Nova TE Stanari će početi sa radom krajem 2015. godine. Termoelektrana treba da se snabdeva ugljem sa ležišta Raškovac. Tada će se pored povećanja proizvodnje stvoriti uslovi za korišćenje delova ležišta koji se nisu mogli koristiti u prethodnom periodu zbog sadržaja neorganske materije i niže toplotne vrednosti.
Pored toga u novi sistem dopreme uglja uvodi se i deponija. Ove promene donose nove zahteve, ali daju i veće mogućnosti rada, tako da je u skladu sa novim uslovima neophodno uvesti i novi način upravljanja kvalitetom uglja.
Geografske karakteristike ležišta uglja u Stanarima kod Doboja
Ugljonosni basen Stanari nalazi se na oko 27 km zapadno od Doboja, na području planine Krnjin između reke Ukrine, Usore i Bosne. Produktivni ugljonosni sedimenti prostiru se na površini oko 50 km2 sa dužom osom u pravcu Z-I. Na Slici 1 prikazana je topografska karta šireg područja Stanara sa prikazanim konturama eksploatacionog polja Stanari i položajem ležišta Raškovac i Ostružnja. Otkopavanje uglja započeto je 1948. godine površinskim kopom u ležištu Raškovac. Na jamsku eksploataciju prešlo se 1955. godine, koja je trajala do 1975. godine u severnom delu basena (jame I, II, III i IV). Od 1974. godine proizvodnja uglja usmerena je na površinsku eksploataciju, kada je otvoren PK Raškovac koji radi i danas.
Razvoj, kao i uslovi rada pratili su sva događanja u regionu. Sve do dolaska kompanije EFT, rudnik je radio sa dosta problema. Dolaskom kompanije EFT, postavljeni su temelju novog razvojnog plana. Konsolidovana je proizvodnja i uvedeno je novo moderno korporativno ustrojstvo. Kupljena je nova rudarska oprema. To je odmah rezultiralo povećanjem proizvodnje.
Otkopavanje i deponovanje uglja na TE Stanari i zahtevi za kvalitet
Izgradnjom nove TE Stanari zaokružen je cilj eksploatacije i korišćenja uglja iz stanarskog ležišta. Samim tim promenili su se i uslovi rada, ali i zahtevi vezani za proizvodnju uglja. U periodu od izgradnje TE Stanari ugalj iz stanarskog rudnika je služio za prodaju trećim licima za termoenergetske potrebe.
Zahtevi koje je proizvodnja uglja trebalo da zadovolji je godišnja količina od oko milion tona i kvalitet uglja od oko 9000 kJ/kg. Zahtev za kvalitetom, tj. toplotna vrednost sagorevanja uglja je vrlo visok za ovaj tip uglja (lignit) što podrazumeva otkopavanje samo najkvalitetnijeg dela ležišta. Ugljevi sa nižom toplotom sagorevanja nisu mogli biti korišćeni. Sada se sve menja, jer je TE tako izabrana da može da koristi za sagorevanje i proizvodnju električne energije i ugljeve 7000-8000 kJ/kg.
Ugalj će se otkopavati hidrauličnim bagerima Komatsu 1250, utovarati u kamione Komatsu 465 i dovoziti do primarne drobilice koja je instalirana na PK Raškovac. Posle primarne drobilice ugalj se do TE Stanari doprema transporterima i pri transportu drobi na sekundarnoj i tercijarnoj drobilici.
Upravljanje kvalitetom uglja na pk Raskovac
Osnove upravljanja kvalitetom uglja su uzorkovanje na otvorenoj etaži uglja, formiranje modela ležišta, na osnovu koga se vrši planiranje otkopavanja.
Otkopavanje uglja i utovar u drobilicu se planira tako da se zadovolji uslov potrebnog kapaciteta i kvaliteta uglja. To se postiže planiranjem mešanja uglja određenog kvaliteta pri utovaru u primarnu drobilicu. Svaki kamion mora imati tačno određeno vreme utovara, poznat kvalitet uglja na etaži i tačnu masu uglja. Na osnovu ta tri elementa određen je kapacitet i kvalitet uglja.
Veliki uticaj na izlazni kvalitet uglja imaju atmosferske padavine, naročito sneg. Zato je potrebno proceniti, kada će se otkopavati ugalj niže toplotne vrednosti od potrebne. Kada se utovar uglja u drobilicu vrši naizmeničnim istovarom kamiona, na traci će se pojaviti velike varijacije kvaliteta. Ako bi se utovar uglja u drobilicu vršio istovremenim pražnjenjem kamiona, varijacije kvaliteta praktično ne bi bilo, već bi na traci imali ugalj željenog kvaliteta.
Ugalj namenjen za direktno snabdevanje TE, mora imati planiran zahtevani kvalitet, dovoljan kapacitet i što manju varijaciju kvaliteta na traci.
Takođe, potrebno je znati kvalitet uglja koji se nalazi na deponiji. Iako se zna koji se ugalj deponuje sa PK Raškovac, potrebno je imati podatke kvaliteta uglja na deponiji TE. Ugalj na deponiji TE se ravna buldozerima i formiraju površine određenog kvaliteta (Slika 9). Zato je potrebno upravljati kvalitetom uglja na deponiji po istom principu, kao pri direktnom snabdevanju TE ugljem. Ugalj bi trebalo odlagati u gomile, manje ili ne veće od 1,5 m. Kada buldozer izvrši poravnanje i nagaživanje uzeti uzorke sa ravne površine u mreži tačaka 50*10 m (Slika 10). Zatim postupak ponoviti za svaki sledeći sloj do kraja formiranja figure deponije uglja (Slika 11). Na osnovu dobijenih podataka analize uglja pravi se karta kvaliteta uglja na deponiji. Kada se vrši otkopavanje deponovanog uglja, može se odrediti kvalitet uglja iz reza u bilo kom delu deponije. Na sličan način se može postupiti kada je ugalj odlagan u bilo koji deo deponije, čak ni kada taj deo nije ceo otkopan.
Sadašnja deponija je formirana na prethodno opisan način. Buldozer je gomile uglja poravnao i nagazio da ne bi došlo do samozapaljenja. Pri formiranju deponije planirano je da kvalitet uglja bude 9100-9300 kJ/kg.
Uzorkovanje uglja na PK Raškovac će se vršiti metodom brazde, jer sav ugalj ide u TE. Uzorkovanje uglja je, takođe, vršeno na uzorku mnogo veće mase, ali samo na energetskom uglju u kome ima mnogo više jalovine.
Faze uzorkovanja na deponiji termoelektrane su:
1. Formiranje I sloja uglja odlaganjem i planiranjem odnosno nagaživanjem buldozerom
2. Uzimanje uzoraka mrežom probnih tačaka
3. Formiranje sledećeg sloja visine 1-2 m i uzimanje uzoraka po istom modelu kao I sloj
4. Formiranje III, IV i V sloja i uzimanje uzoraka
5. Izrada 3D modela kvaliteta deponije
6. Izrada plana otkopavanja deponijske mašine
Osnovni princip upravljanja kvalitetom
Za formiranje modela ležišta koristiće se, kao što je rečeno uzorkovanje svakog dela sloja gde je on otkriven. To će davati preciznije podatke od uzorkovanja iz bušotine gde je kvalitet određen za ceo paket uglja. Pored upravljanja kvalitetom uglja u smislu toplote sagorevanja uglja, moguće je po istom principu vršiti upravljanje sadržajem sumpora u uglju koji se doprema na TE ili deponiju.
Međutim, tada se model upravljanja kvalitetom menja, jer se upravlja i toplotnom vrednošću Q i sadržajem sumpora u uglju (S %).
Upravljanje kvalitetom uglja je jedna od važnih tehnoloških postupaka u procesu proizvodnje električne energije iz uglja. Proizvodnja električne energije sa jedne strane zavisi od dobrog plana upravljanja kvalitetom uglja, ali i iskorišćenja ležišta sa druge strane. Ovi zahtevi stavljaju postupak upravljanja kvalitetom uglja na visok nivo važnosti.
Autori: Stojaković Milan, dipl.inž.rud., EFT-Rudnik i termoelektrana Stanari, Blagojević Tatjana, dipl.inž.geol., EFT-Rudnik i termoelektrana Stanari, publikacija Rudarstvo 2015 strucno savetovanje
