistem hlađenja.
Jedna od mera koja se razmatra jeste izgradnja akvadukta na Starom Dunavu, kojim bi se dodatne količine vode preusmerile ka kanalu Dunav–Crno more i području koje snabdeva Černavodu. Planirano je i hitno bagerovanje u blizini vodozahvata.
Nacionalni komitet za vanredne situacije odobrio je širu intervenciju u koju je uključeno više državnih institucija i vojska. Stručnjaci Ministarstva odbrane trebalo bi da sprovedu geodetska i topobatimetrijska merenja, dok bi vojni ronioci učestvovali u radovima pod vodom.
Vlasti takođe pokušavaju da povećaju protok vode iz uzvodnih akumulacija. Počev od 22. avgusta, kompanija Hidroelectrica počela je da ispušta dodatnih prosečno 50 kubnih metara vode u sekundi iz akumulacija na reci Olt tokom pet dana. Voda zatim prolazi kroz hidroelektrane nizvodno, čime se tokom ovog procesa omogućava i nastavak proizvodnje električne energije.
Voda uskladištena u kanalu Dunav–Crno more čuva se kao dodatna rezerva, dok se kao još jedna hitna opcija pripremaju pumpe velikog kapaciteta.
Rumunija je u međuvremenu vratila u pogon dva bloka na ugalj kako bi delimično nadoknadila izgubljenu nuklearnu proizvodnju.
Ovaj slučaj pokazuje kako hidrološki uslovi mogu istovremeno da utiču na više različitih tehnologija. Nizak vodostaj može ograničiti hlađenje nuklearnih reaktora, uticati na upravljanje hidroenergetskim resursima i na kraju zahtevati ponovno aktiviranje termoelektrana.
Zbog toga je ispad Černavode prerastao iz problema vezanog samo za rad nuklearne elektrane u širi test otpornosti rumunskog elektroenergetskog sistema na dugotrajni hidrološki stres.
