Potpisivanje ugovora o osnivanju zajedničke srpsko -mađarske firme za trgovinu gasom predstavlja samo segment “ofanzive” Budimpešte na energetsko tržište Srbije a konkretno može da znači da će inače veoma unosni segment trgovine “plavim energentom” Beograd prepustiti mađarskoj energetskoj kompaniji MVM, kaže za Danas dobro obavešteni izvor. Tako nešto definitivno predstavlja i ulazak “na mala vrata” stranog kapitala u državni gasni sektor Srbije.
Podsećanja radi, u utorak je na Paliću, u okviru prve sednice Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske potpisan ugovor o osnivanju zajedničke srpsko – mađarske firme za trgovinu gasom Serbhungas. Nikakvi drugi detalji u vezi tog angažmana nisu saopšteni sem da je reč o preduzeću za “zajednički nastup na srpskom tržištu kada je trgovina gasom u pitanju”.
Na zatvaranju zimus održanog 30. Kopaonik biznis foruma premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da reforma javnog sektora ne može da se zaustavi te da je, pored Elektroprivrede Srbije, Srbijagas prvo preduzeće koje će se suočiti sa tim procesom. Ona je tada istakla da je usvojen akcioni plan za razdvajanje gasnog sektora koji čeka potpuna liberalizacija i “otvaranje Horgoša”.
U praksi, to znači da će monopol koji Srbijagas ima kada je reč o snabdevanju potrošača “plavim energentom” u Srbiji biti prekinut te će se to preduzeće nakon razdvajanja delatnosti u okviru gasnog sektora suočiti sa konkurencijom. Razdvajanje gasnog sektora, o kojem je govorila premijerka Brnabić, podrzumeva da se delatnosti koje su u ovom trenutku objedinjene u okviru javnog preduzeća “Srbijagas” podele u zasebne celine, kao što su primera radi trgovina, transport i distribucija “plavog energenta”.
“Srbijagas” inače nije jedini distributer gasa u Srbiji jer postoji veći broj preduzeća koji se time bave na lokalnom nivou. Transport bi trebalo da se formira kao posebno preduzeće u vlasništvu države putem čije infrastrukture bi se obavljalo snabdevanje gasom u vlasništvu veletrgovaca koji žele da ga prodaju distributerima. Kao treća celina bila bi izdvojena trgovina gasom na veliko a taj segment bi mogao da preuzme Serbhungas.
– S obzirom da je maloprodajna cena gasa u Srbiji još uvek socijalna kategorija stranim trgovcima se ne isplati da uđu u segment prodaje na malo s obzirom na niske cene koje im ne bi omogućile stvaranje profita u željenom iznosu. Shodno tome, sasvim je jasno da bi se zajedničko srpsko – mađarsko preduzeće bavilo kupovinom i prodajom gasa na veliko. U ovom trenutku informacije o formiranju zajedničkog preduzeća za trgovinu gasom veoma su šture pa je teško reći da li bi gasni sektor Srbije od takvog udruživanja imao bilo kakve benefite. Postavljaju se logična pitanje, na koja zasad nema odgovora, ko bi upravljao preduzećem, kako bi se delio profit kao i na koje količine gasa i pod kojim uslovima bi Srbijagas imao pravo pristupa. Da li bi ga plaćao mađarskom partneru i ako je odgovor potvrdan po kojoj ceni – navodi naš sagvornik.
On dodaje i da potpisivanje ugovora o osnivanju zajedničke srpsko – mađarske firme za trgovinu gasom predstavlja i svojevrsnu kompenzaciju Beograda prema Budimpešti s obzirom na to da, bar u ovom trenutku, vlast u Srbiji nije aminovalo izdvajanje 11 hidroelektrana u vlasništvu EPS-a, u zajedničko srpsko – mađarsko preduzeće u kome bi kompanija MVM imala upravljačka prava.
Naš sagovornik ističe i to da Mađarska želi ekspanziju na energetskom tržištu Srbije pa je tako MVM svojevremeno ušao u vlasništvo srpskih firmi Energotehnika – Južna Bačka i Elektromontaža kao da je na Paliću potpisan i Memorandum o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska – Srbija. Beograd takođe zakupljuje i kapacitete u mađarskim skladištima gasa dok se naš severni sused “plavim energentom” snabdeva “Balkanskim tokom” iz pravca Bugarske i Turske koji prelazi preko Srbije.
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je problematično što je o ugovoru o stvaranju zajedničkog preduzeća za trgovinu gasom saopšteno veoma malo informacija i da ima dosta nepoznanica iako ne bi smelo da bude tako.
– Reč je o ugovoru o čijem sadržaju bi javnost trebalo da bude detaljno informisana. To ipak nije slučaj i on je pod velom tajne. Ono što je poznato je da je reč o preduzeću za trgovinu gasom na području Srbije. Zašto to preduzeće nije istovremeno registrovano i za trgovinu gasom na teritoriji Mađarske, pa da srpska strana od toga zaradi kao što će mađarska prihodovati od prodaje gasa u Srbiji. Takođe, zašto formirati preduzeće za trgovinu gasom kada se tim poslom kod nas već bavi Srbijagas? Šta se time dobija? I na kraju, ako je cilj reformi u gasnom sektoru otvaranje tržišta logično bi bilo da se na njemu da šansa privatnim firmama koje trguju gasom kako bi se iz konkurencije formirala najbolja cena a umesto toga se ide na stvaranje zajedničkog preduzeća dve državne kompanije – navodi naš sagovornik.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Danas da protivno težnjama Evropske unije da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa kao i da se tim energentom trguje tako što bi se formirale zajedničke ponude evropskih kompanija za njegovu kupovinu, zarad dobijanja što povoljnije cene, Mađarska i Srbija stvaranjem zajedničkog preduzeća teže sasvim suprotnom, a to je da se produži zavisnost od Moskve u oblasti snabdevanja gasom i da se kada je reč o kupovini “plavog energenta” ne nastupa zajednički sa drugim energetskim kompanijama na “Starom kontinentu”.
– Na delu je saradnja Orbanove Mađarske sa takozvanim srpskim svetom, u obzir treba uzeti i dobre odnose Budimpešte sa Republikom Srpskom, koja podrazumeva prodor energetskih kompanija iz te zemlje na tržište Srbije a istovremeno i lobiranje Budimpešte za interese Srbije u Evropskoj uniji i NATO. Shodno tome, potpisivanje ugovora o formiranju zajedničkog preduzeća za trgovinu gasom između Srbije i Mađarske može sa punim pravom posmatra iz političkog ugla – ističe Kapor.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da je Evropska unija ta koja insistira na podeli gasnog sektora u Srbiji, odnosno razdvajanju delatnosti unutar Srbijagasa.
– Shodno tome, zajedničko preduzeće Budimpešte i Beograda moglo bi da se bavi trgovinom gasom. U konkretnom slučaju to znači da bi od toga korist imale obe strane, kako mađarska tako i srpska. Na taj način, ne bi bili ugroženi poslovni interesi Srbijagasa već bi naprotiv bili znatno unapređeni. Reč je svakako o dobrom potezu – naglašava Vuletić.
On dodaje da bi gas na koji bi se moglo računati bio uglavnom ruski međutim postoje mogućnosti da bi mogle da se nabave i određene količine gasa iz Azerbejdžana, prenosi Danas.
