Termoelektrana Stanari predstavlja prvi objekat ove vrste koji se gradi na prostoru BiH posle više od 30 godina. EFT grupa je sa jednom od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju energetske opreme, Dongfang Electric Corporation International (DEC), ugovorila izgradnju bloka snage 300 MW sa CFS kotlom, vazduhom hlađenim kondenzatorom i emisijom štetnih gasova koje su usklađene sa aktuelnom EU direktivom 2001/80/EC. U vezi sa tim za potrebe rada TE Stanari neophodno je, između ostalog, obezbediti i prostor za deponovanje čvrstih ostataka sagorevanja, koji nastaju kao nus-proizvod u procesu sagorevanja uglja. Deponija formirana u neposrednoj blizini TE Stanari nastala je na prostoru gde je prethodno završena eksploatacija uglja.
Izgradnja TE Stanari je u završnoj fazi, a probni rad se očekuje do kraja godine. Za potrebe odlaganja čvrstih ostataka sagorevanja (ČOS) predviđen je prostor na prethodno otkopanog delu ležišta uglja u zoni Dragalovci koji se nalazi u neposrednoj blizini TE. Ukupna površina namenjena za formiranje kasete iznosi 5 ha, i ona je dovoljna za deponovanje ČOS-a u vremenskom intervalu od 3 do 4 godine. Prilikom projektovanja ove kasete posebna pažnja se posvetila zaštiti životne sredine. Posebno je značajan sistem kruženja vode koja se prikuplja u kaseti, koristi u zatvorenom ciklusu i ponovo vraća kao iskorišćena u kasetu, bez njenog ispuštanja u prirodni recipijent.
Zakonske osnove pri izboru lokacije i načina formiranja kasete za odlaganje čos
Osnovna direktiva u Evropskoj uniji koji pokriva deponovanje otpada na i unutar zemljišta je 99/31/EC Landfille of waste directive, objavljen u Official Journal of the European Communities L 182/1 od 16.07.1999. godine.
Prema ovoj direktivi:
1. Kod izbora lokacije deponije važno je razmotriti:
-udaljenost deponije od stambenih i zona za rekreaciju, tokova vode i jezera, poljoprivrednih i urbanih zona,
-postojanje podzemnih voda, priobalnih voda i zaštićenih zona prirode,
-geološke i hidrogeološke prilike u zoni deponije,
-rizik od plavljenja, sleganja, klizanja i odrona,
-zaštićena prirodna i kulturna dobra u zoni deponije.
2. Kontrola vode i rastvora podrazumeva (nije obavezno za deponije inertnog materijala):
-kontrolu padavina koje ulaze u konturu deponije,
-sprečavanje ulaska površinskih i podzemnih voda u deponiju,
-skupljanje zagađenih voda i rastvora,
-tretiranje zagađenih voda i rastvora pre ispuštanja iz deponije.
3. Zaštita zemljišta i voda podrazumeva preduzimanje mera da ne dođe do njihovog zagađenja.
Zakonske osnove u R. Srpskoj su u velikoj meri prilagođene ovim direktivama, a najvažniji su: Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS 71/12), Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, 53/02, 65/08, 111/13).
Karakterizacija otpada
Prema odluci Evropske komisije (2000/532/EC) o uspostavljanju liste (kataloga) otpada i EWC (EWC = European Waste Catalogue) katalogu pepeo, šljaka i ODG gips (zbirno ČOS) su razvrstani u grupu 10-Otpadi iz termičkih procesa, podgrupu 10 01 Otpadi iz termoelektrana i ostalih postrojenja za sagorevanje.
Prema Evropskom katalogu otpada ČOS ni u jednom obliku ne spada u opasan otpad.
Treba istaći da se ovaj materijal u velikom broju zemalja koristi u građevinskoj industriji, pa i pored svega navedenog izgradnja predmetne Kasete je izvedena u skladu sa najstrožim ekološkim standardima.
Izrada i geometrija kasete
Nasip (telo deponije kasete) je izgrađen od materijala krovinskog glinovitog peska čiji su geomehanički parametri sledeći:
−zapreminska težina γ = 19,00 kN/m3,
−ugao unutrašnjeg trenja φ = 26,00o i
−kohezija c = 7,0 kN/m2.
Kaseta, ima spoljne dimenzije u osnovi 305*240 m. Dimenzija kasete za prvu fazu deponovanja je 250 m*200 m ili 50.000 m2. Ukupna visina deponovanog materijala u Kaseti je 30 m i to 10 m ispod nivoa kote krune nasipa i 20 m iznad nivoa kote krune nasipa oko kasete. Visina nasipa za navedenu deponiju iznosi h = 10 m, a širina krune nasipa je b = 10 m. Uglovi nagiba kosine ovog nasipa iznose: prema unutrašnjem delu α = 20o i prema spoljašnjem β = 30o.
Deo kasete ispod nivoa krune nasipa, ima oblik obrnute zarubljene kupe i dno ima površinu od oko 28.275 m2. Korisna zapremina ove zarubljene kupe je oko 380.000 m3. Sledeća zarubljena kupa je iznad nivoa saobraćajnice, visine 10 m i ona ima istu zapreminu od 380.000 m3.
Treća zarubljena kupa je najmanja i ona ima visinu od 10 m i zapreminu od 140.000. Ukupna zapremina iznosi 900.000 m3.
Odlaganje i transport čvrstih ostataka sagorevanja (ČOS)
Za transport pepela od TE do deponije pepela, odabrani su kamioni, sa zapreminom sanduka 20 m3 koji može da preveze 10 do 12 t pepela sa nasipnom masom od 0,5 t/m3 u rastresitom stanju, odnosno u zbijenom stanju 0,6 t/m3. To znači da se sanduk kamiona od 20 m3 puni sa 12 tona vlažnog pepela sa 12% vlage ili 10,56 tona pepela i 1,44 tone vode.
Kamioni se u povratku usmeravaju na sekciju za pranje točkova kamiona.
Za razgrtanje i valjanje pepela odabran je buldozer točkaš (Komatsu), koji treba da uvalja i kompaktira odloženi pepeo. Nakon ravnanja i kompaktiranja, prolaskom mehanizacije buldozera i kamiona preko osnovnog sloja pepela od 2 m, počinje sa odlaganjem pepela i njegovim ravnanjem u trakama visine 0,25 m. Sa debljinom pepela od 250 mm od svakog kamiona formira se sloj visine 0,25 m i osnova širine 4 m i dužine 20 m. To se nastavlja tako celom dužinom osnove deponije. Kada se to završi, deponovanje i ravnanje, opet se počinje na suprotnom kraju deponije, jer se u tom izvršila i stabilizacija deponovanog i uvaljanog pepela. Prolazak kamiona treba takođe uključiti u postupak kompaktiranja kako bi se što više puta prešlo preko formiranih tankih traka pepela.
Bilans voda
Bilans voda je rezultat analize hidroloških procesa kao delova hidrološkog ciklusa na određenom prostoru u određenom vremenu. U konkretnom slučaju na njega utiču:
-infiltracija padavina u kasetu
-unos vode sa pepelom
-Oticaj kroz unutrašnji drenažni sistem
-Isparavanje iz Kasete postupkom orošavanja pepela
-Vezivanje vode za pepeo
Kao ekstremni primer je bilans voda u kišnoj godini kao što je bila 2001. i tada je bilans voda takav, da pokazuje visok sadržaj vlage od 29,8% u deponovanom pepelu. Izdvajanjem oko 30% drenažne vode, recirkulacijom i isparavanjem, može se sadržaj vlage u pepelu smanjiti na prihvatljiv nivo. Prikazani primeri godišnjih i mesečnih bilansa voda, pokazuju koliko će biti važno da se na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou, prati masa pepela, unos vode i isparavanje vode i sačinjava bilans voda sa obračunom sadržaja vlage preostale u pepelu u deponiji.
Primenjene mere zaštite
Prema pomenutoj direktivi (Pravilniku) EK neophodno je izvršiti potpunu izolovanost deponovanog materijala od spoljašnjeg prostora. U tom smislu Kaseta je potpuno obložena PEHD folijom (debljine 2 mm) i zaštićena sa unutrašnje strane geotekstilom.
Takođe, u cilju zaštite deponije od podzemnih voda i njihovo prikupljanje oko i ispod tela deponije formiran je spoljašnji drenažni sistem (SDS). Prikupljene podzemne vode, pošto nisu u kontaktu sa deponovanim materijalom ispuštaju se u vodosabirnik i dalje u obližnji recipijent. Za ove potrebe ugrađeno je ukupno 1 000 m drenažnih cevi prečnika Ø 160 mm položenih u drenažni rov i zatrpanih šljunkom granulacije 16-32 mm. Proticaj iz ove cevi je konstantan i kreće se u granicama od 2-3 l/s. Izlaz sabirne cevi ispod tela deponije predstavlja ujedno glavnu tačku za monitoring kvaliteta podzemnih voda. Unutrašnji drenažni sistem (UDS) formiran je za prikupljanje oborinskih-procednih voda koje dođu u direktni kontakt sa ČOS. Sastoji se od drenažnih cevi u ukupnoj dužini od 650 m, prečnika Ø 200 mm, otpornih na pritiske 16 N/m2. Ove cevi su prekrivene drenažnim slojem od šljunka (16-32 mm) debljine 30 cm i geotekstilom male gustine (300 g/m2). U najnižim tačkama deponije nalaze se dva rezervoara za prikupljanje drenažnih voda iz kasete i njihovog odvođenja sistemom pumpi do prekidne komore odakle se gravitaciono ispušta u bazen za recirkulaciju zapremine 100 m3. Iz ovog bazena prikupljena voda se pumpnim sistemom doprema do linije za orošavanje pepela i linije za pranje točkova.
Ova dva sistema su formirana kako bi se put drenažne vode što više produžio što omogućava manipulisanje i kontrolu u izrazito neravnomernom bilansu denažnih voda.
Sistem za orošavanje se sastoji od potisnog cevovoda ugrađenog duž severne krune nasipa sa priključnim šahtovima za laterale iz kojih se priključuju prskalice za orošavanje pepela. Prskalice se uključuju ukoliko postoji deficit vlage u pepelu (letnji meseci) ili ukoliko postoji višak vode u drenažnom sistemu (jesenji meseci).
Sistem za pranje točkova se sastoji od potisnog cevovoda, rezervoara za skladištenje vode 5 m3 i uređaja za pranje točkova. Iskorišćena voda se iz ovog uređaja pumpnim sistemom vraća u Kasetu gde se preko drenažnog sistema opet koristi u zatvorenom krugu . Imajući u vidu da je potreba za vodom kod ovog sistema konstantna, u letnjim mesecima nedostatak vode za ovaj sistem se nadoknađuje iz obližnjeg vodosabirnika u koga utiče voda spoljne drenaže.
Monitoring kvaliteta voda
Za potrebe monitoringa kvaliteta podzemnih voda koristiće se postojeći pijezometri i bunari na izvorištu TE , koji se nalaze u neposrednoj blizini Kasete, a takođe vršiće se i uzorkovanje vode iz SDS-a.
Parametri koji će se pratiti su: pH, Sulfati, Arsen, Bor, Kadmijum, Hrom, Bakar, Olovo, Živa, Nikl, Cink, Selen, Cijanidi, Barijum, Azbest, Ukupni ugljovodonici (C10-C40), Ukupni PAH, Ukupan organski ugljenik (TOC).
Upravljanjem drenažnim vodama iz kasete, imajući u vidu veoma neravnomerni vodni bilans (leto/jesen), obezbeđeni su potpuno sigurni uslovi u pogledu zaštite površinskih i podzemnih voda, a ujedno obezbeđivanje potrebne količine vode za operativni rad pri odlaganju ČOS-a.
Autori: Minić Goran, dipl.inž.geol., EFT-Rudnik i termoelektrana Stanari, Stanari ,Dr. Ivica Jakovljević, dipl.inž.rud., EFT-Rudnik i termoelektrana Stanari, Stanari, Prokić Svetomir, dipl.inž.građ., EFT-Rudnik i termoelektrana Stanari, publikacija Rudarstvo 2015 strucno savetovanje
