Cene struje i gasa u Srbiji su niske, a o njihovom povećanju može se govoriti tek nakom uvođenja socijalnih karata, istakla ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Na konferenciji Biznis info grupe “Putevi energije u regionu i korišćenje obnovljivih izvora” ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da su cene struje i gasa u Srbi niske, ali se o drugačijem cenovniku može govoriti nakon uvođenja socijalnih karata koje se očekuju u prvom kvartalu 2013. godine.
Cene struje i gasa u Srbiji su niske, a o njihovom povećanju može se govoriti tek nakom uvođenja socijalnih karata, istakla ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Na konferenciji Biznis info grupe “Putevi energije u regionu i korišćenje obnovljivih izvora” ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da su cene struje i gasa u Srbi niske, ali se o drugačijem cenovniku može govoriti nakon uvođenja socijalnih karata koje se očekuju u prvom kvartalu 2013. godine.
“Sve dok se u Srbiji ne uvedu socijalne karte, cene struje i gasa ne mogu rasti nebu pod oblake, jer moramo da vodimo računa o građanima Srbije”, rekla je Mihajlovićeva.
Ministarka je, međutim, naglasila da EPS i “Srbijagas” ne treba da budu socijalne ustanove, već jaka stabilana i profitabilna preduzeća.
Prema njenim rečima, ta dva preduzeća treba da budu jaka, profitabilna i efikasna, ali je pre uvođenja tržišnih cena potrebno uvesti socijalne karte za siromašne građane.
Mihajlovićeva je dodala da se već u dužem razdoblju radi na izradi socijalnih karata, u šta je uključneo više ministartsva.
Struja je u Srbiji poslednji put poskupela 1. aprila 2011. godine u proseku za 15 odsto, a pre toga je poskupela u martu 2010. godine u proseku za 10 odsto.
Stabilno grejanje uz ujednačene cene
Uredbom o minimalanim i maksimalnim cenama toplotne energije Vlada Srbije smanjiće velike razlike u cenama grejanja koje sada postoje među toplanama i obezbediti stabilno snabdevanje stanovništva i privrede, saopšteno je danas u Vladi Srbije.
Takođe, Uredba će smanjiti velike razlike koje trenutno postoje između cena grejanja za građane i za privredu, tako što će taj odnos biti 1:1,5, najavile su na zajedničkoj konferenciji za novinare ministarka energetike Zorana Mihajlović i ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović.
Cene propisane Uredbom, zavisno od vrste energenta su za gas od 61,07 do 91,07 dinara po metru kvadratnom, za mazut od 83,35 do 113,35 dinara po metru kvadratnom, za ugalj od 52,45 do 82,45 dinara po metru kvadratom i za biomasu od 73,5 do 103,5 po metru kvadratnom.
Trenutna prosečna cena grejanja je 80,56 dinara po metru kvadratnom za domaćinstva i 202,76 dinara po metru kvadratnom za privredu.
Kalanović je navela da u Srbiji 58 opština ima sistem daljinskog grejanja i da većina od tih toplana ne snabdeva, ni uredno, ni kvalitetno i da je situacija od grada do grada bitno različita.
Ona je navela da te toplane greju više od 307.000 stanova u Srbiji i oko 22.000 privrednih subjekata.
Ističući da je raspon cena među toplanama veliki, ona je kao primer navela da je u Malom Zvorniku cena grejanja za stambeni prostor 14,43 dinara po metru kvadratnom, a u Odžacima 180 dinara.
Ona je napomenula da odnos cena grejanja za građane i privredu u pojedinim gradovima prelazi 1:4, naglasivši da to ne može da bude politika države, ako želi da stvori povoljne uslove za poslovanje.
Ministarka je istakla da su obaveze toplana trenutno oko 22,6 milijardi dinara, a da robnim rezervama duguju 42.400 tona mazuta.
Ministarka Zorana Mihajlović je ukazala i da će Uredba ostaviti mogućnost da opštine subvencionišu cene grejanja za najugroženije. Kako je dodala, do sada 15 toplana nije koristilo subevncije, a 43 jeste od kojih su tri subvencionisale više od polovine cene energenata.
Ministarka energetike je rekla da je cilj Vlade Srbije bio da se donošenjem ove uredbe obezbedi da Srbija bude energetski bezbedna, da toplane budu modernizovane i efikasnije, tako da mogu da pokriju svoje troškove ili čak i zarade.
Mihajlović je najavila da će se posle donošnja Uredbe preći na sistemske mere i preporučiti toplanama da u određenom roku počnu da mere toplotnu energiju po utrošku.
Prema njenim rečima, za to će trebati najamnje dve do tri godine.
Mihajlović je navela i da bi toplane trebalo da počnu prelezak na druge vrste ulaznih goriva odnosno da umesto mazuta, počnu da koriste biomasu koje ima dosta u Srbiji.
Izvor RTS
