U julu 2019. godine, Rumunija je je prvi put u prethodnoj deceniji bila neto uvoznik električne energije.
Neto uvoz u julu 2019. godine iznosio je 187 GWh, s obzirom da je neto potrošnja dostigla 4,71 TWh a domaća proizvodnja svega 4,54 TWh, prema podacima koje je nedavno objavila Transelektrika.
Najveću razlika u odnosu na jul prošle godine predstavlja nagli pad proizvodnje hidroelektrana, uz gotovo jednaki doprinos termoelektrana na lignit i mali rast obnovljivih izvora. Treba pomenuti nastavak proizvodnje električne energije iz gasa sa značajnim kapacitetom, najvećim delom u gasnoj elektrani Petrom, koja je imala povoljnije tržišne uslove u odnosu na prethodni period, kada je gas imao zanemarljiv udeo u proizvodnji električne energije. Bez doprinosa Petroma, bilans uvoza verovatno bi bio još veći.
Udeo u proizvodnji električne energije u julu 2019. godine, prema izvorima:
Nuklearna energija: 910 GWh, u julu 2018. godine 919 GWh.
Hidro energija: 1.408 GWh, u poređenju sa 2.103 GWh u julu 2018. godine. Primetan je značajno manji udeo hidroelektrane Đerdap, od svega 733 GWh, u poređenju sa 1.173 GWh u julu prošle godine. Hidroelektrane na unutrašnjim rekama takođe su proizvodile manje, 675 GWh u poređenju sa 930 GWh.
Termoelektrane: ukupno 1.681 GWh, u poređenju sa 1.926 GWh u 2018. godini. Proizvodnja termoelektrana za lignit bila je skoro identična (1.031 GWh u poređenju sa 1.047 u julu 2018.), udeo uglja je zanemarljiv (37 GWh u poređenju sa 57 GWh u julu 2018.), a postrojenja na gas ostvarila su nešto veću proizvodnju (335 GWh u odnosu na 281 GWh), dok termo grupe na hidrokarbonate beleže pad proizvodnje (278 GWh u poređenju sa 306 GWh)
Obnovljivi izvori: ukupno 545 GWh u julu 2019. godine, u odnosu na 425 GWh u julu 2018. godine. Vetroelektrane su proizvele 304 GWh (za trećinu više od prošlogodišnjih 203 GWh), a fotonaponski paneli 209 GWh (nešto više od prošlogodišnjih 198 GWh). Udeo elektrana na biomasu ostao je zanemarljiv: 32 GWh, u poređenju sa 24 GWh u julu 2018. godine.
Rumunija je dakle bila neto uvoznik električne energije po prvi put poslednjoj deceniji, ali bi taj period mogao biti i znanto duži, s obzirom da su na sajtu Transelektrike dostupni podaci samo za poslednjih 11 godina. Stručnjaci tvrde da bi to mogao biti prvi put čak i za ceo period posle revolucije.
Situacija je očigledno uslovljena, pored vremenskih uticaja, istim faktorom koji je postao karakteristika nacionalnog energetskog sistema: Rumunija više nema dovoljno raspoloživih kapaciteta za pokrivanje vlastite potrošnje električne energije.
Podaci za jul u prethodnih 11 godina:
Jul 2018: izvoz 431 GWh, potrošnja 4,65 TWh
Jul 2017: izvoz od 69 GWh, potrošnja 4,59 TWh
Jul 2016: izvoz 764 GWh, potrošnja 4,53 TWh
Jul 2015: izvoz od 498 GWh, potrošnja 4,63 TWh
Jul 2014: izvoz 680 GWh, potrošnja 4,31 TWh
Jul 2013: izvoz 138 GWh, potrošnja 4,18 TWh
Jul 2012: izvoz 64 GWh, potrošnja 4,56 TWh
Jul 2011: izvoz od 11 GWh, potrošnja 4,34 TWh
Jul 2010: izvoz 375 GWh, potrošnja 4,22 TWh
Jul 2009: Izvoz 160 GWh, potrošnja 4,11 TWh
Jul 2008: izvoz 367 GWh, potrošnja 4,52 TWh.
Izvor: economica.net
