Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikePrirodna bogatstva ostaju...

Prirodna bogatstva ostaju državi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Novi zakon o javnoj svojini treba da omogući pokrajini, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i ustanovama, da steknu vlasništvo nad imovinom koju trenutno samo koriste. Njom će raspolagati, samostalno upravljati i polagati je kao zalog pri zaduživanju, bez pitanja države. Ali, kako smatra Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta i rektor Univerziteta Union, nacrtom zakona o javnoj svojini, koji je od pre nekoliko dana na javnoj raspravi, republika će, ipak, zadržati vlasništvo nad prirodnim bogatstvima.

Ona će gazdovati dobrima od opšteg interesa, kao što su poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vojno zemljište i vojni objekti, zaštićena kulturna dobra. U njenoj imovinskoj karti knjižiće se i dobra u opštoj upotrebi, kao što su putevi, pruge, mostovi, tuneli, granični prelazi. Dotle će ulice, trgovi i javni parkovi, pripasti lokalnim samoupravama.

Novi propis će ukinuti zakon o Sredstvima u svojini republike, iz vremena Miloševića, kreiranog sa zadatkom da se lokalne samouprave stave pod kontrolu, na ekonomski i svaki drugi način, kaže Stefanović i dodaje da šume koje su, na primer, potrebne za funkcionisanje „Šuma Vojvodine” pripadaće pokrajini, ali će autoputevi i pruge ostati u republičkoj svojini.

Insistiranje Vojvođana da veliki sistemi, poput „Telekoma”, Železnice, autoputa, elektromreže ili poljoprivrednog zemljišta, budu u vlasništvu pokrajine, Stefanović ovako komentariše:

– Nacrt zakona o javnoj svojini dosledno sledi rešenje zakona koji je uredio položaj pokrajine. Prema njemu, Vojvodina stiče svojinu nad svim dobrima koja su joj njime poverena na staranje i upravljanje. Pošto joj nisu povereni autoput ili železnica, znači ne stiče svojinu nad njima. Korektivni kriterijum bi moglo da bude finansiranje, odnosno iz čijeg budžeta su finansirani autoput, pruga, elektromreža. Može se razgovarati o tome da, na primer, vlasnik bude onaj ko je ulagao. Ako pokrajina nije finansirala prugu i ako joj nije poverena zakonom, koji je uredio položaj pokrajine, sama činjenica da se to nalazi na njenoj teritoriji, ne može da bude osnov da Vojvodina bude vlasnik te pruge – objašnjava Stefanović, koji je inače rukovodio radnom grupom za izradu prethodnog zakona o javnoj svojini (predstavljenog javnosti 2008. godine, ali koji nikada nije usvojen zbog razmimoilaženja koalicionih partnera).

Kada je reč o javnim preduzećima, ona će imati vlasništvo nad onim što je uloženo u njih, a isto tako lokalne samouprave i pokrajina će biti vlasnici dobara koja se nalaze kod njihovih javnih preduzeća.

– To je u stvari režim da se zadrži svojina, a da se samo prenese na korišćenje neko sredstvo ili neko dobro.

Tako da su u igri dve opcije. I to je dobro. Nekome će odgovarati da ne prenese svojinu, nego da ustupi dobra na korišćenje, zadržavajući vlasništvo nad njime – objašnjava sagovornik Politike.

Mnoge mreže, kao što su naftovod, gasovod, telekomunikaciona ili vodovodna mreža, nalaze se kod javnih preduzeća, ali neće postati svojina tog javnog preduzeća. Prema nacrtu zakona, na mrežama se zadržava svojina onoga ko je ulagao, to jest republika, pokrajina ili grad.

– Mreže su interesantne zato što imaju poseban značaj, jer su one neka vrsta monopola. Onaj ko ima mrežu ima mogućnost da pruža uslugu i određuje uslove. Sporno je pitanje da li one treba da ostanu u javnoj svojini, to jest da budu vlasništvo republike, pokrajine i lokalne samouprave ili mogu da budu i privatizovane. Upravo oko tog pitanja koalicioni partneri nisu postigli saglasnost za prethodni nacrt zakona – ističe sagovornik.

On kaže da je izričit stav i preporuka EU da mreže ne treba privatizovati nego ih zadržati u javnoj svojini. Tada su država, pokrajina ili lokalna samouprava, u poziciji da upravljaju njom i ustupe je nekome ko bi pružio najpovoljnije uslove, u pogledu snabdevanja građana. Većina država članica pridržava se toga. U Velikoj Britaniji sve su, međutim, privatizovane.

Novi zakon o javnoj svojini dozvoljava da na mrežama postoji privatna svojina, ali samo tamo gde je ona privatna u momentu stupanja zakona na snagu. To jest, tamo gde je država prodala preduzeća, odnosno kapital, kao što je slučaj NIS-a, pa je tako i naftovod privatizovan. Nove privatizacije mreža, pak, ovaj zakon ne dozvoljava.

– Druga ključna stvar na kojoj insistira EU jeste da treba napraviti posebne kompanije za gazdovanje mrežama. S tim što one treba istovremeno da pružaju uslugu. Ako to čine one nisu zainteresovane za dolazak konkurencije. To znači da moraju da odrede najnepovoljnije uslove korišćenja mreže. Toga nema u nacrtu ovog zakona. Mislim da to nije dobro – smatra Stefanović.

Politikin sagovornik skreće pažnju da postupak promene prava svojine može da bude problematičan. Nacrtom zakona je prebačen na katastar nepokretnosti, ali je nevolja što sve nepokretnosti nisu uknjižene. S druge strane, zakonodavac je ostavio samo godinu dana rok za upis u taj katastar. U suprotnom, republika se knjiži kao vlasnik. Zato Stefanović predlaže da se formira posebno telo koje bi se bavilo nepokretnostima koje su građene bez dozvola i sa neurednom dokumentacijom.

Pajtić sa Đelićem o imovini pokrajine

Vlada AP Vojvodine danas usvaja zaključke na Nacrt zakona o javnoj svojini

Novi Sad –Pokrajinska vlast će danas predstaviti potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću svoje primedbe na Nacrt zakona o javnoj svojini, potvrđeno je za „Politiku”. Sa tim će ga u Novom Sadu upoznati predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. Biće to prvi put da se čuje stav vojvođanske vlade i njenog premijera o Nacrtu zakona o javnoj svojini nakon što je izbio svojevrstan skandal u vezi sa izradom teksta, jer o tome nisu bili upoznati članovi radne grupe, a samim tim ni pokrajinska administracija. Pajtić je to tada nazvao ružnim presedanom, neviđenim od 2000. godine.

„Zaključke vojvođanske vlade na tekst Nacrta zakona o javnoj svojini doneo je šestočlani ekspertski tim ekonomista i pravnika”, kazao je za „Politiku” koordinator vladajuće koalicije u pokrajini Dragoslav Petrović i dodao: „Posle konsultacija sa predstavnicima G 17 plus, SVM-a i SPS-a, očekujem da će Vlada Vojvodine danas usvojiti zaključke. To će biti naš zvaničan stav u okviru javne rasprave, i pred potpredsednikom Đelićem. Treba da imate u vidu u kakvom smo vremenskom cajtnotu bili, jer tek smo u ponedeljak ujutru dobili tekst nacrta zakona. Ali očekujem potpunu saglasnost sa koalicionim partnerima.

Petrović nije hteo da komentariše da li će u okviru konsultacija o nacrtu biti uključeni i predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine. Iz te stranke nije bilo odgovora na pitanje da li će potpisati zajedničke zaključke Vlade Vojvodine, čiji su i oni član. S druge strane, lider SVM-a i potpredsednik vojvođanske vlade Ištvan Pastor potvrdio je za „Politiku” da se konsultovao sa Petrovićem, te da će učestvovati u formiranju konačnih zaključaka sa kojima se izlazi na javnu raspravu.

„Sa profesorom Petrovićem sam razgovarao o pitanjima koja se u Nacrtu zakona o javnoj svojini odnose na Vojvodinu, odnosno o zaključku koji će biti na dnevnom redu sednice vlade. Saglasio sam se sa tim, i dao sam još neke sugestije, o kojima će on razgovarati sa predsednikom Pajtićem. Ne bi bilo korektno da sad govorimo o detaljima, jer konačni tekst nije završen”, kazao je Pastor za „Politiku”.

SVM će najverovatnije u utorak predati svoj stranački stav u sklopu javne rasprave, najavio je Pastor. Međutim, on je upozorio na problem „ubrzane procedure” za donošenje zakona o javnoj svojini i naglasio da je „sramotno za državu da se na ovaj način raspravlja i usvaja tako važan zakon”.

„Želim da podsetim da je rok za usaglašavanje sa novim Ustavom istekao pre dve i po godine, 31. decembra 2008. godine. Neko bi trebalo da ima kafanskog reda i minimum političkog morala da ustane i kaže zašto je propušten taj rok i prebačen za dve godine. Umesto toga, sada smo svi pod velikom presijom da se taj zakon usvoji, pa makar i gvozdenim vilama bio pravljen, zbog toga što se njegovim neusvajanjem dovodi u pitanje evropska perspektiva Srbije”, kazao je Pastor.

Potpredsednik vlade AP Vojvodine podseća da je pre tri godine državni sekretar u Ministarstvu finansija prvi put prezentovao neki radni tekst zakona o javnoj svojini: „Šta se desilo u protekle tri godine? Zašto to nikome nije bilo važno? Šta se desilo u proteklih pola godine, kada je vlada formirala radnu grupu kojom je predsedavao Bojan Kostreš, pa da ona nije mogla da se dogovori, čak ni da se sastane? Kako neko misli da u roku od devet dana obavi javnu raspravu”, pitao je Ištvan Pastor.

Izvor politika.rs

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!