„Nacionalni naftni komitet Srbije (NNKS) se opredelio da organizuje ovaj skup u momentu kada su prognoze kretanja cena nafte veoma nepouzdane, a kretanja maloprodajnih cena goriva direktno ili indirektno pojačavaju nestabilnost ukupnih ekonomskih parametara“, rekao je dr Slobodan Sokolović, generalni sekretar NNKS.
Otvarajući u Privrednoj komori Srbije radionicu na temu: „Kuda idu cene nafte i njenih derivata?“, Sokolović je rekao da se krajnje posledice takve situacije prelamaju preko aktivnosti ukupne privrede i samim tim odražavaju na standard stanovništva.
Aleksandar Mileusnić, generalni direktor kompanije Petrobart je ispred Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) predstavio osnove formiranja cena nafte i derivata u svetu i u Srbiji. On je ukazao da na formiranje cena utiču sezonska variranja potrošnje, veliki transportni troškovi, valutni rizici, visoki troškovi investicija izazvani čestim promenama propisa, parafiskalni nameti, kao i nedovoljna zaštita kompanija koje poštuju propise u odnosu na špekulante na tržištu i nedovonjna kontrola kvaliteta goriva..
Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS, upoznao je učesnike radionice sa analizom tržišta derivata nafte u Srbiji, gde je ukupna potrošnja goriva u 2011. Godini od 2. 160. 564 tona bila za oko 140. 000 tona manja od one iz 2010. Pri tom je, međutim, došlo do enormnog skoka potrošnje lož – ulja, očigledno preusmerenog na tržište derivata kao supstitut ditela D2. On je ukazao na nastavak trenda pada potrošnje goriva (oko 10%) u prvoj polovini ove godine. Mićović je rekao da visoke cene naftnih derivata nikako ne odgovaraju naftnim kompanijama, jer padom prometa umanjuju i njihov ukupan prihod.
Tomislav Čorak iz globalne konsultantske firme AT Kearney govoreći o kriznoj situaciji u oblasti prerade nafte, pogođenom padom potrošnje goriva, predstavio Refinery Health Checker (Kontrolor zdravlja rafinerija) koji je nedavno razvio AT Kearney sa ciljem predlaganja rešenja kompanijama. Prema analizi te kompanije, 63% rafinerija u širem regionu jugoistočne Evrope su u zoni poslovnog rizika. Izlaz je u prilagođavanju brendova potrebama tržišta, obezbeđenju stabilnog i sigurnog snabdevanja sirovom naftom i smanjenju troškova preko modela vertikalne integracije.
Biljana Bujić iz konsultantsko – revizorske kompanije KPMG je prezentujući istoriju akciza ukazala da ovaj poreski instrument u Evropskoj uniji u zavisnosti od upotrebe derivata ima tri važna cilja: da razdvoji konačnu potrošnju stanovništva od međufazne potrošnje privrede; da u okviru konačne potrošnje stanovništva smanji poreski teret za životno neophodne upotrebe energenata (grejanje, nasuprot pogonskog goriva za automobile) i da podstakne smanjenje zagađenja kroz mere energetske efikasnosti. Ona je navela da je namera u EU da se od januara 2015. Izjednači akciza na motorni benzin i na dizel goriva, ukazujući da je u tom smislu povećana akciza na dizel u Srbiji jedan od koraka ka tom ujednačavanju. Usklađivanje Srbije sa EU u ovoj oblasti postignuto je i u nastanku obaveze i režimu odloženog plaćanja akciza, kao i povraćaju plaćene akcize i oslobađanju od plaćanja akcize, te opštim uslovima rada akciznih skladišta.
Saša Pavković je, govoreći ispred Naftne industrije Srbije (NIS a. D.) o strukturi maloprodajnih cena derivata u regionu i uticaju akciza, rekao da su derivati nafte u Srbiji i drugim zemljama regiona manje poreski opterećeni od članica EU. Za zemlje regiona pridruživanje EU podrazumeva primenu EU propisa iz oblasti oporezivanja energenata. Stoga se ne može se očekivati da sniženje maloprodajnih cena derivata bude rezultat sniženja poreskih zahvatanja države, jer će se ono u budućnosti povećavati, kako bi se približilo EU praksi. Pavković je zaključio da se, stoga, niže maloprodajne cene derivata u regionu mogu doći samo kroz povećanje efikasnosti naftnih kompanija.
Izvor wpcserbia
