Vodostaj reka u Srbiji, zbog sedmomesečne suše, toliko je nizak da već ozbiljno dovodi u pitanje proizvodnju struje u hidroelektranama. Ovako slabi dotoci na rekama u Srbiji nisu zabeleženi još od 1926. godine.Dunav je na istorijskom minimumu. Sve akumulacije jedva da imaju vode, a i protočne elektrane, usled takozvanih malih voda, proizvode zanemarljive količine struje.
Ako se ima u vidu da region jugoistočne Evrope karakteriše izuzetno visok procenat proizvodnje električne energije iz hidroenergetskih potencijala (oko 40 odsto), a da je zbog zime potrošnja struje dodatno povećana (tim pre što računica pokazuje da je grejanje na struju u Srbiji i dalje najjeftinije) postavlja se pitanje – da li ćemo imati dovoljno struje i koliko je realna opasnost od restrikcija?
Upućeni se slažu da je u ovom trenutku regionalni sistem veoma opterećen i zavisan od proizvodnje struje iz velikih termo-blokova i četiri nuklearne elektrane (Paks, Kozloduj, Černa voda i Krško).
Svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage, što je na gornjoj granici raspoloživih prenosnih kapaciteta.
U EPS-u potvrđuju da zbog manje proizvodnje hidroelektrana i velike potrošnje, trenutno Srbija dnevno uvozi 17 do 18 miliona kilovat-sati. To je 15 odsto potrošnje na teritoriji koju snabdeva EPS. Na teritoriji cele Srbije (sa KiM) uvoz je 900 megavata svakog sata.
Uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog korišćenja akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza, EPS obezbeđuje stabilnu elektroenergetsku situaciju.
Elektroprivreda Srbije, potvrđuju u ovom javnom preduzeću, ispunjava sve obaveze utvrđene elektroenergetskim bilansom države. Elektroenergetska situacija, koja je za sada stabilna, veoma je teška. Jedini razlog za ovu ocenu je – sedmomesečna suša.
Potrošnja struje na teritoriji Srbije (sa Kosovom i Metohijom) dostigla je za 24 sata gotovo 140 miliona kilovat-sati. Na teritoriji koju snabdeva EPS potrebe su do 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno. Termoelektrane, kojima upravlja EPS, rade kao najbolje nemačke elektrane i uz odličan rad kopova proizvode više od 96 miliona kilovat-sati dnevno. Manjak iz protočnih hidroelektrana, koje proizvode tek oko 10 do 11 miliona kilovat-sati je oko 15 miliona dnevno. Potrošnja je za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane. Rast potrošnje je posledica dispariteta cena energenata i grejanja na struju, napominju u EPS-u.
Upućeni u elektroenergetske prilike kažu da je ovako loša hidrologija postala akutan problem u poslednjem kvartalu godine, kada se zbog pada temperature naglo povećala potrošnja električne energije. Problem se, na žalost, ne može rešiti ni uvozom struje iz zapadne Evrope. Svi prenosni kapaciteti su popunjeni.
Problem u potpunosti ne mogu da reše ni trgovci. Energiju koju imaju u lokalu odavno su unapred prodali, a zbog pomenutih ograničenja sa prenosnim kapacitetima imaju problem da dovezu novu energiju u region.
Sve ovo se odrazilo na cenu električne energije. Juče se u regionu prodavala 109 evra po megavat satu. Poređenja radi, tokom godine se prodavala za 55 do 60 evra po megavatu.
Razlika u ceni električne energije između nemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat satu. Zbog zagušenja na prenosnim putevima, promenio se i smer tranzita, pa tako sada struja iz Italije ulazi u Grčku (kablom ispod Jadrana).
Cela ova situacija je dobar podsetnik koliki je realan trošak dugogodišnje stagnacije energetskog sektora u regionu, te da su Srbiji preko potrebni novi proizvodni kapaciteti. Ako imamo ozbiljan problem da odgovorimo na potrebe regiona u ovakvoj ekonomskoj situaciji, kako ćemo obezbediti normalno snabdevanje kada krenemo ozbiljno da razvijamo industriju?
Pomoć ni od komšija
Rumunija, inače najveći izvoznik struje u regionu još pre mesec i po dana je zbog loše hidrologije proglasila vanredne okolnosti i obustavila već ugovoren izvoz električne energije.
Albanija je poslednjih meseci posebno pogođena, (prešla je put od neto izvoznika, do uvoznika energije), iako proizvodi 95 odsto energije iz hidroenergetskih objekata. Slična je situacija i u BiH, gde su akumulacije dosegle apsolutni minimum. BiH, koja je uz Rumuniju i Bugarsku vodeći regionalni izvoznik, poslednjih meseci uvozi više nego što izvozi, dok je EP Crne Gore već uputila apel za štednju struje. Grčka, Makedonija. Hrvatska i Slovenija uvoze električnu energiju radi uravnoteženja bilansa. Kako stvari stoje Bugarska je trenutno jedina u regionu koja izvozi.
Republika Srpska je, zbog teške hidrološke situacije, delimično otkazala ugovore za prodaju električne energije što je i bila u mogućnosti, jer je prodala negarantovanu električnu energiju.
Izvor politika.rs
