Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije
Niz strateških partnerstava započet je u poslednjih godinu dana, a mnogi poslovi zahuktavaju se iz dana u dan. Ni leto nije bilo vreme zastoja u projektima gradnje novih proizvodnih kapaciteta „Elektroprivrede Srbije“ sa stranim strateškim partnerima. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije, kaže da i u narednom periodu timove koji su zaduženi za projekte sa strateškim partnerima čeka izazovan i obiman posao. Jedan od najsvežije potpisanih sporazuma je sa italijanskom kompanijom „Edison“ za završetak gradnje termoelektrane „Kolubara B“. Naš sagovornik ukazuje da se nakon 30.juna kada su EPS i „Edison“ potpisali preliminarni sporazum o saradnji na projektu završetka gradnje TE„Kolubara B“, otpočelo sa realizacijom zajedničkih aktivnosti u okviru faze izvodljivosti projekta. Inače, „Edison“ je ponudio optimizaciju tehničkog rešenja i izgradnju dva bloka bruto snage od po 375 megavata sa 37 odsto neto efikasnosti blokova. Veoma je važno što će oprema koja će biti ugrađena u novu elektranu zadovoljila najstrože kriterijume zaštite životne sredine prema domaćoj i evropskoj regulativi.
-U toku su aktivnosti na usaglašavanju statusnih i komercijalnih ugovora – kaže Jakovljević. – Cilj je da se ugovori ispregovaraju i potpišu do kraja 2011. godine. Nakon potpisivanja, otpočela bi procedura formiranja zajedničke projektne kompanije, koja bi trebalo da se registruje u prvom kvartalu 2012. godine.
Kako ističe direktor Sektora za strategiju, paralelno sa radom na ugovorima u protekla dva meseca formirani timovi uveliko rade na reviziji i usaglašavanju predloženog tehničkog rešenja. To je deo pripremnih aktivnosti za dalje ispitivanje izvodljivosti projekta završetka gradnje TE „Kolubara“.
-Posle usaglašavanja svih dokumenata, otpočelo bi se sa izradom studije izvodljivosti čiji se završetak očekuje do kraja drugog kvartala 2012. godine – objasnio nam je Jakovljević. – Sve aktivnosti na projektu odvijaju se skladu sa dogovorenim terminima i planom koji predstavlja sastavni deo potpisanog sporazuma.
I saradnja sa nemačkom kompanijom RWE teče po planu. Posle potpisivanja uvogora krajem maja ove godine, zajedničko preduzeće „Moravske hidroelektrane“ koje će raditi na izgradnji najmanje pet HE na Velikoj Moravi, registrovano je 23. avgusta u Agenciji za privredne registre Srbije. Planirano je da se izgrade HE snage oko 150 megavata, a vrednost investicije je 352 miliona evra.
Jakovljević kaže da je preduzeće osnovano sa trentunim sedištem u Beogradu i ogrankom u Ćupriji, ali da će sve biti preseljeno u Ćupriju čim počne rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
-Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ sada ima mnogo preciznije podloge sa tačnim geodetskim snimcima, tako će i rešenja za sistem biti preciznija – ukazuje direktor Sektora za strategiju i investicije. – Važno je što su na terenu završena i geološka istraživanja, a neophodno je da se uskoro na nivou države usvoji prostorni plan za to područje.
Naš sagovornik pojašanjava da je poznato da će se Ibar „krotiti“ kaskadno sa deset betonskih brana, na način da bi se uglavnom očuvao postojeći položaj saobraćajnica duž ibarske doline. Sagledan je i uticaj ovog projekta na životnu sredinu onako kako je zahtevala do sada razvijena dokumentacija i nisu uočeni negativni uticaji koji bi bili ograničavajući faktor za realizaciju projekta.
Ipak, aspekt zaštite životne sredine biće detaljno analiziran i u narednim fazama razvoja projekta i biće u potpunosti usaglašen sa zakonskom regulativom, Republike Srbije.
U partnerstvu sa Republikom Srpskom, odnosno Elektroprivredom Republike Srpskerazmatra se i gradnjaHE na srednjoj Drini, a prema sada postojećoj dokumentaciji planirana je gradnja tri HE, snage 300 megavata. Moguća godišnja proizvodnja električne energije iz ovog sistema je oko 1,2 milijarde kilovat-sati, dok je ulaganje procenjeno na oko 800 miliona evra.
-Studija opravdanosti za gradnju HE na srednjoj Drini je u fazi verifikacije u internoj proceduri u EPS i posle ocene Stručnog saveta koji će biti organizovan zajedno se ERS-om, definisaće se dalji koraci – napominje Jakovljević. – Postoji iskazana zaintresovanosti i italijanskog partnera za uključenje u projekat i razvogori na tu temu su u toku.
Za projekat iskorišćenja hidropotencijala gornje Drine i gradnje četiri HE, ukupne snage 250 megavata, čeka se na konačnu odluku Republike Srpske. Za sada je poznato da su se za 51 odsto učešća u projektu procenjenom na oko 435 miliona evra, prijavile tri kompanije : nemački RWE, grčka nacionalna elektroprivreda i kineska kompanija „Čajna internešnal elektrik korporejšn“. Prema rečima našeg sagovornika, tenderska procedura za projekat na gornjoj Drini je u toku i treba sačekati okončanje tog postupka, pa potom iznositi procene i donositi odluke.
Osim već dugo pominjanih hidroprojekata u EPS će se uskoro raspravljati i o mogućoj gradnji reverzibilne HE „Bistrica“. Jakovljević ističe da je završena inicijalna analiza, odnosno provera starog tehničkog rešenja u aktuelnim uslovima, za ovaj projekat i da će se uskoro naći pred usvajanjem na Stručnom savetu EPS-a. Za sada, inicijalni rezultati potvrđuju prespektivnost projekta i opravdanost daljeg razvoja dokumentacije, tako da se očekuje intenzivan rad na aktuelizaciji postojećih i izradi potrebnih projekata i studija u skladu sa važećom zakonskom regulativom.. Inače, od 1973. do 1980. rađena je projektna dokumentacija uz istražne radove. Procenjena investicija za tehničko rešenje koje definisano idejnim projektom iz 1980. godine i predviđa snagu od 680 megavata, je oko je 553 miliona evra, odnosno 813.000 evra po megavatu.
Završna faza
U toku je i tenderska procedura za modernizaciju i proširenje termoelektrane –toplane „Novi Sad“ i ponude treba da se dostave do 30. septembra.
-Tender za TE-TO „Novi Sad“ je u završnoj fazi, ali ima najava da bi moglo doći do produženja roka za dostavljanje ponuda – kaže Jakovljević,
U vezi spekulacija koje su se pojavile u medijima u poslednje vreme o potencijalnim ponuđačima, kao i o tome da li će se ponude podnositi samostalno ili kroz konzorcijum, zajedno sa nekim kompanijama koje nemaju status učesnika u postupku, ali su naknadno pokazale zainteresovanost, treba naglasiti da su tenderskom procedurom jasno definisana pravila koja važe u postupku izbora strateškog partnera koja se moraju poštovati, a da će naravno tek otvaranja ponuda dati odgovor na sve dileme ovog tipa.
Izvor: Kwh magazin
