Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Novim zakonom do jeftinije energije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Javna rasprava o novom Zakonu o energetici uveliko traje. Prvi nagoveštaji govore da ćemo s novim propisom, usklađenim s pravilima Evropske unije, dobiti dokument koji će nas pokrenuti iz višedecenijskog energetskog zatišja (za dve decenije nije napravljena nijedna nova fabrika struje) i pomeriti s mrtve tačke u mnogim oblastima ove veoma važne privredne grane. Ostaje, međutim, i zebnja koliko jedan ovakav zakon može da pomogne, ako ukupna ekonomska politika ne stvori prostor za nova domaća i inostrana ulaganja, jer bez investicija u energetiku trpi cela privreda.

O novinama vezanim za Zakon o energetici, koji bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku raspravu, Politika je razgovarala sa Dušanom Mrakićem, državnim sekretarom u Ministarstvu infrastrukture i energetike.

Šta donosi novi zakon o energetici?

Novim zakonom o energetici nastavlja se reforma energetskog sektora kroz usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Nastojanja vlade i Ministarstva infrastrukture i energetike ogledaju se u razumnoj politici reformi i restrukturisanju energetskog sektora, kako bi Srbija dobila efikasne kompanije koje će biti zamajac oporavka celokupne privrede. Ovim Zakonom uredićemo i neke segmente koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim propisom kako bismo omogućili razvoj energetskog tržišta u Republici Srbiji.

Osnovni ciljevi novog zakona o energetici su – unapređenje pouzdanosti, sigurnosti i kvaliteta isporuke i snabdevanja energijom i energentima, povećanje zaštite učesnika na tržištu i konkurentnosti, nastavak reforme sektora kroz unapređenje rada energetskih subjekata i njihovo osposobljavanje za tržišne uslove poslovanja, poboljšanje uslova za integraciju u regionalno tržište, jačanje uslova za održivi razvoj, unapređenje energetske efikasnosti kao i poboljšanje uslova i pojednostavljivanje procedura za investiranje u energetski sektor generalno.

U čemu će se novi zakon razlikovati od dosadašnjeg u oblasti nafte, gasa, obnovljivih izvora energije, elektroindustrije?

Novi zakon o energetici donosi niz novina u svim ovim oblastima što će svakako da osete građani kroz veću sigurnost isporuke energije i energenata i kroz, nadamo se, niže cene koje će biti posledica otvorene tržišne utakmice u svim ovim sektorima. Na tržištu nafte i naftnih derivata danas smo veoma zadovoljni efektima liberalizacije. Ovaj segment energetike je primer kako stvari treba uređivati i u drugim sektorima. Pored čitavog niza pravilnika koji su usvojeni pre početka liberalizacije tržišta, novi zakon dodatno uređuje ovu oblast kroz sigurnost snabdevanja, obavezne i operativne rezerve nafte i naftnih derivata, transporta nafte i, što je za građane najvažnije, bolji kvalitet i kontrolu kvaliteta naftnih derivata. Pre početka liberalizacije tadašnji ministar energetike je obećavao niže cene goriva. Moram da kažem da je čitav set ovih dokumenata doveo do nižih cena, jer da je Uredba o formiranju cena naftnih derivata ostala na snazi cene bi bile za 10 dinara više. Tržište gasa biće daleko bolje uređeno nego do sada sa većom sigurnošću svih korisnika gasa u slučaju bilo kakvih poremećaja u snabdevanju. Iako je kod gasa teško govoriti o slobodnom tržištu zbog objektivnih ograničenja koja su posledica specifičnosti ovog energenta, najvažnija novina koju novi akt donosi vezano za trgovinu gasom jeste pravo pristupa treće strane što je jedna od obaveza evropskog energetskog zakonodavstva koja još nije zaživela ni u svim članicama EU. Našli smo prihvatljiv model da zadovoljimo evropske partnere, ali i da u isto vreme ne odustanemo od naših nacionalnih interesa kada je u pitanju snabdevanje ovim energentom.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije?

Obnovljivi izvori energije su predstavljali, a biće i u buduće jedan od prioriteta u radu Ministarstva infrastrukture i energetike. Kao što je poznato vlada je kreirala pravni okvir za investicije u ovaj sektor. Veliki interes investitora kao i veliki broj energetskih dozvola dovoljan su dokaz kvaliteta ovog pravnog okvira. Novi Zakon će posebnu pažnju da posveti ovom sektoru tako što će investitorima biti garantovana veća pravna sigurnost, a i same procedure za realizaciju ovih investicija biće daleko jednostavnije.

Ni u jednoj zemlji u svetu čitav okvir obnovljivih izvora energije nije regulisan samo Zakonom već i drugim podzakonskim aktima. Valja očekivati da svi prateći podzakonski akti budu gotovi u roku od nekoliko meseci po usvajanju ovog zakona i ako je i ovaj set podzakonskih akata koji je trenutno na snazi u skladu sa svim EU direktivama kao i najvišim standardima u ovoj oblasti u svetu.

Koliko je budući zakon u skladu s intencijama takvih propisa u EU?

Ovaj zakon je u skladu sa EU direktivama drugog paketa, ali i sa nekim direktivama iz trećeg paketa EU. Njime se ispunjavaju obaveze i prema Energetskoj zajednici na šta smo se obavezali Ugovorom o pristupu Energetskoj zajednici. Nacrt Zakona je predstavljen institucijama EU koje su zadužene za monitoring nad sektorom energetike i mogu da kažem da su oni veoma zadovoljni novim Zakonom za koji smatraju da ispunjava sve potrebne uslove za integraciju naše energetike u EU.

Koliko prostora ovaj zakon posvećuje energetskoj efikasnosti gde smo na repu Evrope?

Novi Zakon o energetici stvara pravni osnov za bolje regulisanje ovog važnog energetskog pitanja. Prvi put ćemo usvojiti zakon o racionalnoj upotrebi energije koji će u potpunosti urediti ovu oblast. Zakon je gotov i uskoro očekujemo da uđe u skupštinsku proceduru. Reč je o sistemskom zakonu kojim ćemo samo najosnovnije tretirati ovo pitanje dok ćemo Zakonom o racionalnoj upotrebi energije bliže regulisati ovu celu oblast. Osnovni problem energetske efikasnosti u Srbiji je taj što je električna energija znatno jeftinija u odnosu na neke druge zemlje pa se zbog toga često i neracionalno koristi.

Srbija će se kandidovati za ulazak u EU, ali za nju ne važe propisiiz aneksa 1 Kjoto protokola po kome mora da se smanji emisija ugljen-dioksida.Ulaskom u EU Kjoto predviđa drastično smanjenje štetnih gasova.Imali Srbija para za ovo ili će nam zatvoriti termoelektrane?

Srbija ne pripada grupi zemalja koje su u okviru Kjoto protokola, klasifikovane kao razvijene zemlje, i pripadaju Aneksu 1 u okviru Okvirne konvencije UN o promeni klime, pa samim tim ni Aneksu A u okviru Kjoto protokola.

Tačno je da EU očekuje da Srbija, kao i ostale zemlje koje imaju status kandidata, a ne pripadaju Aneksu A u Kjoto protokolu, promene status kada postanu zemlje EU. Međutim, treba imati u vidu da je EU u okviru Kjoto protokola dobrovoljno prihvatila da emisije GHG (gasovi sa efektom staklene bašte) smanji za osam odsto, iako Kjoto propisuje samo 5,2 procenta, ali je u okviru ove svoje kolektivne obaveze utvrdila i princip „raspodele tereta”, tako da su najrazvijeniji u okviru EU prihvatili znatno veće obaveze smanjenja GHG, na primer Nemačka za 22 procenta, a neke, kao Španija, Portugal, Grčka i druge, mogu da povećaju svoje emisije GHG u toku trajanja Kjoto protokola (1. januar 2008. do 31 dec. 2012), s tim da kumulativni iznos smanjenja na nivou EU bude osam procenata.

Imajući u vidu ovakav pristup, koji će EU zadržati i nakon Kjotoa, ne postoji bojazan da ćemo morati da zatvorimo naše termoelektrane.

Pored toga, važno je ukazati da se već pet godina vode pregovori oko post Kjoto režima, tako da nije moguće predvideti kakav će biti režim smanjenja emisija nakon 2012. godine, odnosno okončanja ovog protokola.

Za razliku od drugih razvijenih, članica Aneksa 1, EU je propisala i zakonodavstvo koje od zemalja članica traži da do 2020. obezbede da smanje emisije GHG za 20, povećaju energetsku efikasnost za 20 i povećaju učešće obnovljivih izvora energije za 20 procenata.

Međutim, ishod pregovora oko post Kjoto režima može značajno uticati i na ove ciljeve.

Skup gas za struju

Da li zakon o energetici prepoznaje nove energetske izvore naslonjene na Južni tok –gasne elektrane?

Pitanje proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana veoma je usko povezano sa cenama gasa kao energenta. Po trenutnim cenama gasa nije isplativo ovim putem proizvoditi električnu energiju zbog niske proizvodne cene energije iz naših termoelektrana i hidroelektrana. Projekat Južni tok je jedan od najvažnijih strateških projekata koji treba da se realizuje u narednom periodu. Tada ćemo imati dovoljne količine gasa po povoljnim cenama pa samim tim i bolje uslove za izgradnju gasnih elektrana.

Izvor balkanmagazin.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cena gasa na berzi CEEGEX pala na 23,8 evra po MWh

  Prosečna ponderisana cena prirodnog gasa na dan unapred tržištu regionalne berze gasa CEEGEX pala je u ponedjeljak, 4. marta, na 23,78 evra po MWh. Tokom prethodne sedmice, spot cene gasa kretale su se od oko 22,2 do 24,1 evra po MWh. Na unutardnevnom...

Crna Gora: Vrednost izvoza EPCG-a dostigla 20 miliona evra u prva dva meseca

Elektroprivreda (EPCG) je u prva dva mjeseca ove godine ostvarila značajan izvoz i po tom osnovu zabilježila više od 20 miliona EUR profita, dok je uvezla oko deset miliona. Hidrološka situacija nije loša, iako snijega nije bilo. Ipak, efekti toga...

Grčka na putu da postane vodeći izvoznik struje ka Centralnoj Evropi

U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!