U 4. nedelji 2025. godine, cene električne energije na tržištu Jugoistočne Evrope (JIE) porasle su zbog povećane potražnje i opadanja proizvodnje vetroelektrana. Sva tržišta JIE su zabeležila povećanje cena, pri čemu su Mađarska i Hrvatska imale najveće poraste od 10,30% i 7,74%, redom. Ostala tržišta, uključujući Bugarsku i Rumuniju, takođe su imala značajna povećanja, od 7,24% i 7,23%, redom. Srbija je zabeležila najmanji porast cena od 2,05%.
Četvrta nedelja 2025. godine je pokazala pomešane trendove cena električne energije u Centralnoj Evropi. Iako su cene gasa pale zbog blažih temperatura i veće proizvodnje vetroelektrana, cene električne energije su ostale iznad 100 €/MWh. U Centralnoj Evropi, cene su se kretale između 113 i 168 €/MWh, a Slovenija je imala najviše cene od 168,46 €/MWh, što je porast od 11,16% u odnosu na prethodnu nedelju. Francuska je bila najjeftinija, sa cenom od 113,11 €/MWh, što je pad od 17,86%. Na nivou Evrope, cene su se kretale od 102,91 €/MWh u Portugalu do 171,11 €/MWh u Mađarskoj.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE, osim Turske, imale su cene električne energije iznad 150 €/MWh. Cene su se kretale od 70 do 171 €/MWh, a Turska je ostala najjeftinije tržište sa prosečnom cenom od 69,76 €/MWh. Italija je bila sledeća po jeftinosti sa cenom od 153,97 €/MWh, što ju je činilo drugim najjeftinijim tržištem u regionu JIE. Mađarska je imala najvišu prosečnu cenu u JIE regionu u 4. nedelji, sa cenom od 171,11 €/MWh, što je porast od 10,31% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Rumunija bila sledeća sa prosečnom cenom od 168,43 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom u JIE regionu porasla je za 5,47% u odnosu na 3. nedelju 2025. godine, pri čemu je Grčka imala najveći porast od 8,79%, a slede Italija sa 7,37% i Bugarska sa 6,33%. Srbija, Hrvatska i Turska zabeležile su manji porast potražnje, od 4,72%, 4,31% i 4,95%, redom.
Proizvodnja energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE tržištima opala je za 32,6%, dostigavši 1.166,21 GWh, pri čemu je proizvodnja vetroelektrana opala za 40,5%, a solarna proizvodnja pala je blago za 0,8%. Pad je uglavnom uzrokovan slabim vetrovima u regionu, iako su Mađarska i Hrvatska zabeležile nešto veći udeo u proizvodnji vetroelektrana. Proizvodnja solarne energije takođe je opala u Rumuniji, Grčkoj i Hrvatskoj za 22,7%, 14,3% i 2,0%, redom.
Proizvodnja hidroenergije u regionu opala je za 3,37%, dostigavši 1.703,30 GWh, pri čemu su Bugarska, Mađarska, Srbija i Rumunija doživele pad proizvodnje hidroenergije. S druge strane, Hrvatska i Grčka su zabeležile povećanje proizvodnje hidroenergije za 8,56% i 4,50%, redom.
Proizvodnja termoelektrana porasla je za 5,01%, što je dovelo do ukupne proizvodnje od 7.120,50 GWh. Ovaj porast bio je posledica povećanja proizvodnje gasnih termoelektrana za 11,26%, dok je proizvodnja u termoelektranama na ugalj opala za 0,13%. Turska je zabeležila povećanje proizvodnje na ugalj i gas u termoelektranama, dok je Grčka zabeležila značajan porast proizvodnje lignita i gasa.
Kada je reč o prekograničnoj trgovini električnom energijom, neto uvoz je porastao za 8,33% u svim tržištima JIE, dostigavši 1.427,39 GWh. S druge strane, neto izvoz je opao za 9,9%, dok je uvoz električne energije porastao za 5,3%, dostigavši 1.678,29 GWh. Srbija i Mađarska su zabeležile manji neto uvoz, dok su Rumunija, Hrvatska i Italija imale veći uvoz. Turska i Grčka zabeležile su niže neto izvoze, pri čemu je izvoz Turske opao za 17,98%, a izvoz Grčke smanjen na 116,71 GWh. Bugarska je zadržala svoju poziciju izvoznika sa 40,95 GWh izvoza.
