Tokom 37. nedelje 2025. godine, cene električne energije u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE) značajno su porasle u odnosu na 36. nedelju. Sve tržišta su zabeležila prosečne nedeljne cene iznad 100 €/MWh, osim Turske. Povećanje cena je izazvano višim cenama gasa i prava na emisiju CO2, smanjenom proizvodnjom solarne energije i oporavkom potražnje u većini tržišta. Prosečne cene su iznosile oko 101 €/MWh, dostigavši vrhunac u utorak, 9. septembra, pre nego što su se smanjile ka kraju nedelje.
Najveći rast cena zabeležili su Mađarska i Hrvatska, sa 18,99% i 17,38%, dok je Rumunija pratila sa 16,87%. Grčka i Bugarska zabeležile su povećanja od 14,81% i 14,64%, dok je Italija, najskuplje tržište, imala manji porast od 4,41%.
U centralnoj Evropi, većina cena električne energije bila je iznad 100 €/MWh, dok je Francuska, koja koristi nuklearnu energiju, ostala uglavnom nepromenjena. Slovačka je bila najskuplje tržište sa prosekom od 103,46 €/MWh, što je rast od 12,57%, dok je Slovenija imala prosečnu cenu od 102,48 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu u centralnoj Evropi, 26,36 €/MWh, što predstavlja pad od 8,48%. Ukupno, prosečne evropske nedeljne cene električne energije iznosile su oko 93 €/MWh, u rasponu od 26,36 €/MWh u Francuskoj do 111,16 €/MWh u Italiji. U MIBEL tržištima, cene su skočile za oko trećinu; Španija je imala porast od 35,60% na 65,21 €/MWh, dok je Portugal zabeležio rast od 35,27% na 61,36 €/MWh.
U južnoj Evropi, sve JIE zemlje su imale prosečne cene iznad 100 €/MWh, osim Turske, koja je zabeležila najnižu prosečnu cenu od 58,58 €/MWh. Grčka je pratila sa 100,99 €/MWh, dok je Italija imala najvišu cenu od 111,16 €/MWh. Mađarska i Rumunija su bile drugo i treće najskuplje tržište u SEE sa 112,85 €/MWh i 108,34 €/MWh. Dnevni vrhovi cena zabeleženi su 9. septembra, dok su najniže cene bile 14. septembra.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE smanjila se za 2,10% u odnosu na 36. nedelju, dostižući 16.869,56 GWh, uglavnom zbog niže potražnje u Turskoj (-6,61%) i Grčkoj (-3,74%). Ostale SEE zemlje su zabeležile marginalni rast, pri čemu je Italija imala najveće povećanje od 2,98%.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora u 37. nedelji pala je za 13,2%, na 3.017,84 GWh. Proizvodnja vetra smanjena je za 13,3%, na 1.398,18 GWh, pri čemu su Mađarska i Grčka zabeležile najveće padove (-32,8% i -32,7%). Solarni kapacitet pao je 13,1% na 1.619,66 GWh, sa najvećim padom u Mađarskoj (-29,5%) i Rumuniji (-26,5%). Hidroelektrane su proizvele 9,15% manje, ukupno 1.880,16 GWh, uglavnom zbog smanjenja u Bugarskoj (-40,26%), Hrvatskoj (-15,70%) i Turskoj (-13,55%), dok su Srbija, Mađarska, Italija i Rumunija zabeležile blagi rast.
Termička proizvodnja ostala je stabilna, sa blagim porastom od 0,63% na 7.840,41 GWh. Proizvodnja iz uglja pala je za 2,86% na 3.317,01 GWh, dok je gas porastao za 3,34% na 4.523,40 GWh. Turska je zabeležila pad u proizvodnji iz uglja (-1,88%) i gasa (-8,60%), dok je Bugarska imala oporavak gasa od 12,27%, uprkos padu uglja od 12,44%. Grčka je povećala proizvodnju uglja za 128,77% i gasa za 5,50%.
Kros-granična trgovina električnom energijom zabeležila je porast neto uvoza od 20,58%, na 1.375,12 GWh. Izvoz je pao za 41,3% na 104,93 GWh, a uvoz se smanjio za 21,8% na 1.480,05 GWh. Srbija, Mađarska, Hrvatska i Rumunija imale su veći neto uvoz (+69,92%, +47,00%, +22,06% i +6,62%), dok su Grčka i Bugarska ostale neto izvoznici, ali sa manjim količinama (-21,89% i -41,1%). Turska je promenila smer trgovine, prelazeći iz izvoza u uvoz, sa ukupnim uvozom od 19,09 GWh.
