Generalni direktor Elektrovojvodine Srđan Kružević izjavio je da je „ubeđen” da će Elektroprivreda Srbije biti privatizovana. On je dodao da je dobio „nalog” da na osnovu poslednjeg popisa imovine Elektrovojvodine ima obavezu da tu imovinu umanji za 18,63 odsto.
– To se zove obezvređivanje kapitala – poručio je Kružević, uz opasku da bi se time olakšala prodaja EPS-a. S druge strane, i čelnici EPS-a i ministarka za energetiku Zorana Mihajlović više puta su u poslednje vreme isticali da do privatizacije tog javnog preduzeća neće doći.
Privatizacija EPS-a mnogo puta je pominjana prethodnih godina, ali se stiče utisak da vlasti u Srbiji nikada zapravo i nisu imale jasnu ideju šta treba da rade sa ovim preduzećem. I dok bi dobiti od privatizacije tako velike kompanije svakako bile ogromne (priliv kapitala u zemlju, razvoj finansijskog tržišta, efikasnije upravljanje resursima…), većina domaćih političara iz svih garnitura koje su bile u Vladi načelno smatra da je bolje da takvim preduzećem nastavi da upravlja država.
Prethodni generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković prošle godine je izjavio da ta kompanije svoju vrednost procenjuje na 12 milijardi evra. On je rekao da je vrednost EPS-a povećana stalnim ulaganjima koja su, prema njegovim rečima, od od 2002. do 2005. u proseku iznosila oko 250 miliona evra godišnje, da bi od 2006. do 2011. dostigla 500 miliona evra godišnje.
Procene stručnjaka kažu da bi cena EPS-a, ukoliko se on bude privatizovao, mogla značajno da poraste kad bi on prodavao struju po tržišnoj ceni, a ne kao što je sada slučaj u Srbiji gde je cena električne energije socijalna kategorija kako se ne bi narušio standard stanovništva. S druge strane, ukoliko bi EPS bio privatizovan uz sadašnju cenu struje, budući vlasnik bi ga dobio po nižoj ceni a potom bi, povećavajući cenu struje, narodski rečeno – pokupio kajmak. Šta se ovih dana tačno dešava u EPS-u nije najjasnije, ali da postoje veliki problemi i nesuglasice između v. d. generalnog direktora Aleksandra Obradovića, članova Upravnog odbora preduzeća i Vlade Srbije, postalo je jasno kad je kompanija nedavno zatražila da uzme kredit kako bi izbegla bankrot usled velikih dugovanja građana i privrede prema njoj, ali joj to Vlada nije odobrila. O nesuglasicama govori i Kružević koji kaže da mu nije jasno da direktor EPS-a može da bude jači od Vlade. – Ako misle da je privatizacija model koji treba da se sprovede, ja zaista javno pozivam nekog političara koji je uticajan u društvu da izađe i kaže da generalni direktor EPS-a radi dobru stvar. Jer nije mi jasno da generalni direktor EPS-a može da bude jači od Vlade i od države – rekao je Kružević za Radio-televiziju Vojvodine.
EPS je 2011. godinu, prema podacima iz Agencije za privredne registre završio u plusu, sa profitom od blizu 27 milijardi dinara, za razliku od 2010, kad je napravio neto gubitak od blizu tri milijarde. Ipak, da sada stvari stoje drugačije ne govore samo sukobi i velika dugovanja prema EPS-u, već i teška prošlogodišnja zima u kojoj zamalo nije došlo do restrikcija struje.
U svakom slučaju, da se nešto planira sa EPS-om, govore i izjave ministarke Mihajlović i Obradovića da privatizacija nije isto što i strateško partnerstvo sa inostranim kompanijama. Treba podsetiti i na nedavnu ocenu Ratka Bogdanovića iz Direkcije za ekonomske poslove EPS-a koji je naveo da je privatizacija te kompanije neminovna jer je to način da se ta kompanija učini stabilnom i profitabilnom. On je naveo da EPS-u do 2015. godine treba oko 10,5 milijardi evra investicija da bi zadržala postojeći nivo proizvodnje. Teško je da taj novac može da obezbedi država kao vlasnik.
Parče po parče
Reorganizacija kompanije bi svakako bila potrebna u slučaju privatizacije pošto stručnjaci upozoravaju da EPS nikako ne bi trebalo prodavati u celosti. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ranije je ocenio da EPS ne bi trebalo prodavati kao holding, već bi ga pre toga trebalo reorganizovati i formirati pojedinačna društva i tek tada odlučiti koji delovi treba da se privatizuju.
Tu se pre svega misli na razdvajanje proizvodnje i distribucije struje: pojedine zapadne zemlje priznale su da su napravile grešku kada su svojevremeno privatizovale i distribuciju elktrične energije jer su tako državni monopol zamenile privatnim. S druge strane, u u proizvodnji struje moguće je stvoriti konkurenciju.
Izvor Dnevnik
