U 38. nedelji 2024. godine, cene električne energije na tržištu jugoistočne Evrope (JIE) su opale u poređenju sa prethodnom nedeljom. Ovaj pad je bio uzrokovan nižim prosečnim nedeljnim cenama gasa i dozvola za emisiju CO2, smanjenjem potražnje i povećanjem proizvodnje solarne energije u većini tržišta. Sva tržišta električne energije u JIE su zabeležila pad cena, osim Italije, koja je zabeležila porast od 3,42%. Mađarska i Rumunija su doživele najveće procentualne padove cena, od -26,07% i -17,48% respektivno, dok su Bugarska i Srbija imale padove od -16,00% i -11,24%.
U Centralnoj Evropi, prosečne spot cene električne energije takođe su opale. Cene su se kretale između 43 i 89 €/MWh, pri čemu je Slovenija bila najskuplje tržište sa cenom od 88,61 €/MWh, što je blagi pad od 1,24% u odnosu na prethodnu nedelju. Francuska je imala najniže cene u regionu, sa 42,86 €/MWh, što predstavlja pad od 16,57% u odnosu na 37. nedelju.
Tokom septembra, prosečne cene u Evropi su se kretale oko 85 €/MWh, sa cenama koje su varirale od 42,86 €/MWh u Francuskoj do 111,60 €/MWh u Italiji. Na Iberijskom poluostrvu cene su bile visoke, sa Portugalom na 73,42 €/MWh i Španijom na 73,40 €/MWh.
Na jugu Evrope, sve JIE zemlje osim Italije i Grčke su izvele cene ispod 100 €/MWh, u rasponu od 60 do 112 €/MWh. Turska je imala najnižu nedeljnu prosečnu cenu od 59,96 €/MWh, dok je Hrvatska bila na drugom mestu sa 90,23 €/MWh. Italija je zabeležila najvišu prosečnu cenu u regionu od 111,60 €/MWh, dok je Grčka bila sledeća sa 102,83 €/MWh, što predstavlja pad od 7,01%.
Potražnja za električnom energijom u JIE zemljama opala je za 5,60% u odnosu na 37. nedelju, dostigavši ukupno 15.079,99 GWh, s obzirom na pad prosečnih temperatura. Najveći pad potražnje zabeležen je u Grčkoj i Turskoj, sa smanjenjem od -8,55% i -7,64% respektivno.
Proizvodnja obnovljivih izvora energije takođe je zabeležila pad, s ukupnom proizvodnjom iz promenljivih obnovljivih izvora u SEE opala za 13,6% na 2.362,85 GWh. Proizvodnja vetroenergije je opala za 18,8%, dostigavši 1.241,68 GWh, što je značajno pogođeno niskim brzinama vetra, posebno u Italiji i Mađarskoj. Solarni output je opao za 7,0%, ukupno 1.121,17 GWh.
Proizvodnja hidroenergije takođe je opala za 9,65% na 2.298,53 GWh, pretežno zbog smanjene proizvodnje u Italiji i Turskoj. Međutim, zemlje poput Mađarske, Bugarske, Rumunije i Srbije zabeležile su povećanje u proizvodnji hidroenergije.
Proizvodnja termoelektrana ostala je stabilna, sa blagim porastom od 0,43%, dostigavši ukupno 7.502,74 GWh. Ova stabilnost je obeležena padom u proizvodnji iz uglja od 0,65% i porastom u proizvodnji iz gasa od 1,40%. Zanimljivo je da je Bugarska zabeležila značajan porast u proizvodnji iz uglja i gasa, dok je Turska doživela pad u oba sektora.
Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvozi električne energije u SEE regionu opali su za 12,09% na 1.147,46 GWh. Dok su izvozi porasli na 138,83 GWh, uvozi su opali za 9,8%, ukupno 1.286,30 GWh. Srbija i Turska zabeležile su najveće padove u neto uvozu, dok su Grčka, Hrvatska i Italija zabeležile porast u svojim neto uvozima. Rumunija je prešla iz pozicije neto uvoznika u neto izvoznika, izvevši 137,50 GWh.
