Ne bi trebalo menjati rudnu rentu za naftu i gas, jer bi njeno eventualno povećanje moglo da poremeti odnose sa Ruskom Federacijom, kaže ministar rudarstva Milan Bačević, dodajući da će za druge sirovine doći do izmena u iznosima rudne rente.
Ministar rudarstva Srbije Milan Bačević rekao je da se zalaže da i po novom zakonu o geološkim istraživanjima i rudarstvu, rudna renta za naftu i gas ostane tri odsto, jer bi eventualno povećanje moglo da ima posledice na tumačenje Sporazuma o isporuci gasa iz Ruske Federacije.
“Nisam za menjanje rudne rente za eksploataciju nafte i gasa, jer bi smo time poremetili dobre i kvalitetne odnose sa Ruskom Federacijom”, rekao je Bačević u intervjuu agenciji Beta.
Kako je rekao, povećanjem rudne rente “značajno bi se pogoršali uslovi poslovanja, odnosno eksploatacije” za rusku državnu kompaniju “Gaspromnjeft”, koja je većinski vlasnik “Naftne industrije Srbije” i prema međudržavnom sporazumu trenutno je povlašćena zbog investicija u modernizaciju NIS-a.
“Rudna renta za naftu i gas u Srbiji je najniža u Evropi, pretpostavljam i u svetu, ali ona nije takva zbog važećeg zakona, gde je njen iznos zapravo pet procenata, već zbog dugoročnog Sporazuma Srbije i Ruske Federacije o isporuci gasa koji je na snazi”, istakao je Bačević i dodao da će konačnu odluku o iznosu te rudne rente doneti Vlada Srbije.
Ministar je istakao da bi, prema članu 13. Sporazuma Srbije i Ruske Federacije, svaka promena rudne rente koja bi pogoršala uslove poslovanja kompanije, odnosno države sa kojom je potpisan ugovor, bila put u izmenu, sa neizvesnim ishodom tog ugovora.
Bačević je naglasio i da je svestan podeljenog mišljenja stručne javnosti u Srbiji po pitanju povećanja rudne rente za naftu i gas, navodeći da i sam pripada onoj grupi koja misli da je ta naknada niska, zato što u svetu iznosi od 15 do 25 odsto, ali istovremeno smatra i da “država Srbija mora da poštuje međunarodne ugovore obaveze i olakšice iz pomenutog ugovora”.
“Zbog toga mislim da je najgori mogući trenutak sada raskidati takav sporazum i menjati rudnu rentu zato što se nekome ne sviđa”, rekao je ministar.
“Gasprom” najveći investitor u Srbiji
Bačević je podsetio i da je “Gaspromnjeft”, pored toga što je najveći eksploatator domaće nafte i gasa, i najveći investitor u Srbiji, čije je ulaganje u 2012. godini bilo veće od milijardu dolara, dok se za 2013. i 2014. planira ulaganje veće od 1,5 milijardi dolara.
“Mi takve investiture do sada nismo imali i zašto bi ih sada zbog nečega što je razlika od tri do pet odsto, preko rudne rente dovodili u poziciju da u našoj zemlji posluju u lošijim uslovima od onih koji su već dogovoreni i prihvaćeni”, rekao je Bačević i dodao da “Gaspromnjeft” godišnje puni domaći budžet sa 12 do 13 odsto.
Bačević je naveo da je pitanje rudnih renti koje plaća “Gaspromnjeft” u Srbiji složeno, jer Srbija, istovremeno, ima olakšice u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povlačenju od 3,6 do sedam milijardi kubnih metara gasa godišnje, bez plaćanja penala za nepovučene količine.
Govoreći o izmenama zakona o geološkom istraživanju i rudarstvu, koji bi u Skupštini trebalo da se nađe sredinom januara, ministar je naveo da će biti izmena u iznosima rudne rente za različite sirovine, ali da će se Ministarstvo truditi “da ne izađe iz okvira koji su već prihvaćeni u državama Evropske unije, ali i zemljama okruženja”.
Bačević nije želeo da iznosi detalje o visini rudnih renti u predlogu novog zakona, ali je rekao da će iznos rudne rente za pojedine minerale biti prilagođen i resursima kojima raspolaže Srbija.
“Procenjujem da smo pronašli pravu meru šta bi to i koliko trebalo da iznosi”, rekao je Bačević i kao primer jedne od predloženih promena naveo da bi za eksploataciju ruda plemenitih metala rudna renta trebalo da se poveća sa postojećih pet na sedam procenata.
Eksploatacija uljnih škriljaca
Ministar rudarstva istakao je da će se naredne godine nastaviti projekat za eksploataciju uljnih škriljaca, naglasivši da će Ministarstvo rudarstva učiniti sve da se “takav dobar razvojni projekat realizuje”.
“Reč je o projektu koji je završen. Završena su istraživanja i laboratorijske analize, overene su rezerve i prilično se odmaklo u razgovorima sa različitim kompanijama koje su zainteresovane za instaliranje svojih tehnologija”, rekao je Bačević, ali nije želeo da navodi dokle se stiglo sa tenderom za savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca.
Bačević je rekao da će se u eksploataciji koristiti samo najnovije, “čiste” tehnolologije, jer će se tako dobiti veća količina nafte i maksimalno zaštititi životna sredina.
Ministar rudarstva naglasio je i da će se “do poslednjeg daha” boriti da se sačuvaju prirodna bogatstva na Kosovu i Metohiji, odnosno da ona budu dostupna i Srbima, a ne samo albanskoj strani.
Bačević je rekao da je nezadovoljan što veći deo kombinata “Trepča” trenutno nije pod ingerencijom Srbije i naveo da je to bogatstvo za koje je “vredno boriti se dugo i strpljivo”, jer su razvojni potencijali veliki.
“Prirodna bogatstva koja se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije čine više od 30 odsto ukupno istraženih i overenih prirodnih resursa u Srbiji”, zaključio je ministar rudarstva Milan Baćević.
Izvor RTS
