Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaRudna renta zavadila...

Rudna renta zavadila ministre

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ministarka energetike Mihajlović kaže da država nije donela odluku da se rudna renta za NIS ne menja, kako to tvrdi ministar Bačević .

Rudna renta za Naftnu industriju Srbije, odnosno „Gaspromnjeft”, neće se menjati, jer Srbija želi da na snazi ostane Međudržavni energetski sporazum sa Rusijom, izjavio je pre dva dana za jedne dnevne novine Milan Bačević, ministar prostornog planiranja i rudarstva.

On je istakao da bi od povećanja rudne rente NIS-u, Srbija ubirala veći prihod godišnje za 15 do 20 miliona evra, ali bi „Gaspromu” morala da plati penale za nepovučene, a ugovorene, količine gasa – 300 miliona evra godišnje.

Upitana da li je tačno da je država procenila da joj je jeftinije da se renta za naftu, koju NIS sada plaća tri odsto, ne menja, nego da se plaćaju penali „Gaspromu”, dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, kaže za „Politiku” da nije tačno da je država donela takvu odluku.

– Ne razumem kakve veze imaju nafta i gas i zašto se te dve stvari povezuju. Mi po novom ugovoru o isporuci gasa imamo obavezu da platimo penale „Gaspromu” ukoliko ne povučeno 1,2 milijardi kubika gasa, objašnjava Mihajlović.

Osim toga, dodaje, ne radi se ovde o trampi. NIS je jedno, a gas je nešto drugo. Radujem se, naglašava Mihajlović, svakom uspehu NIS-a, jer je to uspeh i države Srbije koja u ovoj kompaniji ima 27 odsto vlasništva. Ali, zbog svih drugih kompanija, koje razmišljaju da dođu u Srbiju ili su već ovde i hoće da istražuju i eksploatišu domaća rudna blaga, interesi naše zemlji moraju biti na prvom mestu, pa tako mora da bude i kada je u pitanju rudna renta za NIS, naglasila je ministarka Mihajlović.

– Uostalom koja je to državna odluka da se ne menja rudna renta za NIS, a da ja kao resorni ministar o tome ništa ne znam, a pri tom prisustvujem svakoj sednici vlade, pita Mihajlović.

Ministar Bačević je objašnjavao da je procena, koju je davalo njegovo ministarstvo, da Srbija ima mnogo veću uštedu zbog neplaćanja penala za nepovučene ugovorene količine gasa, nego što bi ubrala od više rudne rente za NIS, bila tačna. Srbija nikada te penale nije platila, i to je najveći mogući gest dobre volje naših prijatelja iz Rusije, objasnio je on.

Ovo inače nije prvi put da se dva resorna ministra ne slažu oko naknade za rudnu rentu za NIS. Ministar Mihajlović je svojevremeno rekla da NIS u Srbiji prebrzo eksploatiše naftu i da su se stekli uslovi za povećanje naknade za korišćenje mineralnih resursa, dok je Bačević, tada tvrdio, da rentu koju NIS plaća Srbiji ne treba povećavati, jer bi to pogoršalo ekonomske odnose Srbije s Rusijom.

Činjenica da je veliki raskorak između Zakona o rudarstvu i visine rente iz kupoprodajnog ugovora potpisanog s ruskim partnerom. Tada je renta bila tri odsto i Srbija se ugovorom obavezali da tako ostane dok NIS ne vrati investicije uložene u Srbiju. Zakon već dve godine propisuje rentu od sedam odsto i ona se obračunava na ukupne prihode, a u ugovoru je i dalje sve po starom.

Dakle, razlika je više nego dvostruka. Kako će se taj problem razrešiti, to je više pravno, nego što je pitanje struke. Apsurdno je da zakon propisuje jedno, a kupoprodajni ugovor drugo, kažu upućeni u celu problematiku i dodaju da je još čudnije da o istoj stvari dva ministra iste vlade imaju potpuno drugačije stavove.

Source Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!