Novim projektom revitalizacije Rafinerije je predviđeno da ona postane regionalni centar za proizvodnju baznih ulja, u šta će biti uloženo najmanje 100 miliona dolara, a projekat će izraditi svetski poznati stručnjaci u toj oblasti.
Kada se govori o novim investicijama u Srbiji, često se zapostavlja činjenica koje vrste su to investicije. Najniži nivo investicija „korisnosti“ su one koje ne zapošljavaju mnogo ljudi ili pak radna mesta koja otvaraju i nisu kvalitetna. Ovde ne govorimo o „investicijama“ koje su u toku privatizacije dovele do zatvaranja ili redukcije proizvodnje, kakvih je bilo dosta, već samo o onim koje bismo mogli nazvati pozitivnim, kako za investitora, tako i za širu zajednicu. Ono što je izuzetno retko u tranzicionoj Srbiji su investicije koje donose radna mesta i jačaju izvozni potencijal naše posustale privrede. Još su ređe one koje donose nove tehnologije i stvaraju osnovu za dugoročan razvoj, a pozitivno deluju na razvoj ne samo svoje privredne grane već i celokupnog privrednog okruženja.
Od „starog gvožđa“ do najnovije tehnologije
Takva razvojna investicija je strateško ulaganje u Rafineriju u Pančevu od strane „Gaspromnjefta“, u iznosu od oko 400 miliona evra, što bi trebalo da omogući proizvodnju najkvalitetnijih goriva po najvišim evropskim standardima na nivou od pet miliona tona godišnje. A to je više nego dovoljno za domaće potrebe za gorivima evro pet standarda, pa će ostati i za izvoz u regionu.
No, kako je ta visoko tehnološka investicija u Pančevo više nego poznata široj javnosti, rekli bismo nešto o jednoj drugoj investiciji, koja je nekako u senci tog velikog i strateškog ulaganja u preradu naftnih derivata. To je priča o sudbini novosadske Rafinerije NIS – a, koja je do sada bila uvek u zapećku i pretilo joj je nekoliko puta i pre dolaska strateškog partnera iz Rusije gašenje, jer je Srbiji dovoljno jedna i to ona veća, pančevačka Rafinerija. Politički razlozi su nadjačavali ekonomske i tehnološke, i novosadska Rafinerija je nastavljala sa kakvim – takvim radom. Sa novom tehnologijom prerade u Pančevu novosadska Rafinerija je postala tehnološki zaostala i manje – više nepotrebna u okviru „Naftne industrije Srbije“. Najjednostavnije rešenje je bilo njeno zatvaranje, koje je da ponovimo bilo planirano i pre decenije.
Ruski menadzment, srpsko iskustvo i američka tehnologija
No, novi menadžment NIS – a, na čijem je čelu generalni direktor Kiril Kravčenko je odlučio da ipak nađe neko produktivno rešenje za novosadsku Rafineriju. Novim projektom revitalizacije Rafinerije je predviđeno da ona postane regionalni centar za proizvodnju baznih ulja, u šta će biti uloženo najmanje 100 miliona dolara, projekat će izraditi svetski poznati stručnjaci u toj oblasti – „Ševron“.
Zbog čega je projekat baš u Novom Sadu? Na prvom mestu ovde je proizvodnja izuzetno kvalitetne nafte „velebit“, koja maksimalno odgovara ne toliko za proizvodnju goriva, već za proizvodnju retke vrste baznih ulja. To znači da postoje dve vrste rafinerija – jedne koje proizvode za tržište i druge specijalizovane koje proizvode za druge rafinerije. Ovde je drugi slučaj u pitanju.
Druge kompanije u Evropi i regionu uvoze takvu naftu iz Južne Amerike, a mi je imamo pri ruci. Bilo bi šteta i za prirodne i za ljudske resurse ako se takva šansa za proizvodnju izuzetno kvalitetne i retke vrste baznih ulja propusti.
Čim investitor bude doneo konačnu odluku, slediće isporuka nove opreme visoke tehnologije prerade nafte, a to će za posledicu imati oživljavanje na novim tehnološkim osnovama već odavno amortizovane proizvodnje. To će za posledicu imati očuvanje postojećih i ostvarenje novih radnih mesta koja su kvalitetna i profilisana (a ne kao u „šrafciger industriji“ niskokvalifikovana). To će za posledicu imati novi izvozni proizvod za koje je otvoreno regionalno i evropsko tržište, jer će najveći deo baznog ulja ići u izvoz. To znači i određeno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa koji je danas izuzetno loš po Srbiju – malo izvozimo, a mnogo uvozimo. Ovo je izuzetno bitno jer nema ni stabilne privrede, a ni stabilnog društva bez izvozno orijentisane privrede. Ovakav primer bi trebalo da bude maksimalno podržan, jer je redak pozitivan primer koji pokazuje kojim putem bi trebalo da ide razvoj srpske izvozne privrede.
Naročito je značajno što se ovakva prava tehnološka i strateška investicija dešava u vreme velike globalne krize, kada je malo investitora koji su spremni da rizikuju svoj novac kroz investicije u „nesigurne regione“ kao što je Balkan. Jačanje industrijskog potencijala Srbije u uslovima recesije i teške situacije sa budžetom kroz ovaj i slične projekte strateški odgovara i Vladi Srbije, koja pokušava da pronađe izlazak iz ćorsokaka siromaštva i korupcije. Ono što je još pozitivno u ovoj investicije osim zapošljavanja ljudi na kvalitetnim radnim mestima i izvozne orijentacije na profitabilne proizvode je i činjenica da se ovde investira novac koji je zarađen u Srbiji, što znači da nema zaduživanja sa strane i vraćanja velikih kamata. Isto tako kroz investiciju u pančevačku i novosadsku Rafineriju NIS zaista stvara osnovu da se proširi na region i da u nekim oblastima postane ono što se često kaže „regionalni lider“. Isto tako je država na dobitku, jer osim novog poreza koji se ubira od ovakve revitalizacije, jačaju i akcije države u okviru NIS – a, jer je drugi akcionar Vlada Srbije. Stoga se i računa na podršku vlasti i institucija koje mogu da daju doprinos primeni ovoj visoko tehnološkoj i strateškoj investiciji.
„Ševron“ kao garancija uspeha
Da je ovaj projekat izuzetno ozbiljan i visokotehnološki po svojoj koncepciji svedoči i prisustvo kompanije koja je svetski lider u ovoj oblasti – „Ševron“. Njihov predstavnik Jan Stegstra je rekao da je projekat revitalizacije RNS veoma važan i od strateškog značaja za kompaniju. On kaže da je top menadžment „Ševrona“ posvećen uspehu ovog zajedničkog projekta, u kojem učestvuje pored NIS – a i vlast u zemlji. Njihovo veliko iskustvo u ovakvim projektima i dugogodišnja saradnja sa NIS – om i „Gaspromom“, od kojih ističu svoj tehnološki doprinos novoj tehnološkoj preradi nafte u Pančevu ( „Hidrokreking“) za proizvodnju najkvalitetnijeg dizela koji zadovoljava najstrože evropske i svetske standarde. On ističe da je od izuzetnog značaja za ovaj projekat postojanje veoma kvalitetne „velebit“ nafte kao sirovine, zatim mogućnosti integracije dve rafinerije (da rade „upareno“) , kao i postojanje novosadske Rafinerije sa svojim stručnim i iskusnim kadrom. Sve to zajedno omogućava da se kao retko gde u Evropi proizvode bazna ulja i da se na taj način otvori jedna nova izvozna „niša“ za NIS i za srpsku privredu. Jednom rečju korporacija „Ševron“ svojim imenom i reputacijom koju ima na globalnom nivou u oblasti novih tehnologija prerade i proizvodnje baznih ulja, te dvogodišnjem učešću u kreiranju plana revitalizacije Rafinerije garantuje visok procenat šanse uspeha za ovaj projekat.
Ono što je još vidljivo iz ovde napisanog je da su nove tehnologije obezbeđene od onih koji su na samom vrhu, te da će se tehnološki transfer obaviti i na korist naučnog i stručnog razvoja domaće naftne industrije i nauke o njoj. Jedna je stvar kada vi imate pristup zastarelim ili prljavim tehnologijama koje nemaju perspektivu, a sasvim druga kada je u pitanju sam svetski tehnološki vrh koji vam donosi opremu i znanja koja omogućavaju izvoz proizvoda koji nisu sirovine ili poljoprivredni proizvodi (što je najčešće naš slučaj) , već produkti visoke tehnologije koji donose i visok profit po jedinici proizvoda, a šire gledano i stabilnu razvojnu krivu u budućnosti. Ovakva investicija će biti impuls i za druge koji će učestvovati u projektu ili od njega imati direktne, ili posredne koristi, a pre svega reč je o ljudima koji će u okviru ovog projekta ili u vezi sa njim naći posao i savladati nove tehnologije i veštine.
Pouke za revitalizaciju Srbije
Primer Kine govori da je jedini put razvoja za zemlje koje ne poseduju visoke tehnologije i nemaju profilisano tržište je da privlače ovakve investicije koje podižu nivo znanja i veština u privredi i društvu u celini, sa ciljem da se u drugoj fazi autonomno uključe u privrednu trku sa drugim globalnim igračima. Naravno da je Kina „nešto sasvim drugo“, ali isto tako je jasno da nema argumenta protiv korišćenja njihovih iskustava u okviru naših ograničenih resursa i mogućnosti, te specifičnih balkanskih uslova.
„Mi vrlo ozbiljno shvatamo potrebu za revitalizacijom srpske privrede i spremni smo, uz pomoć vlade, da dajemo svoj doprinos u tom poduhvatu. Hteo bih da skrenem pažnju na to, da za investicije, koje mi planiramo u RNS, nije korišćen zajam, već vlastita sredstva kompanije, koja ulaže u Srbiju ono što u njoj zarađuje. Osim toga, bitno je napomenuti da širenje našeg biznisa u regionu jača ne samo NIS kao kompaniju, već i ekonomski uticaj Srbije u celini“, smatra Generalni direktor NIS – a Kiril Kravčenko.
Srpski rečeno – vlast u Srbiji bi trebalo aktivno da traga za ovakvim prilikama i da ih zajedno sa domaćim i stranim kompanijama realizuje na obostranu korist. Ako je projekat ozbiljan, ako je strateški, ako donosi nove tehnologije i nove šanse, on mora biti višestruko podržan od lokalne i nacionalne vlasti, ali i od institucija poput univerziteta ili instituta. Bilo bi adekvatno ako bi se formirao institut ili agencija sa međuresornim sastavom i multidisciplinarnim pristupom, koji bi se bavio podrškom strateškim projektima i onima koji imaju dugoročne pozitivne posledice po privredu i društvo. To podrazumeva i novi razvojno orijentisan odnos vlasti prema proizvodnji koji bi u sebi uključivao i podršku izvoznim projektima, ali i supstituciju uvoza naročito kada je reč o finalnim proizvodima i uslugama koji bi se mogli kod nas „odraditi“.
Izvor Pecat
