U 36. nedelji 2024. godine, tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) pokazala su različite performanse u poređenju sa prethodnom nedeljom. Dok su cene u Grčkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Turskoj blago opale, u ostalim zemljama su zabeleženi rast. Smanjenje potražnje dovelo je do pada cena na nekim tržištima, dok je smanjena proizvodnja obnovljive energije doprinosila povećanju cena na drugim tržištima.
Specifično, Mađarska i Srbija zabeležile su najveće procentualne poraste cena električne energije, od 5,75% i 5,08% respektivno. Rumunija i Italija su takođe zabeležile rast cena. Nasuprot tome, Turska je imala najveće smanjenje cena, od -2,79%, dok su cene u Grčkoj, Bugarskoj i Hrvatskoj zabeležile samo marginalne padove.
U Srednjoj Evropi, prosečne cene na tržištu električne energije u nedelji 36. bile su više u odnosu na Nedelju 35. Ovaj skok cena bio je uzrokovan rastom cena gasa i rizicima u snabdevanju. Cene su se kretale od €82 do €141/MWh, pri čemu je Slovenija bila najskuplje tržište sa cenom od €140,9/MWh (smanjenje od 3,57% u odnosu na Nedelju 35), dok je Slovačka bila na drugom mestu sa cenom od €130,28/MWh. Francuska je nudila najniže cene u Srednjoj Evropi, od €82,34/MWh, što je povećanje od 4,29% u odnosu na prethodnu nedelju.
Kako je septembar započeo, prosečne cene u Evropi kretale su se oko €120/MWh. Cene su varirale od €82,34/MWh u Francuskoj do €158,90/MWh u Rumuniji. Na Iberskom poluostrvu, cene su bile visoke, sa Portugalom na €95,22/MWh i Španijom na €94,04/MWh.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE osim Turske imale su cene iznad €100/MWh. Ove visoke cene, koje su bile dvostruko više nego u maju, pripisane su stalnim problemima sa mrežom u Jugoistočnoj Evropi, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Srbiju, Grčku i Mađarsku. Iako su dugotrajni talasi vrućine koji su povećali regionalnu potražnju za električnom energijom prestali, visoke cene su se zadržale. Cene su se kretale između €65 i €159/MWh, pri čemu je Turska imala najniži nedeljni prosek od €65,70/MWh. Italija je bila druga najjeftinija sa cenom od €139,74/MWh, dok je Rumunija imala najvišu prosečnu cenu od €158,90/MWh, što je povećanje od 4,48% u odnosu na Nedelju 35. Mađarska je usledila sa prosečnom cenom od €156,06/MWh, što je povećanje od 5,75%.
Potražnja za električnom energijom u zemljama JIE smanjena je za 1,56% u odnosu na Nedelju 35, totalizujući 16.837,72 GWh. Ovaj pad je bio uzrokovan nižim temperaturama ujutru i uveče, iako su dnevne temperature i dalje bile oko 30°C. Mađarska i Hrvatska su zabeležile najveće procentualne padove u potražnji, sa smanjenjima od 10,12% i 6,14%, respektivno, dok je Rumunija imala pad od 4,87%. Bugarska i Grčka su takođe doživele padove potražnje od 3,78% i 3,18%.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi opala je za 5,1% na 2.476,56 GWh zbog oslabljene proizvodnje vetra i smanjene solarne proizvodnje. Proizvodnja vetra opala je na 1.125,10 GWh, pri čemu su Grčka i Bugarska zabeležile najveće padove. Solarni izlaz je opao za 7,5% na 1.351,47 GWh, sa padovima u Mađarskoj, Hrvatskoj, Turskoj i Italiji, dok su Grčka, Rumunija i Bugarska zabeležile povećanja.
U isto vreme, proizvodnja hidroelektrične energije u Jugoistočnoj Evropi ostala je stabilna, sa malim povećanjem od 0,38% na 2.427,23 GWh. Italija i Bugarska su bile izuzeci, sa povećanjima od 8,85% i 2,49%, respektivno, dok su druge zemlje, uključujući Hrvatsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i Mađarsku, zabeležile smanjenja.
Proizvodnja termalne energije ostala je relativno stabilna, povećavši se za 0,79% na 8.922,00 GWh. Proizvodnja iz uglja povećana je za 0,68% na 3.741,91 GWh, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 0,88% na 5.180,09 GWh. Turska je zabeležila smanjenje u proizvodnji iz uglja i gasa, dok su Bugarska, Italija i Grčka doživele povećanje u proizvodnji iz oba izvora.
Net uvoz električne energije u regionu JIE opao je za 12,03% na 1.507,81 GWh. Rumunija i Srbija su zabeležile najveće procentualne padove u neto uvozu, od -58,27% i -16,07%, respektivno. Grčka, Hrvatska i Italija su zabeležile povećanja u uvozu, dok je Turska prešla iz pozicije neto izvoznika u neto uvoznika, registrovavši 12,12 GWh uvoza. Bugarska je promenila svoju aktivnost iz uvoza u izvoz električne energije tokom ove nedelje.
