Grčka je ponovo potvrdila svoju odlučnost da se oslobodi zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, koji je i dalje činio 43,7 procenata njenih uvoza gasa u prvoj polovini 2025. godine. Međutim, Atina je postavila tri čvrsta uslova: cene energije za potrošače ne smeju rasti, ne sme postojati mogućnost da se ruski gas ponovo plasira u Evropsku uniju pod oznakom Turkish Blend, i evropske kompanije treba da budu zaštićene od pravnih ili finansijskih posledica prilikom raskida dugoročnih ugovora sa Gazpromom.
Ove stavke su naglašene tokom sastanka grčkih zvaničnika sa evropskim komesarom za energiju i stambena pitanja Danom Jorgensenom. Jorgensen je izrazio cilj Evropske komisije da ubrza prelaz EU ka nezavisnosti od gasa, što predstavlja poseban izazov za zemlje jugoistočne Evrope, a Grčka se nalazi pod naročitim pritiskom.
Uprkos povećanju isporuka američkog ukapljenog prirodnog gasa (LNG), Rusija je i dalje snabdevala 16,4 teravat-časova (TWh) od ukupno 37,5 TWh koje je Grčka uvezla od januara do juna 2025. Iako je to pad u odnosu na nešto preko 50 procenata godinu ranije, ruski gas ostaje značajan deo grčke energetske potrošnje. Sa nacionalnim izborima predviđenim za period 2026–2027. i upornom inflacijom, vlada mora pažljivo upravljati složenim zadatkom zamene više od 40 procenata uvoza gasa do kraja 2027. godine, bez izazivanja daljeg rasta troškova energije za domaćinstva. Velika zavisnost Grčke od ruskog gasa čini ovaj energetski prelaz posebno izazovnim i politički osetljivim u poređenju sa mnogim severnijim državama EU.
