Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRumunija: Poskupljenje energetskih...

Rumunija: Poskupljenje energetskih proizvoda za 18% na godišnjem nivou

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Više cene energije zadaju velike glavobolje Narodnoj banci Rumunije, koja je po treći put ove godine oštro promenila prognozu inflacije, na 5,6%, uglavnom kao posledica poskupljenja električne energije, prirodnog gasa i goriva.

Deo povećanja cena posledica je rasta troškove za emisije ugljen-dioksidu, kao rezultat zelene politike EU, saopštila je centralna banka.

Međutim, najavljeni projekti zelene energije mogli bi doneti investicioni bum sličan onom iz 2009-2014. godine.

Prošle jeseni, NBR je procenila inflaciju u 2021. godini na 2,5%. Zatim je u januaru, nakon što je tržište električne energije liberalizovano a električna energija naglo poskupela za preko 18%, prognoza inflacije za 2021. godinu povećana na 3,2%, što je u majskom izveštaju ispravljeno na 4,1%, i konačno u avgustu na 5,6%.

Cena električne energije je porasla za dodatnih 3%, ali su u međuvremenu, od jula, porasle i cene prirodnog gasa, usled poskupljenja u regionu za 20%.

Istovremeno, cena nafte tipa Brent porasla je iznad očekivanja BNR-a i u junu je dostigla vrhunac od 75 dolara za barel, za 10 dolara iznad nivoa u martu, što se odmah odrazilo na cene goriva na pumpama.

Ukupno, cene energetskih proizvoda u Rumuniji su ukupno porasle za oko 18% u poređenju sa prethodnom godinom, odakle dolazi skoro polovina godišnje inflacije.

Na međunarodnom tržištu došlo je do velikog poskupljenja ne samo energije, već i drugih sirovina, poput metala i poljoprivrednih proizvoda.

BNR ukazuje da problemi u regionu potiču iz sektora uglja, u kombinaciji sa rastom potrošnje i još uvek malim udelom električne energije iz obnovljivih izvora.

Sektor uglja suočava se sa naglim povećanjem troškova za sertifikate emisije ugljen-dioksida, saopštila je Centralna banka. Cena emisije skočila je sredinom godine na 50 evra po toni, u poređenju sa prosekom od 37 evra u prvom kvartalu i oko 20 evra u periodu april-maj 2020. godine.

Ovaj trend će se nastaviti usled pooštravanja regulative EU u ovoj oblasti, ocenjuje Centralna banka.

Naglo povećanje cena  blisko je povezano sa usvajanjem mnogo ambicioznijeg cilja za smanjenje emisije CO2 (za najmanje 55% u 2030. godini u poređenju sa nivoom iz 1990. godine – u odnosu na na prethodni cilj od 40%), objasnio je guverner Mugur Isarescu u prezentaciji izveštaja.

Poskupljenje zelenih sertifikata ugrožava dobar deo rumunske privrede, koja bi mogla da dostigne negativan povraćaj aktive, navodi se u izveštaju Odbora za makrobonitet.

Najavljeni su veliki projekti postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora: energija vetra mogla bi dostići od 3.000 do 5.250 MW, a solarna energija od 1.350 do 5.000 MW u 2030. godini, dok se Rumunija obavezala da će se odreći uglja do 2032. godine.

Energetska industrija je značajna zbog ogromnog talasa ulaganja u fotonaponske i vetroelektrane, podstaknute državnim programima podrške za postizanje ciljeva obnovljive energije, ali i sve većim porastom rentabilnosti i cena na tržištu.

Ulaganja odobrena u prvom kvartalu 2021. godine sugerišu da bi se instalisani kapaciteti za proizvodnju zelene energije mogli udvostručiti u srednjem roku, slično investicionom bumu u periodu 2009-2014., kada je Rumunija bila među najatraktivnijim zemljama u svetu za ovu vrstu projekata, prikazano je u izveštaju NBR-a.

Između 2009. i 2014. godine, brojne projekte obnovljive energije, posebno vetra, velikodušno su podržavali potrošači putem zelenih sertifikata, što je dovelo i do povećanja računa.

Izvor: profit.ro

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!