Prvog dana januara, izvoz ruskog gasa u Evropsku uniju preko Ukrajine je prestao nakon što je istekao petogodišnji sporazum. Ovo označava kraj dugogodišnjeg aranžmana koji je bio na snazi od 1991. godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je prekid, navodeći da njegova zemlja neće dozvoliti Rusiji da „zarađuje dodatne milijarde na našoj krvi“. S druge strane, vlada Poljske pozdravila je prekid kao još jednu pobedu protiv Moskve.
Evropska komisija priznala je kraj sporazuma, ali je uverila da su većina zemalja EU bila pripremljena za promenu i da neće doći do poremećaja. Međutim, Moldavija, koja nije članica EU, već se suočava sa nestašicama gasa kao rezultat toga. Uprkos prekidu izvoza gasa preko Ukrajine, Rusija i dalje može slati gas u Mađarsku, Tursku i Srbiju putem TurkStream gasovoda preko Crnog mora.
Ruska gasna kompanija Gazprom potvrdila je da je izvoz gasa u Evropu putem Ukrajine prekinut u 08:00 po lokalnom vremenu (05:00 GMT) 1. januara. Iako neposredan uticaj nije značajan, dugoročni strateški i simbolični efekti za Evropu su značajni. Rusija je izgubila važan tržišni segment, a dok je EU značajno smanjila zavisnost od ruskog gasa od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, nekoliko istočnoevropskih zemalja, poput Slovačke i Austrije, i dalje su u velikoj meri zavisile od tih snabdevanja.
U 2023. godini, ruski gas je činio manje od 10% ukupnih uvoznih količina gasa EU, dok je taj udeo 2021. godine iznosio 40%. Međutim, zemlje poput Slovačke i Austrije i dalje uvoze značajne količine. Energetski regulator Austrije uverio je da se ne očekuju poremećaji zahvaljujući diverzifikovanim izvorima i rezervama. Ipak, Slovačka, koja je sada glavni tranzitni pravac za ruski gas u EU, izrazila je zabrinutost zbog rasta troškova alternativnih ruta. Slovački energetski regulator najavio je u decembru da će cene gasa za potrošače rasti 2025. godine.
Kraj sporazuma izazvao je napetosti, posebno sa Slovačkom. Premijer Robert Fico upozorio je da će to imati “drastične” posledice za zemlje EU, ali je istakao da će Rusija biti manje pogođena. Dana 27. decembra, Fico, koji je nedavno imao sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zapretio je obustavom izvoza struje Ukrajini, što je izazvalo oštre osude Zelenskog. Ukrajinski lider optužio je Ficu da indirektno podržava Putinove ratne napore, rekavši: „Fico vuče Slovačku u pokušaje Rusije da izazove još više patnje za Ukrajince“.
Poljska je obećala pomoć Ukrajini u slučaju da Slovačka realizuje svoje pretnje, jer ukrajinske elektrane i dalje ostaju ranjive na ruske napade. Poljski ministar spoljnih poslova Radosław Sikorski naglasio je važnost istraživanja alternativnih ruta za snabdevanje gasom, uključujući terminale u Hrvatskoj i veze sa Nemačkom i Poljskom, kako bi se smanjila prihod od prodaje energije Rusiji u EU.
