Tokom ove godine Rudnik i Termoelektrana Ugljevik će početi projekat odsumporavanja dimnih gasova. Kako je potvrdio generalni direktor preduzeća Anto Gajić, Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja kreditira ovaj posao, pozvala je stručnjake iz Republike Srpske da krajem februara posete neke od termoelektrana u kojima je urađeno odsumporavanje dimnog gasa. Nakon toga će početi izrada tenderske dokumentacije za realizaciju ovog posla u Ugljeviku, koji bi trebalo da bude završen do 2016. godine.
Prema ugovoru o kreditu od 117 miliona evra, koji je potpisan sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, izgradnjom prečistača emisija štetnih gasova biće smanjena za 98 posto. Na ovaj način otklanja se stalna pretnja da bi zbog nepoštovanja evropskih ekoloških standarda ova termoelektrana mogla da bude zatvorena.
Poznato je da se za proizvodnju struje u Ugljeviku koristi ugalj sa visokim sadržajem sumpora – od 3,5 do pet posto, a emisija sumpornih oksida u vazduh je značajno veća od dozvoljene. Ugovorom o energiji za jugoistočnu Evropu i pravilima Evropske unije o integralnoj zaštiti životne sredine predviđeno je da se do kraja 2016. godine zatvore svi proizvodni pogoni koji se ne uklapaju u stroge evropske ekološke standarde.
Bosiljka Stojanović, vodeći inženjer hemijske i ekološke laboratorije RiTE Ugljevik, kaže da je sada emisija štetnih sumpornih oksida oko 20.000 miligrama po kubnom metru dima, što je više od 100.000 tona godišnje.
– Redukcija štetnih gasova će biti ogromna. Prema studiji opravdanosti koju je uradila japanska banka, moguće je uraditi redukciju emisije sumpornih oksida do 98,4 odsto, što znači da bi emisija štetnih gasova bila oko 400 miligrama po kubnom metru, što je dozvoljeno domaćim i evropskim zakonima za postrojenja koja su izgrađena u ranijem periodu – objašnjava Stojanovićeva.
Ona naglašava da je cilj ekoloških standarda Evropske unije zaštita životne sredine. U vreme kada je termoelektrana počela sa radom, dodaje, važili su manje strogi zakoni u oblasti zaštite životne sredine i da je kao jedina moguća zaštita od emisije štetnih gasova izgrađen dimnjak visine 310 metara iz koga se ispušta dim koji se ne zadržava samo na našem području već se štetni gasovi prenose preko granica na šire područje Evrope.
– Poslednjih godina je utvrđeno da visoki dimnjak rešava samo zaštitu na lokalnom nivou, ali ne i dalje. To što iz našeg dimnjaka ode u atmosferu negde mora da se zadrži, tako da je važno da se otpadne čestice što više redukuju – kaže Stojanovića.
Proizvodnja gipsa
Odsumporavanje dimnih gasova koji se ispuštaju iz ugljevičke termoelektrane obavljaće se mokrim krečnjačkim postupkom, a kao nusproizvod ovog postupka godišnje će se proizvoditi oko 500.000 tona gipsa. Uslov za dobijanje kredita bile su i značajne investicije u obnavljanje zastarelih delova postrojenja termoelektrane, koja radi od 1985. godine, čime se praktično produžava njen radni vek. Tokom 2010. godine rekonstruisano je kotlovsko postrojenje.
Izvor Blic
