Sremska Mitrovica će se naredne godine grejati ljuspama suncokreta iz obližnje fabrike ulja. Da bi se projekat realizovao i napravile velike uštede u sistemu daljinskog grejanja, potrebno je da se u lokalnoj „Termoelektrani” ugrade kotlovi koji će se zagrevati biomasom. Iskustva preduzeća „Mitrosrem” pokazuju da sirovine za proizvodnju „Zelene energije” ima dovoljno. Sistem grejanja na biomasu u „Mitrosremu” funkcioniše sedam godina, a sa 6.000 hektara oranica koriste slamu za zagrevanje farmi i prostorija.
– Izgradnju kotla u mitrovačkoj „Termoelektrani-toplani” finansiraće „Panonske elektrane”, a za proizvodnju energije koristiće se ljuspe od suncokreta. Kotao na biomasu biće kapaciteta 18 megavata, a vrednost investicije je tri miliona evra – rekao je Živan Papić, zamenik načelnika Gradske uprave za privredu i investicije.
U finansiranju projekta učestvovaće i „Victoriaoil group”, koja između ostalog poseduje i Fabriku ulja u Šidu, odakle bi se dopremali otpaci suncokreta, potrebni za loženje kotla.
Investicija bi trebalo da bude realizovana do kraja naredne godine, a jeftinije grejanje imali bi svi korisnici daljinskog grejanja. Trenutno, mitrovačka toplana greje 3.200 stanova i 80.000 kvadrata poslovnog prosora u gradu. Ukoliko ljuspi od kukuruza ne bi bilo dovoljno, termoelektrana bi koristila gas i mazut.
Direktor mitrovačke „Termoelektrane“ Vojislav Savčić kaže da se vrše pripreme za objavljivanje konkursa javne nabavke za izvođenje montažnih radova i puštanje u pogon kotlova koji će za grejanje koristiti biomasu. Puštanjem postrojenja u pogon Sremska Mitrovica bi postala jedan od retkih gradova sa “zelenom energijom”.
Pritom će biti korišćena i iskustva „Mitrosrema”, koji je pre sedam godina počeo da biomasu koristi za grejanje. Svakog leta u ovom poljoprivrednom preduzeću baliraju slamu pšenice, ječma i soje, koju koriste za kompletno zagrevanje farmi i upravnih zgrada. Koliko se na taj način uštedi, pokazuje podatak da sedam kilograma slame zamenjuje litru nafte, a besplatna biomasa se dobija sa 6.500 hektara „Mitrosremovih” oranica.
– Računica je jasna. U „Mitrosremu” su pre sedam godina za plaćanje gasa u jednoj grejnoj sezoni trošili 16,5 miliona dinara, a otkada su za grejanje počeli da koriste slamu, troškovi su smanjeni više od pet puta – dodaje Živan Papić.
U „Mitrosremu” imaju specijalne peći od 750 kilovata, a u njih ubacuju slamu koju na njivama kupe takozvani rolo baleri. Oni od slame prave bale do 55 kilograma koje se potom ubacuju u peći. Osim farmi i upravnih zgrada toplotna postrojenja „Mitrosrema” koriste i okolni meštani.
Posle žetve na poljima „Mitrosrema” besplatne biomase ima u ogromnim količinama. Ovo preduzeće godišnje poseje 2.500 hektara strnih žita, 1.000 hektara soje, te 3.000 hektara kukuruza. Loženjem biomase razvija se temperatura od 850 do 1.100 stepeni.
Sirovina na 8.500 hektara
Poljoprivredno preduzeće „Mitrosrem”, nakon poništene privatizacije, nalazi se u državnoj svojini. Bavi se primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i poseduje 8.500 hektara oranica, četiri farme na kojima se uzgajaju svinje, goveda, ovce i živina. Osim toga, ima i kapacitete za skladištenje i industrijsku preradu kukuruza i mesa.
Izvor blic.rs
