Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCentralna i Istočna...

Centralna i Istočna Evropa: Dekarbonizacijom najviše ugrožene Rumunija i Bugarska

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Trošak tranzicije ekonomija na manje emisije ugljen dioksida su jedan od najvećih rizika koje klimatske promene predstavljaju za ekonomije i uticaće na ekonomsku aktivnost, javne finansije i druge faktore koji utiču na rejting zemalja, saopštila je rejting agencija Fič.
U regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) najveće troškove dekarbonizacije imaće Poljska, Rumunija i Bugarska, pokazala je analiza Fiča.
U proseku zemlje CIE moraće da investiraju 3,9 odsto BDP-a godišnje do 2030. godine prema procenama ove agencije, ali u slučaju Bugarske i Rumunije investicije bi morale dda idu i do sedam odsto BDP-a godišnje.
Ovo stavlja dodatni pritisak na javne finansije, mada se očekuje da većinu investicija finansira privatni sektor, kao i fondovi EU.
Ekonomije koje su najranjivije energetskom tranzicijom, po svoj prilici biće one kojima je potrebno najviše zelenih investicija, odnosno koje se najviše oslanjaju na fosilna goriva i imaju slabu početnu poziciju.
Takođe izložene su i zemlje sa malim fiskalnim prostorom, kao i one koje imaju slabu sposobnost i kapacitet da obave tranziciju.
U Fiču ističu da bi se ranjivost ekonomija na dekarbonizaciju mogla odraziti i na njihove rejtinge, prenosi Danas.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Sve glasniji protesti protiv vetrogeneratora

Iako je energetska tranzicija Evrope u zaletu, prema procenama Evropske komisije trebalo bi dodati najmanje 37 GW nove energije vetra godišnje, da bi se postigao cilj EU za čistu energiju do 2030. godine. Mada se zelena tranzicija u velikoj...

Srbija treća u Evropi po udelu OIE u ukupnoj proizvodnji struje

Šta će u energetskoj budućnosti moći da zameni ugalj? Kojom dinamikom će ići energetska tranzicija i da li Srbija može da se osloni na sunce, vetar i vodu, ili joj treba i nuklearna energije. U Srbiji je u lane...

EU: Emisije iz energetskog sektora naglo padaju kako obnovljivi izvori energije rastu

Pad emisija od 24 odsto u energetskom sektoru u velikoj meri je izazvan povećanjem proizvodnje energije vetra i sunca, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija je zabeležila pad emisije ugljen-dioksida iz elektrana i industrijskih lokacija za rekordnih 15,5 odsto prošle...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!