Rekordno visoke cene električne energije i gasa zabeležene su širom Evrope, dok ekonomije i dalje pokušavaju da se oporave od pandemije COVID-19. Posebno su pogođeni potrošači koji krive odluke političara, nedovoljne količine prirodnog gasa i previše obnovljive energije. Sa približavanjem zime i hladnijim danima odmah iza ugla, zajedno sa povećanjem potražnje, trgovci će biti podložniji velikim skokovima na tržištu unutar dana.
Iako velike i srednje kompanije mogu opstati u ovim uslovima bez presedana, to se ne može reći za male kompanije, u slučaju većine zemalja Zapadnog Balkana, koje, pored ove krize, moraju da implementiraju i usklade se sa Trećim energetskim paketom.
Šta pokreće integraciju Zapadnog Balkana?
Dva faktora mogla bi uticati na regionalnu integraciju Zapadnog Balkana, kaže Vojkan Tomašević, savetnik Borda i generalni direktor EFT Furnizare, odeljenja evropske energetske grupe za trgovinu energijom i investicione grupe Energy Financing Team (EFT) i jedan od govornika na konferenciji ETCSEE koja će se održati ove sedmice u Pragu sa ciljem da istraži sve značajnije događaje na tržištima električne energije i gasa u JIE i CIE.
„Rekao bih da su to politički faktori“, rekao je on za CEENERGYNEWS. „Otvaranje crnogorskog dan unapred tržišta je važno, kao i fiksirano dan unapred tržište, posebno u malom regionu i na maloj teritoriji poput Zapadnog Balkana.“
On takođe veruje da će pre ili kasnije i kaplovanje tržišta imati ulogu.
„Osim trgovinske strane, to donosi više likvidnosti u likvidnosti zemalja, a posebno u ovom trenutku, dostupnost je važna“, objašnjava Tomašević. „Međutim, ova kriza cena mogla bi umanjiti ili pokriti sve dobre aspekte kaplovanja tržišta i trebalo bi da radimo na tome da to sprečimo.“
Takođe, za Jasminu Trhulj, direkotrku jedinice za električnu energiju u Energetskoj zajednici i još jednu govornicu na ETCSEE, kaplovanje tržišta je ključno za razvoj organizovanih tržišta električne energije u regionu Zapadnog Balkana.
„S obzirom na malu veličinu i visoku koncentraciju tržišta električne energije u WB6 [šest zemalja Zapadnog Balkana] s jedne strane i vrlo jake, ali nedovoljno iskorišćene interkonekcije s druge strane, kaplovanje ovih tržišta na regionalnom i evropskom nivou ključno je za bolje korišćenje infrastrukture, unapređenje konkurencije i obezbeđivanje snažnog cenovnog signala na taj način“, kaže ona za CEENERGYNEWS. „Kako se pojavila energetska kriza, videli smo tokom nekoliko dana najviše cene električne energije u Evropi zabeležene na dan unapred tržištu u Srbiji, koje još uvek nije kaplovano. To dokazuje da su mala izolovana tržišta sklonija volatilnosti cena.“
Ona dodaje da će višestruke veze između integracije tržišta i dekarbonizacije energetskog sektora odigrati važnu ulogu u pokretanju ova dva procesa.
„Integrisana tržišta su preduslov za održivu i isplativu dekarbonizaciju energetskog sektora, na šta se Zapadni Balkan obavezao u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan“, podvlači Trhulj. „Osim toga, očekuje se da će Mapa za dekarbonizaciju za Energetsku zajednicu biti usvojena na predstojećem sastanku Ministarskog saveta 25. novembra. Osim političke volje, brzina dekarbonizacije uveliko će biti određena finansijskom podrškom koja će podržati proces, kao i pritiskom javnosti da ublaži problem zagađenja u regionu. ”
Zaista, prekogranična trgovina električnom energijom ključni je element energetske politike EU. Tri regulatorna paketa otvorila su ranije izolovana tržišta EU i uvela prekogranično trgovinu putem likvidnih spot tržišta, nameravajući da uklone prepreke za unutrašnje tržište električne energije koje pokriva čitavu EU. Kao ugovorne strane Ugovora o energetskoj zajednici, zemlje WB6 su pratile ovaj razvoj, uključujući punu primenu Trećeg energetskog paketa do 1. januara 2015. godine.
„Govoreći u brojkama, ugovorne strane su u proseku više od dve trećine usklađene sa svojim obavezama prema Trećem energetskom paketu za električnu energiju“, primećuje Trhulj. „Ono što tek treba da se uradi u većini zemalja je potpuno razdvajanje operatora sistema i deregulacija njihovog tržišta električne energije. Međutim, uspostavljanje organizovanih tržišta i njihova integracija ostaju najveći regionalni izazovi, zbog nepostojanja snažnog pravnog okvira za integraciju WB6 i tržišta EU. Usvajanje kodeksa i smernica EU za Energetsku zajednicu, koje se očekuje sledeće godine, dodaće izvesnost procesu.“
Preživećemo zimu, ali će efekti biti negativni za male kompanije
Zima dolazi, a zbog postepenog ukidanja uglja i nuklearne energije u pojedinim zemljama, Evropa je zabeležila rekordno visoke cene električne energije i gasa. Takođe, trgovci su pogođeni, a berze i kliring kuće odigrale su važnu ulogu u smanjenju kreditnog rizika i postale zaštita za učesnike na tržištu u ovom turbulentnom okruženju.
„Zapadni Balkan ima mnogo kompanija koje su zasnivale trgovinu na bilateralnim ugovorima koji u takvim vremenima postaju izuzetno rizični“, objašnjava Tomašević. „Naravno da je postojanje kliring kuća nešto što je prihvaćeno od strane trgovinske zajednice, međutim, 80 odsto naše trgovine dolazi sa finansijske strane, što skida teret sa obe strane. Ali ovo je uglavnom povezano sa velikim kapitalom i tim srednjim kompanijama, stoga, nije veliko pitanje na Zapadnom Balkanu.“
Zaista, postoji mnogo malih kompanija koje nisu dovoljno vešte i ne mogu se pridruže berzanskim tržištima.
„Videli smo takođe da su mnoge kompanije iz Rumunije i Bugarske bankrotirale u tim vremenima“, nastavlja on. „Bilateralna trgovina je praktično nula u ovim periodima sa visokim cenama, pa je to veliki problem za te male kompanije.“
I to je nešto bez presedana. Tomašević nikada nije video tako veliko i trajno povećanje cena u tako kratkom periodu.
„Za povećanje cena neki ljudi okrivljuju gas ili to što ga nemaju dovoljno“, dodaje on. „Međutim, to je posledica nečeg drugog, nečeg šireg što je nastalo izbijanjem COVID-a i smanjenjem proizvodnje uglja i nuklearne energije. Tehnički gledano, nije dovoljno imati solarnu i proizvodnju vetra u velikim kapacitetima ako nemamo skladišta da popunimo prazninu. Dakle, idemo malo prebrzo u ovom smeru zamene uglja obnovljivim izvorima energije i plaćamo cenu toga. Optimista sam da ćemo preživeti ovu zimu, ali će efekti biti vrlo negativni za male kompanije.“
Izvor: ceenergynews.com
