Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) planira da kroz dokapitalizaciju zavisnog preduzeća Hidroelektrane na Trebišnjici obezbedi novac za gradnju hidroelektrane Dabar, snage 160 MW. ERS će emitovati akcije u vrednosti od 435 miliona konvertibilnih maraka (oko 218 miliona evra).
U javnosti su se pojavile informacije da dokapitalizacija predstavlja privatizaciju Hidroelektrana na Trebišnjici (HET), samim tim i Elektroprivrede Republike Srpske, ali HET je to demantovao.
Sredstva prikupljena emisijom akcija će se koristiti za povećanje uloga HET-a u firmi Hidroelektrana Dabar radi pribavljanja sredstava za finansiranje izgradnje infrastrukturnog projekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se u predlogu odluke o emitovanju akcija koju će 21. januara razmatrati Skupština akcionara HET-a.
U zahtevu HE Dabar za dokapitalizacijom navodi se da je maja 2020. ova firma sa kineskom kompanijom China Geshouba Group Co potpisala ugovor o projektovanju, izgradnji, puštanju u pogon HE Dabar prema kojem je ukupna vrednost radova 222,8 miliona evra, s tim da će 85 odsto sredstava biti obezbeđeno kreditom od banke Export-Import Bank of China.
Sva ostala ulaganja i troškove kreditnog aranžmana, kako se navodi, mora da pokrije osnivač HE Dabar, a to je HET, koji to namerava da uradi dokapitalizacijom. U zahtevu se navodi da je ugovor o kreditu sa kineskom bankom potpisan 31. decembra 2021. Cifra se ne navodi, ali lokalni mediji su preneli da je reč o 189 miliona evra.
Ukupan iznos koji bi HE Dabar trebalo da obezbedi je 108 miliona evra, i predstavlja, kako navodi ova firma, udeo od 15 odsto za finansiranje ugovora, ali i gradnju tunela, eksproprijaciju, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, premije za osiguranja kredita i garancije Vlade RS.
ERS je, kako se dalje navodi, želeo da sredstva za gradnju HE Dabar obezbedi od drugih banaka, ali je tender za uzimanje kredita od 50 miliona evra bio neuspešan. U zahtevu firme HE Dabar se to ne navodi, ali ERS je nedavno dobio saglasnost Vlade RS da emituje obveznice na Bečkoj berzi, a dob0jena sredstva će biti iskorišćena za gradnju HE Dabar, ali i HE na Bistrici.
Većinski akcionari HET-a imaju pravo preče kupovine ponuđenih akcija
U predlogu odluka o povećanju kapitala se ističe da postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine akcija, a ako to pravo ne iskoriste preostale akcije će biti predmet javne ponude na Banjalučkoj berzi.
Cena akcija za akcionare je 0,29 KM (0,15 evra) po jednoj akciji, navodi se u odluci. Dokapitalizacija će biti uspešna, kako se dodaje, ako bude kupljeno najmanje 60 odsto ponuđenih deonica.
Najveći akcionari HET-a su ERS (65 odsto), Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS (10 odsto), Društvo za upravljanje investicionim fondovima Kristal invest (5,3) i Fond za restituciju RS (5 odsto). Svi osim Kristal investa su pod kontrolom Vlade RS.
HET: dokapitalizacija nije privatizacija
Odluku o dokapitalizaciji pojedini mediji u BiH ocenili su kao privatizaciju HET-a, pa je reagovala i Vlada Federacije BiH koja je pismeno preporučila Elektroprivredi BiH i Elektroprivredi Hrvatske Zajednice Herceg-Bosne (EPHZHB) da učestvuju u dokapitalizaciji.
„Preporučio sam federalnim elektroprivredama da uzmu učešće u dokapitalizaciji preduzeća Hidroelektrane na Trebišnjici. Energetska nezavisnost je naš strateški cilj. Ulaganja u obnovljive izvore energije će omogućiti Federaciji da tu nezavisnost sačuva“, napisao je premijer FBiH Fadil Novalić na Fejsbuku.
Ali, HET je odbacilo „maliciozne insinuacije“ u pojedinim medijima o privatizaciji, objašnjavajući da je odluka o dokapitalizaciji doneta da bi se omogućilo povećanje kapitala HE Dabar.
HET: ERS je već obezbedio novac za dokapitalizaciju kako bi sačuvao najmanje 65 odsto akcija
HET je saopštio da je matično preduzeće ERS već obezbedilo sredstva koja su neophodna za dokapitalizaciju i korišćenje prava preče kupovine čime će obezbediti najmanje postojeći procenat vlasništva. HET je, kako se navodi, od 2015. u ovu elektranu uložio više od 137 miliona KM (70 miliona evra) sopstvenih sredstava.
HE Dabar bi u 2025. treba da proizvede dodatnih 272 gigavat-sati električne energije, čime bi se povećala količina električne energije koja se proizvodi iz hidroenergije i poboljšao energetski bilans u korist energije proizvedene iz obnovljivih izvora, saopštio je HET.
Ova hidroelektrana je deo projekta Gornji horizonti.
Izvor: balkangreenenergynews.com
