Scenario „savršene oluje“ koja bi ove zime zbog situacije sa energentima mogla da pogodi, pre svih Evropu, vrlo je realan i nije posledica samo ukrajinske krize, već dešavanja u protekloj deceniji kada su političari previše počeli da se mešaju u energetiku, smatra energetičar Miloš Zdravković. Hoće li se i Srbija naći u središtu te vetrometine?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u narednih nedelju dana do detalja predstaviti šta se sve preduzima kako bi se na vreme pripremili za predstojeću zimu u kojoj nas, s obzirom na situaciju saenergentima u svetu, po njegovoj oceni, čeka – „savršena oluja“.
Sa njegovom ocenom, da sve ide u lošem smeru, saglasan je i Zdravković, ističući da do toga nije došlo preko noći i sa ukrajinskom krizom. Teren nadolazećem „nevremenu“ su, po njegovom mišljenju, podastrli političari, jer energetika je, kako kako kaže za Sputnjik, najveći biznis na planeti.
Političari pripremali teren za oluju
Naš sagovornik ističe da se, kada su političari pre deset godina počeli da donose zakone i strategije, videlo da to ide u lošem smeru.
„Pre svega kada su donosili strategije da Evropa počinje da se snabdeva tečnim gasom da smanji zavisnost od ruskih energenata, naročito gasa. Jedna stvar je spisak lepih želja, a druga stvar su realne mogućnosti. Nas ne čeka samo „savršena oluja“ što se tiče gasa, nafte, već i električne energije“, upozorava Zdravković.
On podseća da je pre 12 godina Evropa krenula u razvoj kapaciteta za širenje terminala za tečni prirodni gas (LNG) , ali se vrlo brzo pokazalo da je LNG neuporedivo skuplji nego gas iz cevovoda.
Tečni gas proizveden metodom frakinga u Americi, kako zbog skuplje tehnike proizvodnje, tako i zbog toga što je zbog transporta dva puta trebalo menjati njegovo agregatno stanje, bio je totalno neisplativ za veliki kapital koji je zbog toga uspevao da odloži odluke političara.
Nisu slušali struku
Potom je, nastavlja on, usledila zelena agenda Evrope koja je zbog zagrevanja Zemlje odlučila da smanji upotrebu nafte i uglja. Realne mogućnosti da se to postigne bile su u većoj upotrebi gasa i nuklearne energije.
„Nažalost, evropski političari nisu slušali struku, nego su stopirali razvoj nuklearne energije, a na račun gasa počeli su da se bave obnovljivim izvorima energije koji su na energetskom tržištu prisutni sa nekih 20 odsto, ali više od toga ne mogu. Razlog je što nisu pouzdani, što električna energija tako dobijena ne može da se skladišti i sve to je krajem prošle godine rezultiralo nikad većom energetskom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata“, kaže naš sagovornik.
Tako se, kako dodaje, ispostavilo da Evropa ne može bez termoelektrana, da ne može bez ruskog gasa, ni bez nuklearnih elektrana. Nemačka kao vodeća privreda Evrope, koja se odrekla uglja i nuklearnih elektrana, ovu 2022. godinu će, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku , prvi put da završi kao neto uvoznik električne energije.
Evropa bez jedinstvene politike
S druge strane, Francuska koja u ovom trenutku ima 54 nuklearna reaktora i više od 80 odsto svojih potreba za električnom energijom zadovoljava iz nuklearki, forsira njihovu izgradnju i najavljuje podizanje 20 novih reaktora. To, kaže on, jasno govori da Evropa nema jedinstvenu energetsku politiku.
Kada je reč o gasu, neke države su shvatile da LNG ne može da zameni gas iz cevovoda i pokušali su da kaparišu nove količine gasa, dok su neke druge mislile da će one profitirati ako Evropa odustane od ruskog gasa. Gasna kriza upravo zbog nedostajućih gasovoda eskalirala je prvi put prošle godine u novembru kada je u Evropi cena gasa preskočila magičnu cifru od 1000 dolara za hiljadu kubnih metara, u odnosu na 400 dolara koliko je prosečno bila u prethodnim godinama, objašnjava stručnjak za energetiku.
Ukrajinska kriza tek na kraju
Tek na kraju je došla i ukrajinska kriza i šest paketa sankcija Zapada uvedenih Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini samo su produbile energetsku krizu, ističe Zdravković. Tako je, podseća on, početkom marta cena gasa izašla na najveću u istoriji – 3600 dolara za hiljadu kubnih metara. Potom je pala, ali je i dalje mnogo veća od hiljadu dolara za hiljadu kubika gasa.
„Predviđanja stručnjaka kažu da će gas u Evropi biti oko 3000 dolara za hiljadu metara kubnih. Norveški stratezi, a Norveška je drugi najveći snabdevač Evrope i gasom i naftom, predviđaju da će gas koštati ove zime čak 3500 dolara. Kada sve to uzmemo u obzir i da ekonomska moć Amerike i njihovo blagostanje počiva na vrednim Amerikancima i jeftinim energentima jasno je da će SAD da ne bi porasla cena energenata ograničiti izvoz u Evropu i na druga tržišta“, ocena je našeg sagovornika.
Kurentna roba uvek nađe kupca
„Jednostavno, druga tržišta rastu. Izvoznici, odnosno proizvođači energenata imaju mogućnost da ih prodaju na drugim tržištima i kad imate robu koja je kurentna, cene rastu. To će prouzrokovati, pre svega u Evropi, drastičan skok cena energije, pre svega gasa i električne energije. Nafta je već berzanska roba, ali opet, rastuće ekonomije su dovele do toga da je cena nafte opet skočila i Evropa i svet moraju da zaborave na eru jeftine energije i energenata“, izričit je naš sagovornik.
I Srbija sa drugima deli sudbinu svetskog tržišta energenata, kaže on. S jedne strane je, kaka ističe, loša situacija sa Elektroprivredom Srbije koja je na kolenima i trebaće vremena da stane na noge, ali je, s druge strane, dobro to što smo zemlja na tranzitnoj gasnoj ruti i imamo siguran način snabdevanja gasom preko kraka gasovoda Turski tok, uz dodatnu mogućnost dobijanja gasa preko Mađarske.
Što se nafte tiče dobro je što smo izuzeti iz četvrtog paketa sankcija Rusiji koji se odnosi na biznis ruskih firmi u evropskim zemljama koje nisu u EU, s obzirom na to da je Naftna industrija Srbije većinski u vlasništvu ruskog Gasproma. Tako i dalje naftom možemo da se snabdevamo preko naftovoda Janaf. Mogao bi nas eventualno pogoditi šesti paket sankcija koji se odnosi na naftu koja se doprema brodovima, ali opet i tu, smatra naš sagovornik, ima izlaza.
On ističe da se Janaf kroz Hrvatsku račva u više pravaca od kojih jedan ide u Mađarsku i povezan je sa naftovodom Družba. Odatle bi opet mogli da dopremamo rusku naftu koja nije pod sankcijama. Uvek postoji i mogućnost kupovine i iračke, kazahstanske, norveške nafte i kada je naftau pitanju nećemo biti ugroženi. Može da nas ugrožava samo cena nafte jer će ona biti veća nego prethodnih godina, ali tu delimo sudbinu svih ostali.
Gde je Srbija
Kada je gas u pitanju nedostaju nam skladišta, ali je, kaže, dobar potez što smo ušli u aranžman sa Mađarskom da koristimo njihovo skladište. Po tom sporazumu tri miliona kubika gasa dnevno možemo da povučemo u oktobru i novembru. U decembru i januaru bismo mogli da povlačimo šest miliona dnevno, a u februaru i martu tri. Sa gasnim skladištem koji imamo zajedno sa Rusima u Banatskom dvoru iz koga možemo da povlačimo oko pet miliona kubika dnevno, Srbija može da zadovolji većinu svojih potreba, ocena je Zdravkovića. On napominje da su naše potrebe leti do 4,5 miliona kubika dnevno, a zimske, zavisno od spoljašnje temperature, između 10 i 15 miliona kubika.
Po rečima Vučića, Srbija ne bi trebalo da ima problema u snabdevanju energentima, osim ako se nešto ne dogodi pa da gas bude i do 5.000 dolara za hiljadu kubnih metara ili da nafta poskupi na 170 dolara po barelu. Sudeći po oceni Zdravkovića, ali i evropskih stručnjaka za energetiku, to je ipak manje verovatan scenario pa bi Srbija ipak mogla da se nada da se baš neće naći u središtu energetske oluje, piše Sputnik.
