NIS je u prvih šest meseci tekuće godine ostvario neto dobit od blizu 20 milijardi dinara. Taj rezultat se može okarakterisati kao dobar bez obzira što je dobit za 13 odsto manja nego u istom periodu prošle godine. Jedan od razloga zbog čega je dobit manja je rast poreskih davanja od 37 odsto. Plaćene poreske obaveze kompanije, uključujući akcize, porez na profit i druga poreska davanja premašile su prošlogodišnji nivo i iznose 52,2 milijarde dinara.
Međutim, kao što sam već rekao, ako se uzme u obzir da su poreske obaveze uvećane za 14 milijardi dinara, pad neto dobiti u iznosu od oko tri milijarde dinara se ne može okarakterisati kao neuspeh. Što se tiče drugih pokazatelja mogu da konstatujem da smo zabeležili porast u svim segmentima. Tako je prerada povećana za 21 odsto, a proizvodnja za četiri odsto. U prodaji smo ostvarili bolje rezultate za 26 odsto nego što je to bio slučaj u istom periodu prošle godine. Tako da sam generalno zadovoljan radom kompanije. Postoje i određeni problemi kao što je dug državnih kompanija koji je za jednu i po godinu porastao duplo i iznosi u ovom trenutku 70 milijardi dinara. Ono što mi sa svoje strane možemo da učinimo po tom pitanju je konstruktivan zajednički rad sa Vladom Srbije, odnosno iznalaženja načina da se ti dugovi regulišu – kaže u razgovoru za Danas Kiril Kravčenko, generalni direktor Naftne industrije Srbije.
Koliko je NIS investirao u razvoj proizvodne baze i ekološke projekte i da li je u tom segmentu uloženo više nego prošle godine?
– Što se tiče ukupnih investicija, u prvih šest meseci 2013. mi smo investirali 24 milijarde dinara što je više nego u istom periodu prošle godine. U povećanje proizvodnje i povećanje rezervi nafte i gasa smo uložili najviše, blizu deset milijardi dinara. Što se tiče ulaganja u ekologiju, ona su veća nego što je predviđeno biznis planom i iznose preko pet milijardi dinara. To je nešto niže nego prethodne godine, međutim to je razumljivo jer smo u 2012. realizovali velike i važne ekološke projekte kao što je puštanje u rad novog kompleksa lakog hidrokrekinga/hidroobrade u Rafineriji nafte Pančevo.
Kakvi su rezultati ostvareni u rafinerijskoj proizvodnji?
– Obim prerade nafte u Rafineriji Pančevo porastao je za 21 odsto i iznosi 1,4 miliona tona. Nakon rekonstrukcije više ne proizvodimo gorivo koje nije evro kvaliteta. Većina proizvoda, kada je reč o benzinima je evro 5 kvaliteta a takođe proizvodimo i dizel goriva čiji kvalitet u potpunosti odgovara standardima evropskog zakonodavstva. U junu smo počeli rekonstrukciju drugog velikog kompleksa fluidnog katalitičkog krekinga čime ćemo povećati proizvodnju derivata za kojima na tržištu postoji veća potražnja, kao što je tečni naftni gas. U taj projekat smo uložili više od 20 miliona evra. Modernizovali smo otpremu derivata putem železnice, automobila kao i pristaništa na Dunavu i na taj način sveli zagađenje vode, zemljišta i vazduha na minimum. Uskoro će početi i izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju baznih ulja u Rafineriji Novi Sad što predstavlja sledeću fazu modernizacije proizvodnih kompleksa NIS-a.
Da li je došlo do većeg obima proizvodnje nakon puštanja u rad novog kompleksa lakog hidrokrekinga//hidroobrade u Rafineriji nafte Pančevo? Zbog čega je značajna i čemu doprinosi ta investicija?
– Mi smo tu investiciju koja je unapredila i modernizovala rad rafinerije shodno postignutim dogovorima sa državom realizovali u potpunosti u toku prošle godine. To postrojenje sada radi bez zastoja i čak radi bolje nego što smo planirali da će biti s obzirom na tehničke karakteristike. Taj projekat je važan i za državu Srbiju, koja je manjinski akcionar u kompaniji, jer je rafinerija u Pančevu potpuno modernizovana i osposobljena da proizvodi gorivo najvišeg kvaliteta. Takođe treba naglasiti da je modernizacija značajno unapredila faktor bezbednosti i umnogome smanjila ekološke rizike. To naravno nije poslednji korak kada je reč o rekonstrukciji ove Rafinerije, već naprotiv nameravamo da u narednom periodu povećamo obim njene modernizacije. Druga faza modernizacije je duboka prerada koja će nam omogućiti veći stepen iskorišćenosti belih, kvalitetnih derivata.
Da li ste zadovoljni količinama proizvedene nafte?
– Nikada ne možemo biti u potpunosti zadovoljni postignutim, što više proizvedemo to je svakako bolje. Za nas je na tom planu najvažnije da raspolažemo dovoljnim rezervama nafte i gasa za proizvodnju. To nam daje sigurnost kada je reč o budućnosti i stoga nam je otkrivanje novih nalazišta nafte i gasa, odnosno pristupanje novim rezervama značajniji segment i od same proizvodnje. Za četiri i po godine koliko smo ovde na području Srbije naše rezerve rastu u većem obimu nego proizvodnja. Porast proizvodnje nafte je povećan za četiri odsto ali vidimo dodatne mogućnosti u naredne tri do četiri godine kroz primenu novih tehnologija da se taj rast poveća kada je reč i o proizvodnji i o rezervama.
Koliko je naftnih derivata NIS prodao ove godine?
– U prvih šest meseci ove godine NIS je prodao 1,35 miliona tona naftnih derivata. Važno je napomenuti da je to 26 odsto više nego što je bio slučaj prethodne godine.
NIS u svom poslovanju primenjuje principe društveno odgovorne kompanije. Šta je na tom planu urađeno u 2013. godini?
– Mi smo proširili našu praksu društvene odgovornosti. Naša orijentacija je da podržavamo sve projekte u lokalnim zajednicama u kojima poslujemo koji za cilj imaju razvoj sporta, zdravlja i ekologije. Ove godine ćemo podržati 145 raznih projekata koji su u potpunosti odabrani na javnom konkursu što je dvostruko više nego lane. Orijentacija naše kompanije je takva da želimo da budemo društveno odgovorni i prema lokalnoj zajednici ali i prema našim radnicima. U obuku i trening zaposlenih u proseku ulažemo po 50 odsto više svake godine i od dolaska većinskog akcionara u NIS je uloženo gotovo osam miliona evra u razvoj zaposlenih.
Kakvi su planovi NIS-a na širenju u zemlji i regionu?
– Naši akcionari su odredili zadatak da NIS treba da postane igrač broj jedan na regionalnom tržištu. U tom smislu razvijamo nekoliko značajnih investicija u okolnim zemljama. Tako smo počeli sa seizmičkim istraživanjem u tri zemlje regiona, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Rumuniji. Takođe smo počeli sa širenjem naše mreže benzinskih pumpi u tri zemlje, Bugarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. U svakoj od tih zemalja je naš cilj da zauzmemo ne manje od 10 odsto tržišta. Možemo da ocenimo da je dinamika dobra.
Izvor Danas
