Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoRazvijanje sledeće generacije...

Razvijanje sledeće generacije čvrstih litijumskih baterija

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

Cena baterija za električna vozila (EV) je jedna od glavnih prepreka za šire usvajanje električne mobilnosti. BASQUEVOLT, javno-privatna kompanija koju podržava vlada Baskije (Euskadi), veruje da ima odgovor. Ona razvija sledeću generaciju čvrstih litijumskih baterija.

„Od samog početka BASQUEVOLT je usredsredio svoje napore na dizajniranje 100% evropskog tehničkog rešenja koje dolazi sa jednostavnijim i efikasnijim proizvodnim procesom koji koristi manje električne energije i ima mnogo manji CO2 otisak“, kaže generalni direktor BASQUEVOLT-a Francisco Carranza.

„Proizvoditi više sa manje je ključno“, dodaje on.

Čvrsta baterija se sastoji od čvrstih elektroda i čvrstog (ili polučvrstog) elektrolita, umesto tečnih elektrolita koji se nalaze u konvencionalnim litijum-jonskim (Li-jonskim) baterijama. Oni mogu pružiti potencijalna rešenja za mnoge probleme tečnih Li-jonskih baterija, kao što su zapaljivost, visoka cena ili niska gustina energije.

„Sve u svemu, cilj nam je da smanjimo ukupne troškove baterije za oko 30%, smanjenje CAPEX-a za proizvodnju baterija za oko 30%, +50% gustine energije i značajno smanjimo CO2 otisak (oko 40%)“, kaže Carranza .

Kao deo svoje nulte neto strategije industrijalizacije, vlada Baskije podržava razvoj tehnologije čvrstih baterija jer bi ona mogla da podstakne ekonomiju i stvori radna mesta za region, Španiju i Evropu.

„To je vizionarska investicija u budućnost ekonomije postfosilnih goriva koja će generisati radna mesta, privući globalne talente i stvoriti novu industriju na teritoriji.

Ispunjavanje zahteva tržišta

U martu 2023. kompanija je otvorila svoj novi BASQUEVOLT Inovacioni centar CIB koji se nalazi u gradu Vitoria-Gasteiz. Svečanost je održana u okviru proslave prve godišnjice.

„Tamo se dešava BASQUEVOLT magija“, kaže Carranza.

CIB je mesto gde se testiraju i sklapaju baterije i elektrolit, i gde se očekuje da će biti proizveden prvi prototip baterije.

„U ovoj prvoj fazi cilj kompanije je da uspostavi organizaciju i tim među najboljima u industriji širom sveta i da potvrdi potencijal tehnologije za automobilsku industriju, stacionarno tržište i druge aplikacije koje zahtevaju najsavremenije umetničke baterije. CIB igra ključnu ulogu u pokretanju tehnološkog napretka, poboljšanju postojećih proizvoda i stvaranju novih rešenja za ispunjavanje zahteva tržišta.”

„Ovo je mesto gde se mešaju motivacija, stručnost i tehnologija. Tim od više od 50 ljudi, od danas kombinuje najbolje elektrohemijske stručnjake, lidere u industriji i talente gigafabrika. Više od 13 nacionalnosti radi u CIB-u pokazujući raznolikost kultura i to šta mogu doneti kompaniji, što je za nas ključna vrednost“, dodaje on.

Izazovni poslovni modeli

BASQUEVOLT već neko vreme testira svoju ćeliju od 1 Ah u svojim laboratorijama. U trenutnoj mapi puta, prvi prototipi od 20 Ah biće proizvedeni u prvom kvartalu 2024. godine, a prvi prototipi od 80 Ah (veličina EV) do kraja 2024. godine.

„Ćelija od 20 Ah je nesumnjivo važna prekretnica za Basquevolt jer je uvod u ćelije od 80 Ah koje će se koristiti za aplikacije u sektoru električne mobilnosti. Razvoj ove veličine ćelije je deo našeg plana za istraživanje i razvoj, omogućavajući nam da dođemo do kraja puta sa proizvodom koji odgovara performansama, bezbednosti i očekivanjima troškova koje postavlja Basquevolt i tržište“, kaže Carranza.

„Prva proizvodna linija od 1GVh biće u funkciji do kraja 2025. godine. Očekuje se da će masovna proizvodnja početi do kraja 2027. godine“, dodaje on.

Konačno, pitali smo Carranzu kako će e-mobilnost i EV punjenje izgledati do 2030. godine.

Masovno usvajanje električnih vozila zahtevaće sinhronizovano uvođenje nove infrastrukture punjača, nadogradnje električne mreže i mogućnosti obnovljive energije kako bi bili fleksibilniji i održiviji u napredovanju. Da bi stanice za punjenje električnih vozila bile dostupne, zahtevaće postavljanje jedinica za punjenje, zajedno sa intervencijama na infrastrukturi električne mreže u različitim zemljama EU i širom sveta“, kaže on.

„Što se tiče modela e-mobilnosti, verovatno će u nekim regionima doći do pada prodaje automobila u korist novih modela kao što je deljenje automobila. Sve inovacije koje se usvajaju u ovom trenutku, zajedno sa elektrifikacijom, izazivaju čitavu industriju, drevne poslovne modele, ali i društvo, izazivajući način na koji će krajnji korisnik konzumirati i ponašati se“, zaključuje Carranza.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Ekološke organizacije osporavaju odobrenje Srbije za rudarski projekat Rio Tinta

Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije utvrdilo je obim i zahteve za procenu uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat Jadar, rudarenje litijuma i bora koje vodi Rio Tinto. Kompanija je sada dužna da se bavi kumulativnim uticajima na...

Rudnik zlata na Rogozni predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i životnu sredinu

Otvaranje rudnika zlata na Rogozni moglo bi ozbiljno uticati na zdravlje građana Novog Pazara i životnu sredinu, upozorila je Dragana Đorđević, naučni savetnik. U intervjuu za program "Zeleni minut", Đorđević je objasnila da će proces rudarenja dovesti do zagađenja...

Zelena agenda EU i kontroverze oko rudarenja litijuma u Srbiji

Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu koja se fokusira na električna vozila (EV) kao ključni element za ostvarivanje svojih klimatskih ciljeva. Međutim, ekološki trošak ove tranzicije izaziva zabrinutost, naročito kada je u pitanju nabavka litijuma, ključne komponente za baterije....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!