Kompletna energetika Bugarske vredi 12 milijardi leva, a prema konsultantima izgradnja nuklearne centrale Belene će koštati preko 20 milijardi leva, dva puta više od aktiva kojima raspolaže Bugarski energetski holding (BEH), izjavio je za Bugarsku nacionalnu televiziju (BNT) bugarski ministar za ekonomiju i energetiku Delan Dobrev.
Izjave ministra se razlikuju od zvanično objavljene cene nuklearke koja je bila 6,3 milijardi evra, kada je bugarska vlada zatražila od Rosatoma sniženje cene i kada je krajem 2010. godine prilikom posete tadašnjeg ruskog premijera Vladimira Putina Sofiji, rečeno da će izgradnja koštati 6,3 milijardi evra.
“Za nuklearku Belene treba da budu poznate činjenice i građani koji će glasati za ili protiv, treba da poznaju činjenice. Prema konsultantima, Belene košta 10,35 milijardi evra (preko 20 milijardi leva) i pritom da imamo najpovoljnije pretpostavke, evropske, ruske i bugarske, a to je da ekalacija inflacije ne bude veća od 4% za kamate na pozajmice i da se projekat završi na vreme. Kod tri takvih hipoteza nuklearka Belene će koštati 10,35 milijardi evra ili preko 20 milijardi leva”, izjavio je Dobrev.
Bilo bi dobro da tih 20 milijardi leva uporedimo sa mogućnostima države, jer problem nuklearke Belene ima finansijski karakter, ponovo je rekao Dobrev i pored činjenice što je Rosatom zvanično izjavio da je spreman da finansira ceo projekat i da ne opterećuje budžet.
Problem je u tome što mi ne možemo da sebi dozvolimo jedan takav projekat. Iz jednostavnih razloga. Sve aktive BEH-a i cela energetika države vredi 12 milijardi leva. To znači da je NE Belene više od dva puta skuplja nego cela energetika Bugarske zajedno, tvrdi ministar ekonomije.
On je zapitao zašto opoziciona Socijalistička partija Bugarske ne napravi jednu računicu i svako od njih da ulaže u nuklearku, jer u njenim redovima ta partija ima ljude sa ozbiljnim finansijskim sredstvima. Problem nuklearke je finansijske prirode. To je lako reći da treba da gradimo Belene i da će električna energija iz nje biti jeftina, jeftinija od energije koju proizvode vetrenjače i jeftinija od solarne energije.
Belene je četiri puta skuplja od NE Kozloduj. Ukoliko je projekat toliko uspešan, zašto se već šest godina nije pojavio ni jedan investitor, pitao je Dobrev, zaboravljajući da pomene da su krajem novembra 2010. godine pokazali interes finska kompanija Fortum i francuska kompanije Altran, koji su bili privučeni kao inostrani investitori.
Finski koncern Fortun je sa kapitalizacijom koja je veća od bugarskog društvenog proizvoda, i on je bio gotov da kupi u početku 1% od Belene, a kasnije da poveća svoj udeo na 25%.
Referendum može da se sprovede zajedno sa izborima da bi se uštedeo novac, rekao je ministar. Ukoliko referendum pokaže da treba da gradimo Belene, on bi trebao da pokaže i način kojim novcem bi se gradila, jer u suprotnom bio bi pogrešan referendum.
Referendum mora da odgovori na pitanje da li imamo taj novac na nekom računu, ili će se koristiti kredit ili ćemo tražiti strateškog investitora. Jedno je jasno. Nacionalna elektroprivreda Bugarske (NEK) više ne može da finansira taj projekat, dodao je Dobrev.
U svom intervjuu Dobrev je pomenuo i svoje putovanje u Tursku. U osvrtu na taj put Dobrev je rekao: “Sigurno ćemo imati diverzifikaciju sa jednim od velikih projekata koji obuhvata Južni gasni koridor, bez obzira koji će gasovod izabrati konzorcijum Šah Deniz, da li Nabucco West ili TAP, jedan i drugi projekat prolaze preko teritorije Bugarske”.
To će se sa sigurnošću desiti 2018-2019. godine, istakao je Dobrev i dodao da je Bugarska spremna da otvori tržište za prodaju, osim ruskog gasa, i gas koji nije ruski.
“U Turskoj sam imao susret sa Tanerom Jildizom, njihovim ministrom. Tom prilikom sam video da je privatni sektor Turske zainteresovan da dostavlja gas na bugasko tržište. Mi ćemo o ovome govoriti detaljnije”, rekao je Dobrev, a prenosi BGNES.
