Više cene energije zadaju velike glavobolje Narodnoj banci Rumunije, koja je po treći put ove godine oštro promenila prognozu inflacije, na 5,6%, uglavnom kao posledica poskupljenja električne energije, prirodnog gasa i goriva.
Deo povećanja cena posledica je rasta troškove za emisije ugljen-dioksidu, kao rezultat zelene politike EU, saopštila je centralna banka.
Međutim, najavljeni projekti zelene energije mogli bi doneti investicioni bum sličan onom iz 2009-2014. godine.
Prošle jeseni, NBR je procenila inflaciju u 2021. godini na 2,5%. Zatim je u januaru, nakon što je tržište električne energije liberalizovano a električna energija naglo poskupela za preko 18%, prognoza inflacije za 2021. godinu povećana na 3,2%, što je u majskom izveštaju ispravljeno na 4,1%, i konačno u avgustu na 5,6%.
Cena električne energije je porasla za dodatnih 3%, ali su u međuvremenu, od jula, porasle i cene prirodnog gasa, usled poskupljenja u regionu za 20%.
Istovremeno, cena nafte tipa Brent porasla je iznad očekivanja BNR-a i u junu je dostigla vrhunac od 75 dolara za barel, za 10 dolara iznad nivoa u martu, što se odmah odrazilo na cene goriva na pumpama.
Ukupno, cene energetskih proizvoda u Rumuniji su ukupno porasle za oko 18% u poređenju sa prethodnom godinom, odakle dolazi skoro polovina godišnje inflacije.
Na međunarodnom tržištu došlo je do velikog poskupljenja ne samo energije, već i drugih sirovina, poput metala i poljoprivrednih proizvoda.
BNR ukazuje da problemi u regionu potiču iz sektora uglja, u kombinaciji sa rastom potrošnje i još uvek malim udelom električne energije iz obnovljivih izvora.
Sektor uglja suočava se sa naglim povećanjem troškova za sertifikate emisije ugljen-dioksida, saopštila je Centralna banka. Cena emisije skočila je sredinom godine na 50 evra po toni, u poređenju sa prosekom od 37 evra u prvom kvartalu i oko 20 evra u periodu april-maj 2020. godine.
Ovaj trend će se nastaviti usled pooštravanja regulative EU u ovoj oblasti, ocenjuje Centralna banka.
Naglo povećanje cena blisko je povezano sa usvajanjem mnogo ambicioznijeg cilja za smanjenje emisije CO2 (za najmanje 55% u 2030. godini u poređenju sa nivoom iz 1990. godine – u odnosu na na prethodni cilj od 40%), objasnio je guverner Mugur Isarescu u prezentaciji izveštaja.
Poskupljenje zelenih sertifikata ugrožava dobar deo rumunske privrede, koja bi mogla da dostigne negativan povraćaj aktive, navodi se u izveštaju Odbora za makrobonitet.
Najavljeni su veliki projekti postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora: energija vetra mogla bi dostići od 3.000 do 5.250 MW, a solarna energija od 1.350 do 5.000 MW u 2030. godini, dok se Rumunija obavezala da će se odreći uglja do 2032. godine.
Energetska industrija je značajna zbog ogromnog talasa ulaganja u fotonaponske i vetroelektrane, podstaknute državnim programima podrške za postizanje ciljeva obnovljive energije, ali i sve većim porastom rentabilnosti i cena na tržištu.
Ulaganja odobrena u prvom kvartalu 2021. godine sugerišu da bi se instalisani kapaciteti za proizvodnju zelene energije mogli udvostručiti u srednjem roku, slično investicionom bumu u periodu 2009-2014., kada je Rumunija bila među najatraktivnijim zemljama u svetu za ovu vrstu projekata, prikazano je u izveštaju NBR-a.
Između 2009. i 2014. godine, brojne projekte obnovljive energije, posebno vetra, velikodušno su podržavali potrošači putem zelenih sertifikata, što je dovelo i do povećanja računa.
Izvor: profit.ro
