Infrastruktura i energetika su sektori koji bi mogli da privuku najviše stranih investicija u toku 2013. godine, kaže savetnik u SIEPA Bojan Janković.
On je rekao da se može očekivati i jedna značajnija akvizicija, podsetivši da se očekuje oko dve milijarde evra stranih ulaganja.
Nama su neophodni „svetionik“ projekti (velike investicije kao što je Fijat). Srbija je i dalje u trci za jednu veliku investiciju, fabriku mikroprocesora, koja bi trebalo da se desi u narednih par godina, naglasio je on.
„To bi bio jedan od ogromnih uspeha i treba da se bavimo time“, naveo je Janković podsetivši da SIEPA radi na ogromnom broju projekata srednje vrednosti.
Komentraišući rezultate onlajn istraživanja u kome je anketirano 227 učesnika – predstavnika stranih kompanija i privrednih asocijacija, a u kome su ocenili da će Srbija u sledeće tri godine doživeti slab do osrednji rast izvoza i direktnih stranih investicija, on je rekao da su ispitanici pesmistični zbog globalne svetske krize.
„Osim 2012. godine, nismo imali ni jednu godinu, u kojoj je izvoz rastao manje od 10 procenata. Imali smo vrednost investicija koja, kada bismo je uprosečili na godišnjem nivou, bila oko dve milijarde u poslednjih 10 godina i ja bih lično bio optimističniji“, kazao je Janković.
On je napomenuo da dosta velikih svetskih kompanija zbog ekonomske krize i loših poslovnih rezultata otpušta radnike i sprovodi reorganizaciju zbog čega su i pesmistični u pogledu planiranja investicija.
U Evropi, posebno u centralnoj i istočnoj, došlo je do značajnijeg pada stranih direktnih ulaganja u vreme krize.
Više od 70 odsto stranih kompanije koje su već investirale u Srbiju planira da proširi biznis u sledeće tri godine, pokazalo je onlajn istraživanje u kome je anketirano 227 učesnika – predstavnika stranih kompanija i privrednih asocijacija.
Većina investicija biće između 10 i 50 miliona dolara, dok će pet odsto postojećih investitora uložiti više od 50 miliona evra u proširenje poslovanja u Srbiji, rekao je u Tanjugovom pres klubu autor istraživanja Petar Petrović.
On je dodao da svega 6,3 odsto investitora planira da redukuje ulaganja na srpskom tržištu. Petrović je ukazao da je u Srbiju investiralo tek blizu 30 procenata globalnih investicionih lidera, dok 70 odsto investicija dolazi iz regiona, najviše iz Austrije, Grčke i Italije.
On je naglasio da Srbija ima šansu da se pozicionira kao lider u regionu u pogledu privlačnja stranih investicija, ali je konstanstno propušta.
Kao glavne kočnice na tom pozitivnom putu on je naveo imidž Srbije, birokratiju, korpuciju, nerešeno imovinsko-pravne odnose.
S druge strane, pozitivni efekti su – jeftina, kvalitetna i obrazovana radna snaga, ugovori o slobodnoj trgovini, geografski položaj…
Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović ranije je rekla za Tanjug da energetika Srbiji može da donese milijarde evra investicija, ali da bi investitori što više dolazili, osim uklanjanja korupcije i administrativnih prepreka, potrebno je da postoji jaka politička volja.
U toku su pregovori oko zaista krupnih infrastrukturnih projekata, dodala je ona, i pomenula gradnju hidroelektrana Bistrica, vredne gotovo 700 miliona evra, ili đerdap 3, u vrednosti od dve do tri milijarde evra, zavisno u koliko faza se bude radilo. Tu je i termoelektrana Štavalj, vredna 700-800 miliona evra.
Ministarka kaže da ne voli da govori o milijardama, jer su njeni prethodnici obećavali investicije od po 10, 20 milijardi evra, pa se ništa nije događalo. Za velike investicije potrebna je „fantastična zakonska regulativa“ i podzakonska akta, a toga, kaže Tanjugova sagovornica, nije bilo kada je formirana ova vlada.
Izvor B92
