Dok u Srbiji stručna javnost sumnja da je promena statusa Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo možda prvi korak ka privatizaciji tog preduzeća, podaci iz okruženja pokazuju da se susedne države uglavnom nisu opredelile za svojinsku transformaciju kada je reč o sektoru prodaje i snabdevanja električnom energijom.
Izuzetak su Makedonija i delimično Rumunija dok je u jednom periodu manjinskog privatnog partnera imala i Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ali se u međuvremenu stvar po tom pitanju promenila. Da vlasti u državama koje okružuju našu zemlju pripadaju školi mišljenja da elektroprivredu, naročito njen najunosniji deo vezan za snabdevanje, nikako ne treba privatizovati, ukazuje to što se malo ko od suseda odlučio na svojinsku transformaciju u elektroenergetskom sektoru.
Neki pak, poput Crne Gore, takav stav nisu imali te je, u jednom trenutku, država imala strateškog partnera u vlasništvu nad nacionalnim elektroenergetskim preduzećem. Prošle godine u našoj stručnoj javnosti pojavile su se spekulacije da će nadležni u Srbiji u slučaju da se odluče za svojinsku transformaciju Elektroprivrede Srbije koristiti i iskustva koja su na tom planu primenjena u Crnoj Gori. Naime, tadašnje crnogorske vlasti su 2009. godine italijanskoj kompaniji A2A prodale 40 odsto Elektroprivrede Crne Gore, državnog preduzeća sa sedištem u Nikšiću.
Italijani su kupovinom postali manjinski strateški partner sa pravom delimičnog učešća u rukovođenju EPCG. Takvo stanje je vladalo sve do leta 2017. godine kada je kompanija A2A odlučila da se povuče iz rukovođenja preduzećem nakon čega je zaključno sa 2019. godinom država Crna Gora otkupila akcije u vlasništvu Italijana. Od tada Elektroprivreda Crne Gore funkcioniše kao akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države.
Elektroprivreda Makedonije (ESM), preduzeće u državnom vlasništvu, 2005. godine podelilo se na tri dela i sektor zadužen za snabdevanje ESM a.d. naredne godine prodat je austrijskoj energetskoj kompaniji EVN grupi koja je u većinskom vlasništvu pokrajine Donja Austrija i nosi ime EVN Makedonija.
Nacionalna električna kompanija (NEK) Bugarske je deo državnog Bugarskog energetskog holdinga (BEH) koji u svom sastavu, između ostalog, ima i nuklearnu elektranu Kozloduj, najveći energetski kompleks u jugoistočnoj Evropi “ Marica Istok” koji čine tri termoelektrane na ugalj i najvećeg distributera “plavim energentom” u zemlji Bulgargaz.
Albanska elektroenergetska korporacija (KESH) je najveće preduzeće u elektroenergetskom sektoru i u vlasništvu je države. Kontrološe 79 odsto proizvodnih kapaciteta u zemlji i snabdeva između 70 do 75 odsto potrošača u Albaniji.
Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) je kompanija u kojoj 90 odsto vlasništva pripada Federaciji Bosna i Hercegovina a 10 odsto kontrolišu manjinski deoničari.
Elektroprivreda Republike Srpske sa sedištem u Trebinju je takođe preduzeće sa većinskim učešćem državnog kapitala a odlukom Vlade Republike Srpske je 30. decembra 2005. godine iz javnog preduzeća pretvorena u Mešoviti holding “Elektroprivreda” Republike Srpske sa statusom akcionarskog društva.
Nakon što je 2000. godine rasformirana rumunska Nacionalna elektroprivredna kompanija (KONEL) stvorena su tri potpuno odvojena preduzeća od kojih je do privatizacije došlo samo u jednom, a to je Elektrika, zadužena za snabdevanje.
Elektrika je u trenutku nastanka u svom sastavu imala osam podružnica. Tokom 2005. godine podružnica “Oltenia” prodata je nemačkoj kompaniji E.ON za 100 miliona evra dok su “Elektrika Banat” i “Dobrogea” prodate italijanskom Enelu za 112 miliona evra. Ta kompanija je 2008. godine kupila 64,4 odsto akcija podružnice “Elektrika Muntenia Sud”, najveću od svih delova preduzeća Elektrika za 820 miliona evra.
Tokom 2011. godine “Elektrika Fumizare Muntenia Nord”, “Elektrika Fumizare Transilvania Nord” i “Elektrika Fumizare Transilvania Sud” su se spojile u kompaniju Elektrika SA. Tri godine kasnije 51 odsto akcija je emitovano na Londonskoj i Bukureštanskoj berzi. Najveći broj akcija je u vlasništvu rumunske države.
MVM grupa osnovana 1948. godine, koja se u Mađarskoj bavi proizvodnjom, prodajom i distribucijom električne energije je kompanija u državnom vlasništvu. Inače, planira ambiciozne projekte poput proširenja nuklearne elektrane Paks i da izgradi konekciju do Jadranskog mora kako bi na taj način transportovala tečni prirodni gas sa gasnog terminala u Hrvatskoj.
Hrvatska elektroprivreda (HEP) je u stoprocentnom državnom vlasništvu a premijer Hrvatske Andrej Plenković je izjavio ne samo da neće biti privatizovana već da dobija kredit od 400 ali i da će biti dokapitalizovana sa još 500 miliona evra, prenosi Danas.
