U poslednjoj deceniji, REE su dobile stratešku dimenziju za većinu zemalja G20, a njihovo kontinuirano snabdevanje postalo je pitanje ekonomskog opstanka i nacionalne bezbednosti. Međutim, čak i uz mnoštvo nacionalnih, regionalnih i multilateralnih inicijativa, problem geografske prevelike koncentracije i prateće geopolitike lanaca snabdevanja ostaje nerešen. Prekomerna koncentracija na određenom geografskom području ne samo da čini lance snabdevanja podložnim egzogenim šokovima, kao što je bio slučaj tokom pandemije, već i otvara mogućnosti za namernu manipulaciju, kao što je embargo u geopolitičke svrhe. Oscilacije cena između 2010. i 2013. svedoče o takvim problemima monopola. Pekinški embargo na REE povećao je cene REE u 2010-11. Kako zapadne zemlje planiraju da investiraju u alternativne izvore, Peking je ponovo otvorio zalihe i manipulisao cenama, čime je neutralisao sve tržišne alternative za konsolidaciju ili iz nje.
Tokom protekle decenije, pojavile su se mnoge bilateralne ili plurilateralne inicijative sa ciljem diverzifikacije i reformisanja globalnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima. Postojeće inicijative, međutim, treba da postanu inkluzivne u svojoj potrazi za alternativnom vertikalno integrisanom strukturom od rudarstva retkih zemalja do proizvodnje. Svaki potez da se rekonfigurišu globalni lanci snabdevanja takođe podrazumeva značajno planiranje, koordinaciju i rešavanje problema troškova i efikasnosti od strane vodećih svetskih ekonomija, odnosno država G20. Postojeći narativ Kine u odnosu na ostale (uglavnom članice OECD-a) teško da može doprineti da zalihe retkih zemalja budu robusnije, otpornije i, što je još važnije, predvidljive. S tim u vezi, intervencija i vođstvo G20 mogu uveliko pomoći u rešavanju trenutnih problema u lancu snabdevanja i stvaranju poverenja za revitalizaciju međunarodne saradnje.
G20 bi trebalo da se kolektivno pozabavi problemom monopola REE i rezultujućih poremećaja u lancu snabdevanja. Zemlje G20 bi trebalo da preduzmu sledeće inicijative za izgradnju otpornih lanaca snabdevanja REE.
1. Fond G20 REE: Ogromna konsolidacija proizvodnih kapaciteta REE i tržišne kapitalizacije u jednoj određenoj geografskoj regiji i nekoliko državnih firmi praktično je učinila sve nove investicije u rudarstvo širom sveta ekonomski neodrživim. Iskopavanje REE zahteva značajna kapitalna ulaganja i duge periode praga, koji se mogu brzo probiti kroz manipulaciju cenama. Nekoliko novih rudarskih projekata širom sveta postalo je plen takve predatorske politike. G20, ili barem koalicija zemalja istomišljenika unutar ove grupe, trebalo bi da uspostavi fond resursa za kapitalna ulaganja u obećavajućaalternativna nalazišta minerala širom sveta. Doprinos Japana ovom naporu treba priznati i pratiti. Investicija Japanske nacionalne korporacije za naftu, gas i metal (JOGMEC) od 250 miliona američkih dolara bila je ključna za operativnu održivost australijske Linas Corporation. JOGMEC i Toiota Tsuho Corporation udružili su se sa preduzećima iz indijskog javnog sektora za iskopavanje i obradu indijskih ležišta REE. Inicijativa za bezbednost minerala (MSI), koju je uspostavilo deset zapadnih država i EU u junu 2022. godine, mora da preuzme vođstvo u uspostavljanju takvog fonda.
2. Stvoriti međunarodnu banku REE: Da bi se zaštitile od geopolitičke i geoekonomske prinude putem trgovinskih embarga na REE, zemlje G20 treba da rade zajedno na stvaranju međunarodne banke REE iz koje zemlje mogu crpiti hitne zalihe u slučaju trgovinskih blokada. Takva banka REE može se nadovezati na istorijsko iskustvo uspostavljanja banke nuklearnog goriva od strane IAEA i pomogla bi u ogromnoj meri da se smanji efekat bilo kakvih blokada snabdevanja REE na ciljanu državu. To bi takođe destimulisalo nametanje embarga i blokada, s obzirom na to da bi se efekat takvih mera mogao suprotstaviti u kratkom roku. Ovo bi takođe trebalo da bude neprimereno za NR Kinu, jer banka REE omogućavakonsenzusniji i kooperativniji multilateralni mehanizam koji se bavi zabrinutostima Kine koliko i druge zemlje G20 i šire kako bi se rešili ili ublažili problemi u vezi sa snabdevanjem. Dugoročno gledano, tržišne snage ne dozvoljavaju kontinuirano uvođenje sankcija, kao što je bilo evidentno tokom incidenta 2010. godine. Strateško gomilanje REE ne bi trebalo da se dešava samo na nacionalnom nivou, već bi G20 trebalo da ponudi više multilateralni odgovor na pretnju ekonomske i političke prinude putem namernog prekida lanaca snabdevanja REE.
3. Razvijanje pristupačne i održive tehnologije za ekstrakciju REE iz rude monazita: rude monazita su u izobilju u Indiji, Australiji i Brazilu. Njihov sadržaj HREE je takođe značajno veći od rude Bastnezita. Ipak, korišćenje akumuliranog torijuma i upravljanje radioaktivnim otpadom nije omogućilo značajnu eksploataciju monazitskih ruda za proizvodnju REE. Zemlje G20, zajedno sa IAEA, moraju da sarađuju u finansiranju istraživanja i pronalaženju načina za korišćenje torijuma, uključujući i proizvodnju nuklearne energije. Kompanija Energy Fuel Inc. sa sedištem u Koloradu počela je da iskopava rude monazita, a separacija REE će se odvijati u evropskom pogonu Neo Performance Materials. Zainteresovane zemlje G20 kao što su Indija i Australija, koje imaju velika nalazišta monazita, kao i SAD, Francuska i Japan, koje su istorijski bile uključene u istraživanje nuklearne energije torijuma, trebalo bi da sarađuju na eksploataciji ležišta REE u rudama monazita.
4. Ojačati tržišne mehanizme i standarde: G20 bi trebalo da naglasi tržišno zasnovanu globalnu trgovinu kritičnim sirovinama zasnovanu na normama slobodne trgovine STO i strastvenim izuzecima u meri u kojoj je to moguće. Tehnološka alijansa predvođena G20 mora da koordiniše istraživanje za nove inovacije procesa kako bi se povećalikapaciteti za preradu i diverzifikovala potražnja za mineralima. G20, na ovaj način, može da odgovori na potencijalne sumnje u vezi sa naoružavanjem lanca snabdevanja i postavi model za međunarodnu saradnju i stabilnost. Stvarajući „mnogo puteva i mnogo pojaseva“ saradnje, G20 mora da bude primer i služi svrsi svog postojanja. Naftna kriza iz 1973. predstavlja ključnu lekciju za trenutnu situaciju, zahtevajući od G20 da uspostavi institut za retku zemlju po uzoru na Međunarodnu agenciju za energiju (IEA). Takav institut može blagovremeno predstaviti prognoze potražnje i ponude za kritične sirovine. Kao i rezerve nafte članica IEA za vanredne situacije (90 dana), G20 bi trebalo da obezbedi zalihe strateški važnih sirovina. G20 bi trebalo da razmotri razvoj standarda za proizvode i procese, uključujući ekstrakciju i rafinaciju materijala i održive, etičke kodekse rudarstva.
5. Razviti tehnološke alternative za zamenu i reciklažu:Tehnološka rešenja za dugoročnu otpornost i održivost treba da budu usmerena na zamenu ili supstituciju REE i njihovo recikliranje. I zamena i reciklaža su istaknuto razmatrani tokom trilateralnih radionica između EU, SAD i Japana nakon embarga Kine iz 2010. na izvoz REE. Iako direktna zamena (zamena element-za-element) REE još uvek nije tehnološki izvodljiva, smanjenje količine REE-a koji se koriste u određenoj primeni korišćenjem inovativne tehnologije (koja se takođe naziva zamena tehnologija za element), korišćenje alternativnih kategorija materijala (zamena razreda-za-razreda), i dizajniranje novih sistema koji će raditi na istom nivou kao zamena REE sistema (zamena sistema-za-sistema) pokazalo je određeni napredak. Čak i danas, samo 1 procenat REE se reciklira. Međutim, naučnici o materijalima se nadaju da će u narednoj deceniji skoro četvrtina svetskih potreba za REE moći da se zadovolji kroz reciklažu. Zemlje G20 treba da kolektiviziraju svoje napore u promovisanju reciklaže REE.
