U Srbiji se trguje strujom od 2000. godine, dok je u Evropi ovaj proces započeo još osamdesetih godina. Danas se kod nas ovom delatnošću bave kompanije kao što su EFT, švajcarski Aliq, slovenački GEN-i, češki ČEZ, Rudnap i naravno EPS.Temeljno načelo otvaranja tržišta jeste da kupac može slobodno birati snabdevača od kojeg će kupovati električnu energiju.
Kada se govori o procesu liberalizacije tržišta struje u Srbiji, on uveliko traje. Očekuje nas treća faza u kojoj će svako domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Proces slobodnog tržišta struje je deo paketa reformi koje Srbija mora da implementira u okviru ugovornih obaveza prema Energetskoj zajednici.
Sam proces sektorske harmonizacije u energetici je prvi EU proces koji je Brisel započeo na Balkanu. Srbija je pristupanjem Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope prihvatila da liberalizuje tržište energetike i poveže se sa zemljama regiona u domenu struje i gasa. Deo obaveza proističe i iz zvaničnog dela obaveza Srbije na putu ka EU – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i uslova za napredak.
Zemlje iz regiona koje najviše prodaju struju su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina.
Tržište distribucije električne energije u Bugarskoj podeljeno je na tri regiona koja kontrolišu češki ČEZ, Energo-Pro i austrijska kompanija EVN.
Sedam distributivnih kompanija u Bugarskoj privatizovane su 2004. godine i u njima su većinsko vlasništvo imale kompanije ČEZ, EVN i E.ON. Nemačka kompanija E.ON. je 2011. godine prodala elektrodistributivnu mrežu privatnoj češkoj kompaniji Energo-Pro.
U martu prošle godine bugarska antimonopolska komisija optužila je Energo-Pro za zloupotrebu dominantnog položaja. Danas Snabdevanje Bugarske dele dva ponuđača, češki ČEZ i austrijski EVN i oba neprestano povećavaju svoje cene.
Jedna od najznačajnijih privatizacija u Makedoniji bila je prodaja nacionalne elektrodistributivne kompanije ESM austrijskoj kompaniji EVN po ceni od 224 miliona evra i investicionoj obavezi od 96 miliona evra, što se desilo 2006. godine.
Od 2007. godine, osam najvećih industrijskih potrošača počelo je da kupuje struju na slobodnom tržištu.Švajcarska kompanija ATEL je prva kompanija koja je dobila dozvolu za trgovanje električnom energijom u Makedoniji, i to 2006.godine.Sledeće godine dozvolu je dobilaislovenačkakompanija KORLEA , a zatimienergetske kompanije ELEM, MEPSO i EVN.
Bugarska firma za trgovinu električnom energijom, SEE Power Trading je u maju ove godine otvorila je ogranak i u Makedoniji. Ta firma registrovana je kao regionalni trgovac strujom gotovo u svim zemljama regiona koje imaju liberalizovano tržište električne energije.
Preduzeće je u Bugarskoj osnovano 2011. godine i poseduje licencu bugarske regulatorne komisije za trgovinu strujom.Makedonija je od početka aprila ove godine liberalizovala tržište električne energije za oko 200 srednje-velikih kompanija, koje se već snabdevaju strujom na otvorenom tržištu. Treća faza liberalizacije tržišta električne energija za male kompanije i za domaćinstva predviđena je za 2015. godinu.
Od 1. jula 2013. godine cena struje u Makedoniji bila je smanjena za 4,48%. Poslednje poskupljenje cene električne energije u Makedoniji dogodilo se u avgustu 2012. godine i dostiglo je 9,83%. Sada se u makedonskim medijima spekuliše o mogućoj novoj ceni struje. Za građane od januara 2015. godine treba da startuje liberalizacija na tržištu električne energije, a domaćinstva će samostalno birati od kog distributera će kupovati struju.
Donošenjem Zakona o energiji, Zakona o tržištu električne energije i Zakona o regulaciji energetskih djelatnosti, u Republici Hrvatskoj stvorene su pretpostavke za potpuno otvaranje tržišta električne energije.
Snabdevanje električnom energijom, skladno propisanim zakonima, mogu ponuditi kompanije koje obavljaju energetsku delatnost snabdevanja električnom energijom (Snabdevači). Ulazak novih snabdevača električne energije u Hrvatsku – zasad su to kompanije RWE Energija i GEN-i – stvorila je konkurenciju HEP-u, a potrošačima otvorila mogućnost da biraju snabdevača prema uslovima koje oni nude.
Tržište električne energije u Hrvatskoj u potpunosti je otvoreno je 1.jula 2008. godine, što znači da od tada svi kupci imaju zakonsko pravo da mogu da biraju svog snabdevača električne energije.
U Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini ima preko 20 registrovanih trgovaca električne energije. Tržište električne energije otvoreno je 2007. godine, a plan je, kao i u ostalim državama regiona, članicama Energetske zajednice, da od 2015. godine i domaćinstva mogu da biraju od koga će kupiti struju. U BiH aktivni trgovci struje su kompanije ČEZ, GEN-i, Aliq, Rudnap…
Grаđаni Crne Gore nisu zаdovoljni cenom struje i tvrde dа rаčuni zа struju nisu reаlni, odnosno dа Elektroprivredа imа monopol. I to nije dаleko od istine. Odlukom Regulаtorne аgencije zа energetiku krаjem 2009. godine otvoreno je tržište električne energije.
U prethodnom periodu jаvio se problem zа nesmetаn ulаzаk i drugih snаbdevаčа nа tržište, а rаzlog je neusklаđenost Zаkonа o energetici sа podzаkonskim аktimа koje je usvojilа Regulаtornа аgencijа zа energetiku. Tek od 1. jаnuаrа 2015. godine, kаko je predviđeno Zаkonom, kupci će moći dа promene snаbdevаčа, jer tаdа prestаje obаvezа EPCG-а kаo jаvnog snаbdevаčа.
Sа dolаskom konkurencije nа tržište, trebаlo bi dа dođe i do regulisаnjа cenа struje. Liberalizacija tržišta struje u Crnoj Gori iduće godine građanima donosi moguće snabdevače koji su već aktivni trtgovci struje u regionu GEN-i, RVE, EFT, ČEZ, Rudnap.
Postavlja se pitanje da li će postupak liberalizacije tržišta zaista dovesti do pada cene struje u državama regiona. Među zemljama u kojima je liberalizacija dovela do pojeftinjenja struje pozitivan primer predstavlja Hrvatska. Međutim, praksa otvaranja tržišta u Mađarskoj, baltičkim zemljama i Rumuniji dovela je do suprotnog trenda, odnosno do skoka cena.
Izvor Serbia Energy
